UNIVERZITET U TUZLI
EKONOMSKI FAKULTET
Seminarski rad iz predmeta
Metodologija i organizacija računovodstva
Tema:
Dugoročni kredit, izrada i kontrola otplatnog
plana
Predmetni profesor: Student:
SADRŽAJ
UVOD.......................................................................................................................................... 1
1. OSNOVE KREDITIRANJA............................................................................................... 2
1.1. Pojam i nastanak kredita................................................................................................. 2
1.2. Opšte karakteristike kredita............................................................................................ 3
1.3. Vrste kredita....................................................................................................................3
2. KARAKTERISTIKE DUGOROČNIH KREDITA..........................................................4
2.1. Dospjelost dugoročnih bankarskih kredita......................................................................4
2.2. Amortizacioni obrasci otplate......................................................................................... 5
2.3. Kamatna stopa.................................................................................................................6
2.4. Izvori sredstava otplate dugoročnih kredita....................................................................6
2.5. Rizik dugoročnog kreditiranja........................................................................................ 7
2.6. Obezbjeđenje i osiguranje dugoročnih kredita...............................................................7
2.7. Obrada zahtjeva za dugoročni kredit..............................................................................8
3. VRSTE DUGOROČNIH KREDITA................................................................................ 11
3.1. Građevinski krediti.........................................................................................................11
3.2. Stambeni krediti............................................................................................................. 11
3.3. Konzorcijalni krediti......................................................................................................12
3.4. Potrošački krediti...........................................................................................................12
3.5. Forferting kredit............................................................................................................. 12
3.6. Portfolio investicije........................................................................................................13
3.7. Hipotekarni krediti......................................................................................................... 13
3.8. Investicioni krediti.........................................................................................................13
4. IZRADA I KONTROLA OTPLATNOG PLANA...........................................................14
4.1. Pojam amortizacije duga................................................................................................14
4.2. Elementi i osnovne kvantitativne relacije otplatnog plana............................................14
4.3. Kontrola tačnosti elemenata otplatnog plana.................................................................16
ZAKLJUČAK............................................................................................................................17
LITERATURA.......................................................................................................................... 18
PRILOG
...........................................................................................................................
19
¸
4
1. OSNOVE KREDITIRANJA
1.1. Pojam i nastanak kredita
Kredit
1
je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U
uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima
pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče
savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namjena, način otplate,
rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su mijenjali svoje oblike uz postepeno
usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući
svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S
druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne
poduhvate i da obezbjede razna potrošna dobra.
U historijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit
dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških
zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.
U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne
funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema
isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje,
mada se djelimično daje i u potrošačke svrhe, i to prije svega da se roba lakše realizuje i
smanje zalihe neprodatih proizvoda.
2
U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava,
nastaje i gasi u novcu.
3
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cijenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od
osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba građana,
privrede i društva. Takođe ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan
od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije.
Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima
i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj mjeri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomjerna
ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što
znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.
1
U nastavku rada,pojam zajma i kredita koriste se kao sinonimi.
2
Pušara K.,
Međunarodne finansije
, Verzal press, Beograd, 2000, str. 34.
3
Bjelica V.,
Bankarstvo-teorija i praksa
, Stylos, Novi Sad, 2001, str. 12.
5
1.2. Opšte karakteristike kredita
Kredit predstavlja dužničko-povjerilački odnos u kome povjerilac ustupa dužniku pravo
raspolaganja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na određeno vrijeme i
pod određenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih
ulaganja, koje se vezuju za povjerenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.
Pojam kredita se vezuje za porijeklo od latinske riječi credo, odnosno credare, što u prijevodu
znači vjerovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takođe, za latinsku riječ
creditum, što znači kredit ili zajam.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između dva lica, odnosno
između povjerioca i dužnika, gde je povjerilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu
(novac) drugom licu (dužniku) na određeno vreme i pod odredjenim uslovima.
Kredit se po pravilu daje uz određenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje
sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari
predstavlja privremenu uslugu koju čini povjerilac dužniku tako što mu ustupa na
raspolaganje određenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki
način pravo raspolaganja od sopstvenosti.
Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim zemljama)
kredit ima isti značaj. Takodje, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima
ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije.
1.3. Vrste kredita
Sistematizacija kredita se vremenom vršila po raznim osnovama, a razvrstavanje kredita
najčešće je potjecalo iz nauke, zakonodavstva i prakse.
Zavisno od kriterija, vrši se i klasifikacija kredita. Ti kriteriji mogu biti:
-
predmet u kojem se daje i vraća kredit,
-
namena za koju se daje kredit,
-
vreme na koje se daju krediti,
-
način obezbjeđivanja kredita,
-
subjekti kao nosioci kredita,
-
uslovi otplate,
-
načini zaračunavanja kamata,
-
poreklo kredita,
-
način korišćenja, odobravanja i pokrića kredita i
-
valuta u kojoj se daju krediti, i drugo.
