Универзитет у Крагујевцу
Факултет педагошких наука у Јагодини
Семинарски рад из Методичког практикума развоја говора
Тема:
Методићки приступ обради поезије Душка Радовића у дечјим вртићима
Ментор: Студент:
Проф. др Тиодор Росић Катарина Мојићевић I-42/2015 ПВ
Јагодина, 2015. година
1.
Значај књижевности у дечјем вртићу
Развити правилан говор код детета је једна од основних улога како родитеља тако и
васптача. Поред многобројних практичних функција, говор поседује и естетску функцију.
Она се остварује уколико је говор мисаоно богат,убедљив и тако организован да изазива
доживљај лепог.
Естетска функција живог говора се испољава у изражајном читању, у рецитовању и
нараторству, најтежем облику монолошког вида говора.као и у пригодним беседама
(Ружић,1981: 23). Наравно естетска функција до изражаја долази и у свакодневном
говору,монолошком и дијалошком.
Уметничка књижевност обухвата веома широк круг дела,па се она према неким
својим особинама може поделити и на уже области. У том смислу можемо говорити и о
поучној или дидактичкој књижевности. Она,поред уметничких квалитета, има и свој
посебан значај: да поучи и доприноси остваривању васпитних циљева.
Између осталог,правилан говор код деце васпитач подстиче и развија користећи у
свом раду многобројна дела књижевности за децу.
Литература која је намењена деци се издваја као засебан књижевни слој. Из самог
назива ове литературе види се које је њена основна суштина и намена. Теме и мотиви у
књижевности за децу су веома разноврсне. Стваралац за децу може да пише о природи ,
флори и фауни, животу, породици, догађајима из детињства. Даровит писац за децу
ствараће у својим делима догађаје и јунаке који имају слободу кретања у простору,
разноврсне и изазовне могућности да бирају и да се опредељују пред разноврсним
животним искушењима.
Деци су посебно занимљива дела у којима је свет детињства испуњен игром,
стваралачком маштом и драматичним и узбудљивим догађајима при самосталном
сазнавању света и самосталном савлађивању препрека.
Књижевност за децу, својим делима може да завири у дечје снове. Због тога дела
књижевности за децу треба да обилују маштом, фантастиком, хумором, игром,
мелодичношћу, хедонизмом и животним оптимизмом. Посебно је значајно да у њима буде
присутна естетска, педагошка, морална и образовна функција.
Нема, сматра се, бољег и здравијег штива за младе који улазе у живот од оног које
проширује знања и упућује поруку, уз то нуди могућност учења „уз разоноду“ (Петровић,
2005: 45).
Књижевна дела која су данас намењена деци су веома разноврсна.Због тога
васпитач треба да води рачуна приликом одабира одређеног књижевног дела које ће се
обрађивати у оквиру усмерене активности из методике развоја говора. Оно мора да буде у
интелектуалној и психолошкој равни детета.
Васпитач подстицањем и обрадом књижевних дела,већ у предшколском узрасту
поставља темеље за естетско доживљавање књижевног дела,развија и изоштрава критички
дух детета и оспособљава га да касније самостално вреднује прочитана књижевна дела.
Све то треба да допринесе стварању књижевног укуса код детета.
Приликом обраде књижевног дела у дечјем вртићу могу се примењивати разне
методе васпитно- бразовног рада: метода разговора, метода показивања (демонстративна
метода), метода рада са књигом, метода сценског рада и многе друге.
У „Моделу основа програма васпитно – образовног рада са предшколском децом“
др Емил Каменов истиче да је важно да васпитач оствари одређене активности и циљеве у
оквиру упознавања детета са књижевношћу и у погледу неговања љубави и интересовања
за књижевност.
У оквиру упознавања детета са књижевношћу, значајно је остварити следеће
циљеве:
- способност слушања, разумевања, доживљавања и памћења онога што се
чита и прича (у почетку уз очигледна средства а касније и без тога), а затим препричавање
својим речима уз коришћење књижевних израза и изражајних средстава којима се користе
уметничка проза и поезија;
- способност да се на крају предшколског узраста разликује главни јунак
књижевног дела, да се изрази свој однос према њему, да се одреди жанр дела (прича,
песма, бајка, басна итд.);
- способност запажања и доживљавања звучности, ритмичности и сликовитости
песничког говора, као и разумевање поезије, мотивисаност да се памте стихови и
изражајно рецитују пред публиком;
2.
Поезија Душка Радовића у дечјим вртићима
Душко Радовић је рођен 1922. године у Нишу. Живео је и умро 1984. у Београду.
Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и Радио
Београда. Последњих десет година живота Душко Радовић је био водитељ емисије
'
Београде, добро јутро
'
, на радио-станици Студио Б. Са врха Београђанке, највише зграде у
главном граду Србије, где је био смештен његов студио, Душко Радовић је сваког дана
између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима.—
Душко Радовић је веома модеран песник, који је дао вероватно најважнији
допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце. Али он није
модеран зато што је, као Драган Лукић, писао о животу и доживљајима деце у великом
савременом граду. Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког
казивања, каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио. Тај Радовићев
начин казивања састоји се углавном из два поступка, којима се он служи наизменично (час
једним, час другим). Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари. (На
пример: "Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала." ) Ето тако један
најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан, упозоравајући нас, на
околишан начин, да и наша радозналост понекад може бити опасна. Други Радовићев
поступак може се одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове
авантуристичких и бајковитих прича, углавном на гусарске (пиратске) и тзв. ловачке
приче. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија, често скривена
осећања, као што су страх, досада, самољубље, чежња за подвизима и одрастањем, жеља за
успехом и поштовањем... Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и
сличним осећањима, Душко Радовић је преувеличава до смешних размера, помажући тако
својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у
својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота.
