Građani finansiraju institucije države, ali zauzvrat treba da znaju kako se troši njihov novac,
tj. „poreski dinar“. Odgovore na njihova pitanja pruža oblast revizije koja se zove revizija
javnih finansija, odnosno državna revizija. Nezavisna i objektivna revizija upravljanja javnim
sredstvima jeste karakteristika svake moderne demokratske države. Njen osnovni cilj je
povećanje discipline u trošenju budžetskih sredstava. Pored toga, ona stvara podlogu za
racionalno i efektivno donošenje odluka nadležnih vlasti. Državna revizija obuhvata reviziju
državnih prihoda i rashoda, reviziju finansijskih izveštaja, finansijskih transakcija, reviziju
pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja svih subjekata koji se finansiraju iz budžeta.
Revizija javnih rashoda spada u nadležnost Državne revizorske institucije (DRI), koja se
uspostavlja u skladu sa regulativom koju propisuje međunarodna organizacija Vrhovne
državne revizorske institucije – INTOSAI. Za razvoj državne revizije treba uzeti u obzir i
Limsku deklaraciju, kojom se definiše nezavisnost državne revizije na internacionalnom
nivou. Posebno treba naglasiti da se prilikom sprovođenja revizije kroz pripremu
informacione osnove, planiranje revizorskih aktivnosti, prikupljanje revizorskih dokaza i
formulisanje revizorskog mišljenja i izveštavanja primenjuju INTOSAI standardi kao i
pravila sadržana u Etičkom kodeksu, s obzirom na to da profesionalno ponašanje revizora i
prihvatanje etičkih principa i vrednosti predstavljaju faktor koji bitno doprinosi jačanju
poverenja u rad VRI, što i jeste njena osnovna svrha.
Ukratko, osnovna funkcija državne revizije je da doprinese racionalnijem trošenju budžetskih
srestava, a time i smanjenju javne potrošnje. Drugo, ona utiče na finansijsko izveštavanje,
tako da se ono unapređuje na osnovu primedbi i sugestija revizora, pa postaje pouzdan
instrument za upravljanje poslovanjem korisnika budžeta. Realizujući pomenute funkcije,
državna revizija štiti javni interes, što čini suštinu njene misije.
Pod pojmom revizije javnog sektora, po Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji
podrazumevaju se tri oblika revizije:
1)
Revizija finansijskih izvrštaja
predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i
drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za
izražavanje mišljenja da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i fer prikazuju
njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim
računovodstvenim načelima i standardima.
2)
Revizija pravilnosti poslovanja
podrazumeva pribavljanje dovoljnog, adekvatnog i
pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja
korisnika javnih sredstava, odnosno ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa
primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa
zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima i za planirane svrhe.
3)
Revizija svrsishodnosti poslovanja
predstavlja ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta i
drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za
izveštavanje da li je subjekat revizije upotrebio sredstva u skladu sa načelima ekonomije,
efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima, pri čemu se pod navedenim
pojmovima (3 E) podrazumeva sledeće:
-
Načelo ekonomije
podrazumeva minimalni utrošak sredstava za određenu aktivnost, uz
vođenje računa da se time ne dovede u pitanje očekivani kvalitet,
-
Načelo efikasnosti
predstavlja odnos između postignutih rezultata u proizvodnji roba ili
pružanju usluga i iskorišćenih resursa za proizvodnju, odnosno pružanje usluga.
-
Načelo efektivnosti (uspešnosti)
predstavlja stepen do koga su postignuti postavljeni ciljevi,
kao i odnos između planiranih i ostvarenih efekata određene aktivnosti.
Subjekti državne revizije su:
- direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave;
- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;
- budžetski fondovi;
- Centralna banka;
- javna preduzeća, privredna društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni ili indirektni
korisnik javnih sredstava;
- političke stranke i drugi zakonom određeni subjekti revizije.
INTOSAI je profesionalna organizacija vrhovnih revizorskih institucija (VRI) u zemljama
koje pripadaju Ujedinjenim nacijama ili njenim specijalizovanim agencijama. INTOSAI je
autonomna, nezavisna i nepolitička organizacija i predstavlja udruženje organizacija koje se
bave eksternom državnom revizijom. Pruža institucionalizovan okvir vrhovnim revizorskim
institucijama za unapređenje razvoja i prenošenje znanja, globalno unapređenje državne
revizije i jačanje profesionalnih kapaciteta, položaja i uticaja VRI – članica
Dokumenta INTOSAI formiraju hijerarhijski sistem od četiri nivoa:
Nivo 1: Limska deklaracija,
Nivo 2: INTOSAI Etički kodeks,
Nivo 3: INTOSAI Standardi revizije koji sadrže osnovne pretpostavke i principe za
obavljanje rada na reviziji,
Nivo 4: INTOSAI Smernice za implementaciju koje sadrže specifičnija uputstva o različitim
temama.
Državna revizorska institucija je ovlašćena da izveštava Skupštinu o upravljanju javnim
sredstvima i o kvalitetu i verodostojnosti podataka o finansijama koje podnosi Vlada i ostali
korisnici javnih sredstava. S druge strane, revizorski izveštaji državne revizorske institucije
izuzetno su značajni za rad Vlade i državne uprave, pošto im sa nezavisnim i tačnim
informacijama pomažu u donošenju odluka, regulisanju poslovanja javnog sektora u
realizaciji politike u područjima za koja su nadležni
svaka revizija obuhvata sledeće faze:
1) pripremu revizije,
2) planiranje revizije,
3) prikupljanje revizorskih dokaza i
4) pripremu izveštaja.
