Dug Republike Srbije kao prepreka ekonomskom rastu

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: 

https://www.researchgate.net/publication/321722639

DUG REPUBLIKE SRBIJE KAO PREPREKA EKONOMSKOM RASTU U 2013.

GODINI

Conference Paper

 · April 2013

CITATIONS

0

READS

5

2 authors

, including:

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Non-performing loans and asset quality review process

View project

Banking sector analysis

View project

Vladimir Mirkovic

National bank of Serbia

41

PUBLICATIONS

16

CITATIONS

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by 

Vladimir Mirkovic

 on 12 December 2017.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

DUG

REPUBLIKE

SRBIJE

KAO

PREPREKA

EKONOMSKOM

RASTU

Mr

Vladimir

Mirkovi

ć

,

∗

Mr

Marija

Kneževi

ć

∗∗

Apstrakt:

U

2012.

godini

Srbija

je

po

prvi

put

nakon

2009.

godine

ostvarila

negativnu

stopu

rasta

BDP

‐

a,

uz

optimisti

č

ke

prognoze

po

pitanju

rasta

BDP

‐

a

u

2013.

ali

i

uz

zanemarivanje

  č

injenice

da

  ć

e

se

ostvareni

rezultat

stavljati

u

odnos

sa

znatno

nižom

osnovicom

od

prvobitno

projektovane

za

prethodnu

godinu.

Visoka

stopa

nezaposlenosti,

u

samom

regionu

najviša,

koja

nezvani

č

no

dostiže

približno

30%,

kao

i

ostali

makroekonomski

pokazatelji,

samo

potvr

đ

uju

da

se

Srbija

i

srprska

privreda

nalaze

u

ozbiljnoj

recesiji

i

da

postoji

veliki

broj

spoljnih

i

unutrašnjih

faktora

nestabilnosti.

Izrazito

visok

iznos

ukupnog

duga

(spoljnog

i

javnog),

uz

jasno

isticanje

da

javni

dug

zna

č

ajno

prevazilazi

granicu

od

45%

BDP

‐

a,

utvr

đ

enu

Zakonom

o

budžetskom

sistemu,

predstavlja

zabrinjavaju

ć

i

faktor

pri

razmatranju

perspektive

budu

ć

eg

privrednog

razvoja

zemlje.

Razli

č

iti

na

č

ini

iskazivanja

javnog

duga

prema

Zakonu

o

budžetskom

sistemu

i

Zakonu

o

javnom

dugu,

uz

odstupanja

od

primenjene

metodologije

obra

č

una

javnog

duga

u

okviru

EU

prema

Mastrihtskom

ugovoru,

predstavljaju

dodatni

problem

prilikom

sagledavanja

i

utvr

đ

ivanja

ukupnog

iznosa

javnog

duga

zemlje.

U

radu

se

analizira

zna

č

aj

ukupnog

duga

Republike

Srbije

i

implikacije

dodatnog

zaduživanja

po,

ionako

urušenu,

privredu

zemlje.

Klju

č

ne

re

č

i:

javni

dug,

spoljni

dug,

ekonomski

rast,

BDP,

makroekonomska

stabilnost

Uvod

Srbija

je

2012.

godinu

završila

sa

negativnom

stopom

rasta

BDP

‐

a,

po

prvi

put

nakon

2009.

godine,

što

predstavlja

vrlo

jasan

signal

duboke

krize

i

recesije

u

kojoj

se

nalazi

srpska

privreda.

U

2009.

godini

je

ostvaren

negativan

rast

BDP

‐

a

od

3.5%

prema

zvani

č

nim

podacima

i

tada

je

objašnjenje

prona

đ

eno

u

globalnoj

ekonomskoj

krizi,

iako

je

isklju

č

ivo

pozivanje

na

istu

veoma

sporan

argument.

U

2012.

godini

su

nažalost

mnoge

unutrašnje

slabosti

srpske

privrede

došle

do

punog

izražaja.

Pad

poljoprivredne

proizvodjnje,

smanjena

industrijska

proizvodnja,

najviša

stopa

nezaposlenosti

ukoliko

se

posmatraju

samo

zemlje

u

regionu

predstavljaju

samo

jedan

mali

deo

nevesele

slike

privrednog

ambijenta

Srbije.

Pored

toga,

praksa

da

se

nagomilani

problemi

rešavaju

dodatnim

zaduživanjem

i

∗

EUROBANK

a.d.

Beograd,

e

‐

mail:

[email protected]

∗∗

ProCredit

bank

a.d.

Beograd,

e

‐

mail:

[email protected]

Dug

Republike

Srbije

kao

prepreka

ekonomskom

rastu

307

državama

koje

su

imale

snažnu

ekspanziju

bankarskog

sektora

pre

nastupanja

globalne

krize

(u

prvom

redu

su

to:

Irska

i

Island),

odnosno

zemlje

koje

su

imale

fiskalne

probleme

kao

što

je

Gr

č

ka.

Obezvre

đ

ivanje

državnih

obveznica

pomenutih

zemalja

se

prenelo

i

na

funkcionisanje

Evropske

Unije

i

kreiralo

krizu

evrozone.

Države

 č

lanice

evrozone

imaju

ograni

č

enu

mogu

ć

nost

reagovanja

u

takvoj

situaciji,

jer

prihva

ć

ena

zajedni

č

ka

monetarna

politika

ne

dozvoljava

primenu

klasi

č

nih

metoda

intervencije

i

spre

č

avanje

daljeg

urušavanja

kreditnog

rejtinga

[18,

str.

152].

Obeležje

ekonomija

u

okviru

evrozone

jeste

visok

stepen

neizvesnosti.

Neizvesnost

u

pogledu

oporavka

se

može

videti

i

na

osnovu

revidiranih

prognoza

MMF

‐

a

[8],

na

osnovu

kojih

je

za

2013.

predvi

đ

en

rast

od

1.5%

za

napredne

ekonomije

(za

razliku

od

projektovanih

2%

iz

aprila

2012.

godine),

odnosno,

rast

od

5.6%

za

zemlje

u

razvoju

(aprilska

projekcija

je

bila

6%

za

ovu

grupu

zemalja).

Istovremeno,

u

analizi

MMF

‐

a

se

isti

č

e

o

č

ekivanje

da

  ć

e

po

č

etkom

2013.

godine

uslediti

normalizacija

situacije

u

okviru

evrozone.

Kriza

evrozone

je

na

videlo

izbacila

i

brojne

slabosti

u

funkcionisanju

i

organizaciji

same

Evropske

Unije.

Naime,

jasno

se

izdiferencirala

razlika

izme

đ

u

relativno

uspešnih

ekonomija

i

onih

koje

su

ozna

č

ene

kao

problemati

č

ne,

ukoliko

se

kao

polazna

ta

č

ka

uzme

stepen

zaduženosti

posmatranih

ekonomija.

Slabost

je

ispoljena

i

u

sporom

mehanizmu

odlu

č

ivanja

u

okviru

same

EU,

što

je

u

velikoj

meri

doprinelo

širenju

finansijske

krize

i

njenom

prelivanju

na

ostale

države

 č

lanice,

a

svaka

naknadna

intervencija

je

bila

pra

ć

ena

ve

ć

im

ukupnim

troškovima

u

cilju

„spašavanja“

zemalja

u

problemu

i

opstanku

EU.

Preduzimanje

kratkoro

č

nih

mera

kako

bi

se

o

č

uvala

vešta

č

ka

stabilnost

se

pokazala

pogrešnom,

jer

je

jasno

da

dugoro

č

no

i

trajno

rešenje

jedino

može

osigurati

stabilnost

evrozone

[16,

str.480].

Iako

je

jasno

istaknuta

podela

na

disciplinovane

i

nedisciplinovane

zemlje

u

okviru

EU,

treba

napomenuti

da

su

neke

vrlo

napredne

ekonomije

bile

me

đ

u

prvim

zemljama

koje

su

premašile

dozvoljen

iznos

budžetskog

deficita

(re

č 

je

o

Nema

č

koj

i

Francuskoj)

neposredno

po

uvo

đ

enju

zajedni

č

ke

valute.

Podsetimo,

Mastrihtskim

ugovorom

su

definisana

  č

etiri

klju

č

na

kriterijuma,

kojih

se

moraju

pridržavati

sve

zemlje

 č

lanice

EU

i

to:

• 

teku

ć

i

budžetski

deficit

ne

sme

prelaziti

3%

BDP

‐

a,

• 

ukupan

javni

dug

ne

sme

nadmašiti

60%

BDP

‐

a,

• 

inflacija

ne

bi

trebalo

da

prelazi

prosek

tri

države

koje

imaju

najnižu

inlaciju

za

više

od

1.5%,

i

• 

dugoro

č

ne

kamatne

stope

ne

prelaze

za

više

od

2%

kamatne

stope

u

zemljama

sa

najnižom

inflacijom.

Definisani

kriterijumi

nisu

u

potpunosti

poštovani

od

strane

 č

lanica

EU,

tako

da

se

jednostavnim

uvidom

u

raspoložive

podatke

Eurostata

[4]

dolazi

do

308

Institucioanlne

promene

kao

determinanta

privrednog

razvoja

Srbije

zaklju

č

ka

da

neke

od

vode

ć

ih

evropskih

ekonomija,

poput

Nema

č

ke,

Francuske

i

Austrije,

od

2003.

godine

do

danas

nijednu

kalendarsku

godinu

nisu

završile

sa

odnosom

javnog

duga

i

BDP

‐

a

ispod

60%.

Pomenute

ekonomije

se

 č

esto

isti

č

u

kao

uspešnije

i

disciplinovanije

ekonomije

u

okviru

EU,

i

pored

jasno

istaknutih

nepoštovanja

opšteprihva

ć

enih

kriterijuma.

Sa

druge

strane,

kao

negativni

primeri

se

naj

č

eš

ć

e

isti

č

u

Gr

č

ka

(odnos

javnog

duga

i

BDP

‐

a

170.6%

u

2011.),

Italija

(odnos

javnog

duga

i

BDP

‐

a

120.7%

u

2011.),

Irska

(odnos

javnog

duga

i

BDP

‐

a

106.4%

u

2011.)

i

Belgija

(odnos

javnog

duga

i

BDP

‐

a

97.8%

u

2011).

Pored

naprednih

ekonomija

koje

se

suo

č

avaju

sa

krizom

javnog

duga,

ova

kriza

nije

mimoišla

ni

zemlje

u

razvoju,

me

đ

u

njima

i

Srbiju.

Srbija

ima

zna

č

ajan

iznos

kako

spoljnog

tako

i

javnog

duga,

što

zahteva

posebnu

pažnju

i

detaljnu

analizu,

koja

 ć

e

zauzimati

centralno

mesto

u

ovom

radu.

Pokazatelji

spoljne

zaduženosti

Republike

Srbije

Analiza

spoljne

zaduženosti

podrazumeva

razmatranje

odre

đ

enog

broja

indikatora,

koje

generalno

možemo

razvrstati

u

pokazatelje

spoljne

solventnosti

i

pokazatelje

spoljne

likvidnosti

Republike

Srbije.

Kada

je

re

č 

o

pokazateljima

spoljne

solventnosti,

naj

č

eš

ć

e

se

polazi

od

pokazatelja

odnosa

spoljnog

duga

i

BDP

‐

a,

što

se

može

videti

i

u

prikazanoj

Tabeli

1.

Tabela

1

Pokazatelji

spoljne

zaduženosti

u

Republici

Srbiji

u

periodu

2009–2012

Pokazatelji

eksterne

pozicije

Republike

Srbije

2009.

2010.

2011.

Q1

2012.

Q2

2012.

Q3

2012.

Q4

2012.

Pokazatelji

spoljne

solventnosti

(u

%)

Spoljni

dug/BDP

77,7

84,9

77,5

77,3

78,8

82,5

85,6

Kratkoro

č

ni

dug/BDP

6,9

6,5

2,1

1,9

1,1

1,2

1,6

Spoljni

dug/Izvoz

robe

i

usluga

265,3

236,2

210,3

211,0

208,5

213,1

215,7

Pokazatelji

spoljne

likvidnosti

(u

%)

Otplata

duga/BDP

11,4

12,2

13,1

12,2

14,3

10,2

14,5

Otplata

duga/Izvoz

robe

i

usluga

39,1

33,8

35,5

33,7

34,3

25,0

36,4

Devizne

rezerve/Uvoz

robe

i

usluga

(u

mesecima)

9,5

8,2

8,7

7,9

7,1

6,9

7,6

Izvor:

Narodna

banka

Srbije,

[7].

Racio

spoljni

dug/BDP

je

u

prethodnom

periodu

iskazivao

tendenciju

kontinuiranog

rasta,

uz

dostizanje

maksimalne

vrednosti

u

2010.

godini

(od

84.9%).