Универзитет у Новом Саду
Пољопривредни факултет
ДРЖАВНИ БУЏЕТ И ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА
СЕМИНАРСКИ РАД
Макроекономија
Предметни професор: др Зоран Његован
Студенти: Бајчетић Јована 018/2017А
Петров Јелена 011/2017А
Април 2018.
Нови Сад
САДРЖАЈ:
1. ДРЖАВНИ БУЏЕТ И ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА...........................................................1
1.1. Државни буџет...................................................................................................................2
1.2. Фискална политика...........................................................................................................6
1.2.1. Појам фискалне политике.............................................................................................6
1.2.2. Основни начини реализације фискалне политике......................................................7
1.2.2.1. Аутоматска фискална политика................................................................................7
1.2.2.2. Дискрециона фискална политика.............................................................................8
1.2.3. Стабилизациони и развојни ефекти фискалне политике..........................................9
1.2.4. Инструменти фискалне политике.............................................................................11
1.2.4.1. Јавни расходи и јавни приходи као инструменти фискалне политике..............12
1.2.4.1.1. Утицај јавних расхода на раст друштвеног производа.....................................13
1.2.4.1.2. Транслација функције личне потрошње под утицајем повећања пореза........14
1.2.4.2. Јавни дуг и емисија новца као инструменти фискалне политике......................15
1.2.5. Фискална политика и ефекат истискивања.............................................................16
1.2.6. Закључак.....................................................................................................................18
Коришћена литература.......................................................................................................19
1.1.
ДРЖАВНИ БУЏЕТ
Централно место у систему државних финансија припада државном буџету. Државни
буџет је законски акт којим представничко тело утврђује приходе и расходе за
функционисање државе током једне буџетске године. Најважнија буџетска начела су:
начело јавности, начело буџетског јединства, начело буџетске потпуности, начело
неспојивости прихода и расхода, начело буџетске равнотеже, начело претходног
одобрења, начело спецификације, начело истинитости, начело периодичности.
Државни буџет представља преглед државних издатака, односно преглед добара и
услуга које ће држава куповати током године, трансферних давања државе, као и
приказ начина финансирања ових расхода. Буџет је инструмент којим се финансирају
јавне или државне потребе а који треба да испуњава одређене услове материјалне или
формалне природе, што треба да допринесе потпунијем и равномернијем подмирењу
све бројнијих јавних потреба. У земљама које имају унитарно уређење, постоје
углавном две врсте буџетског система: државни и локални буџетски систем. У
макроекономијама са федеративним државним уређењем (САД, Немачка), поред
савезног буџетског система постоје још и буџетски системи нижих нивоа политичко-
територијалне организованости, тј. федералних јединица.
На ширем нивоу постоји, на пример, буџет Европске заједнице, који прикупља
средства од земаља чланица ЕУ за финансирање појединих активности. На страни
расхода буџета убедљиво највећи акценат је на заједничкој аграрној политици, посебно
у облику интервентне куповине и субвенционисања извоза.
Државни буџет је централизовани фонд новчаних средстава којим располаже влада
земље ради издржавања државног апарата, финансирања функционисања оружаних
снага и финансијских средстава потребних за испуњење друштвено-економских
функција државе. У савременим условима привређивања буџет, такође, представља и
врло важан инструмент макроекономске регулације, инструмент помоћу кога се делује
на привреду и макроекономску стабилност. У свим развијеним тржишним привредама
буџет има изузетно велико учешће у структури друштвеног производа.
Буџет чине буџетски приходи и расходи. Најважнији извор државних прихода су
различите врсте пореза. У индустријским развијеним земљама око 90% буџетских
прихода се остварује по основу убирања најразноврснијих пореза. Порез је могуће
класификовати на различите начине:
- директни (непосредни) порези - порези на лице или фирму
- индиректни (посредни) порези - порези на добра и услуге.
Порези могу, такође, бити подељени у три различите групе:
- порези на доходак приватних лица и корпорација, где спадају и
доприноси из зарада на име социјалног осигуруња
- порези на потрошњу, где спада порез на промет, акцизе и царине
- порези на имовину, попут пореза на куће и станове, пољопривредно
земљиште, а такође и порез на наслеђе.
Други извор прихода јавног сектора су профити државних предузећа и корпорација,
која продају добра и услуге.
Државни или јавни расходи, су расходи државе или њених органа, намењени
финансирању јавних потреба. Државне расходе разврставамо у четири категорије:
1. расходи државног сектора (плате запослених у државним
службама и плаћања овог сектора на име добара и услуга
неопходних за функционисање бројних државних органа)
2. државни инвестициони расходи (на име изградње путева, лука,
аеродрома,...)
3. трансферна плаћања сектору становништва (издаци на име
пензија, осигурања за случај незапослености и томе слично)
4. камате на државне дугове.
Трансферно плаћање представља плаћање физичком лицу (обично од стране владиног
органа) које не представља део било какве размене роба или услуга (студентска
стипендија, социјално осигурање).
