JУ СШЦ „Алекса Шантић“ Школска година:
Невесиње 2015/2016.
Подручје рада: Економија, право и трговинa
Образовни профил: Економски техничар
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:
ПРАВО
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Дијана Перин Дејан Драговић
Невесиње, мај 2016. године
ТЕМА:
„ДРЖАВИНА И СВОЈИНА“
Државина и својина
2
Државина је фактичка власт на ствари
. Државину (посјед) има оно лице које
ствар држи у рукама и у фактичкој је могућности да је употребљава и искориштава.
Државину најчешће има њен власник, као и лице које вјерује да је власник, иако то није.
Држалац је и лице које је свјесно да је до ствари дошло на противправан начин (лопов,
узурпатор, утајивач). Свима њима је заједничка фактичка власт на ствари, независно од
тога да ли се врши на основу субјективног права или без правног основа.
Осим власника ствари, који ствар поседује по основу права својине, сви остали држаоци
ствар држе по одобрењу власника или су до ствари дошли на недозвољен начин.
Државина није право, али ужива самосталну судску заштити, а разлог и оправдање тога
јесте сигурносни и правни ред. Под одређеним условима државина се може претвотити у
право - одржај.
Државином се у пракси сматра
:
-
блиски просторни однос са ствари (становање у кући);
-
могућност успостављања таквог односа (ауто у гаражи);
-
привремена онемогућеност таквог односа (затурена ствар);
-
постојање околности које упућују на државину (сложене цјепанице дрвета у
шуми);
-
вољно препуштање државине другом, који преносиоцу признаје јаче право на њој;
-
дејствено наређивање другом да нешто чини са ствари или да се од нечега
уздржи;
-
Уписаност у јавни регистар права власти на непокретности;
-
Наслијеђивање оставиоца који је у часу делације био држалац
.
Државина се разликује од сличног односа –
детенције (притезања).
И у односу
детенције је видљива чињеница фактичке власти на ствари, али се она вољно врши за
другога.
Детентор
је лице које врши фактичку власт на ствари по основу радног или сличног
односа или у домаћинству, при чему је дужан да ради по упутствима другог лица (шофер,
Државина и својина
3
кућна помоћница, конобар). У овом случају државину има лице по чијим је упутствима
детентор дужан да поступа.
Државина је фактичко стање заштићено правом које је релативно трајно, а не привремено.
Претпоставка је да државина након стицања непрекидно траје. То је и облик економског
искориштавања ствари и основ економског промета, а држалац је економски власник
ствари.
1.1. Субјективни (римски) модел државине
Државина се стиче стварним држањем и намјером да се ствар задржи за себе,
а не може се стећи само једним од тих елемената
.
Римско право је изградило субјективни модел државине. Овај модел државине чине два
елемента:
-
држање ствари (корпус);
-
воља да се ствар држи као своја (анимус).
Оваква државина је била позната као цивилна државина.
Постојала је и природна државина или детенција. Њу су имали они држаоци који су ствар
држали као туђу на основу правног посла са власником ствари и нису уживали
државинску заштиту. То су нпр. били закупци, послугопримци, оставопримци,
плодоуживаоци и др.
По субјективном моделу државине постоји спој тијела и духа (корпус и анимус).
1.2. Објективни (модерни) модел државине
Објективни модел државине захтјева само постојање фактичке власти (корпус) тј.
држање ствари, док се потпуно занемарује субјективни елемент, односно воља да се ствар
држи као своја (анимус). Тиме се изједначава цивилна и природна државина и обје
Државина и својина
5
3. ОБЈЕКТИ ДРЖАВИНЕ
Објекти државине су ствари (како покретне тако и непокретне) на којима се
може стећи право својине и друга стварна права
. Када су у питању хартије од
вриједности, објекат државине је сама исправа, а не право из исправе. Државина може
постојати и на сложеној ствари и тада обухвата све њене саставне дјелове. Што се тиче
припатка, држалац главне ствари је држалац припатка, ако на њему има ефективну
фактичку власт. Слично је и за збирне ствари, држалац збирне ствари је држалац само
оних примјерака на којима има стварно фактичку власт.
Етажни власници су судржаоци заједничких ствари које служе свим етажним власницима
(степенице, лифтови, инсталације).
Ствар може бити у нечијој непосредној државини, иако она није ни у чијој посредној
државини, нити неко има на тој ствари државину права. Међутим, не може постојати
посредна државина ни државина права без постојања непосредне државине.
У теорији се сматра да објекти државине не могу бити лична и неимовинска права, као и
ствари ван промета (паркови, мостови, тргови, путеви, објекти у јавној употреби -
болнице, школе, музеји). Предмет државине не могу бити ни ствари које су дјелимично
ван промета (оружје, муниција, отрови, неки лијекови).
Закон о стварним правима допушта да и право буде објекат државине, али врло
рестриктивно, истичући као могући објекат само право стварне службености.
4. ВРСТЕ ДРЖАВИНЕ
4.1. Непосредна и посредна државина
Без државине нема одржаја.
(Sine possessione praescriptio non procedit).
Непосредна државина се заснива на томе да држалац непосредно (лично или преко
детентора) врши фактичку власт на ствари.
