Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA SOCIJALNA EKOLOGIJA
TEMA:
Dubinska ekologija i globalizacija
Profesor:
Student:
Milan M. Mišković
Rajković Mina
Grupa III
Br.indexa
:
160/10
SADRŽAJ
Uvod............................................................................................................3
1.Dubinska ekologija i njen pojam..............................................................4
1.1. Nastanak dubinske ekologije................................................................6
1.2. Kritika i podrška dubinskoj ekologiji...................................................8
1.3.
ŽIVETI KAO DA JE PRIRODA BITNA – PERSPEKTIVA
POSTOJANJA
I
RAZVOJA
DUBINSKE
EKOLOGIJE................................................................................................9
2. Pojam globalizacije..................................................................................10
2.1. Globalizacija i rizično društvo..............................................................11
3. Društvena konstrukcija rizika..................................................................12
Zaključak......................................................................................................14
Literatura......................................................................................................15
2
1. Dubinska ekologija i njen pojam
Poslednjih godina izraz dubinska ekologija prvenstveno je poceo da se odnosi na
određeni pristuo ekološkim problemima razvijanim u spisima profesora Arne Nesa, Bila
Devala i Džordža Sešensa. Više nego ijedan pristup, o na zahtva od nas da shvatimo da
ekološki problemi nisu samo etički problemi.
Pojam «dubinska ekologija» skovao je filozof i ekolog iz Norveške Arne Nes, i
predložio novu disciplinu – ekosofiju, koja sa principom biosferičnog egalitarizma zaseca
u same korene dominirajuće paradigme zapadnog shvatanja prirode. Koncepcija dubinske
ekologije, koju Arne Nes prvi put izložio 1972. godine u Trećoj svetskoj konferenciji o
budućnosti resursa u Bukureštu, snažno je uticala na radikalizaciju ekoloških pristupa i
ideja u poslednjim decenijama dvadesetkog veka. Na tom predavanju Arne Nes he izložio
shvatanje po kojem postoje dve vrste ekoloških pokreta: površinski ekološki pokret (The
shallow ecology movement) i dubinski ekološki pokret (The deep ecology movement).
Bitna razlika između te dve vrste pokreta je u tome što se prvi bave posledicama
kao što su zagađenje i iscrpljivanje resursa, a drugi dubljim razlozima koji se odnose na
principe na kojima počiva celokupan živi svet kao što su: principi diverziteta,
kompleksnosti, autonomije, decentralizacije, simbioze, egalitarizma, biskalasnosti. Iz tog
ugla posmatrano, za površinske ekološke pokrete možemo reći da su antropocentrični, jer
se zalažu za zaštitu prirode iz razloga koji su izvedeni isključivo iz ljudskih interesa, dok
dubinski ekološki pokreti ekocentrični, to jest polaze od stanovništva o jednakom pravu
svakog oblika života da normalno funkcioniše u ekosistemu i da nesmetano živi
ostvarujući svoje mogućnosti. (Pavlović, 2003:247)
Dubinska ekologija je naziv za novu ekološku paradigmu kojom se proširuje krug
prava na celokupan život i koja će, prem mišljenju njenih zastupnika zameniti
mehanicističku paradigmu, dominantnu u proteklih tri stotine godina. Paradigma
dubinske ekologije predstavlja duboku transformaciju onoga što se naziva «dominantnim
pogledom na svet» i njegovih metafizičkih, epistemoloških, religijskih, psiholoških,
logičkih, sociopolitčkih i etičkih principa.
4
