САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................................................1
2. ИСТОРИЈСКИ АСПЕКТ ГРЧКЕ.......................................................................2
3. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ГРЧКЕ.......................................................................2
4. ИНТЕРКУЛТУРНИ АСПЕКСТ ГРЧКЕ............................................................3
5. АНАЛИЗА ХОФСТЕДОВИХ ДИМЕНЗИЈА КУЛТУРЕ ГРЧКЕ...................4
6. ИСТОРИЈСКИ АСПЕКТ ТУРСКЕ....................................................................5
7. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ТУРСКЕ....................................................................6
8. ИНТЕРКУЛТУРНИ АСПЕКТ ТУРСКЕ............................................................6
9. АНАЛИЗА ХОФСТЕДОВИХ ДИМЕНЗИЈА КУЛТУРЕ ТУРСКЕ................7
10. УПОРЕЂИВАЊЕ ДВЕЈУ ПОСЛОВНИХ КУЛТУРАПОМОЋУ
ХОЛФСТЕДОВЕ ДИМЕНЗИЈЕ КУЛТУРЕ......................................................8
11. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................9
12. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................10
2
2.
ИСТОРИЈСКИ АСПЕКТ ГРЧКЕ
Историја савремене грчке државе вуче корене још из времена Античке Грчке, док
се сама Грчка сматра „колевком“ модерне европске цивилизације. Географски
положај Грчке је један од основних фактора њеног културно-историјског развоја.
Демографски развој у раним годинама бронзаног доба, посебно у јужној Грчкој,
имало је као исход повећан број насеобина. Историја потом бележи период појаве
минојске цивилизације и стварање грчких полиса, развој грчког алфабета и
Хомерово стваралаштво. За време архајског периода грчка племена стичу свест о
заједничком пореклу, обичају и језику те развијају првобитни осећај грчког поноса.
Свој политички и културни врхунац антички грци доживљавају од 5-7 века пре
нове ере који се још назива и класични период. То је било време процвата
суштинских начела мисли као и демократије, Олимпијских игара и позоришта,
важних научних и математичких принципа. Бројна духовна и уметничка дела су
настала за време овог периода.
Након класичног периода, следи период хеленизма где грчки градови губе
потпуну аутономију под освајачима Филипом другим Македонским и Александром
Великим, али се истовремено грчки културни утицај или хеленизам шири заједно са
територијом на исток. Књижевност и уметност настављају да цветају у овом
периоду. Освајање Грчке од стране Римљана 146. године пре нове ере обележава
период почетка Римске власти. Најпознатији период под римском влашћу је период
Византијског царства ( подела римског царства-територија Грчке под источним
римским царством), где је престоница римске власти измештена из Рима у
Констатинопољ. Пад Констатинопоља и његов прелазак у руке Отоманских турака
1453. године означили су крај Византијског периода за Грчку. У наредна четири века
Грци ће бити у агонији као би очували свој идентитет. За време владавине
Отоманских турака, грчко становништво је нашло склониште у цркви и религији.
Период ране савремене Грчке државе се свакако везује за почетак устанка и борбе
за независност 1821. године. Првобитна држава Грчка (1834. године) је углавном
обухватала данашњу континенталну Грчку а даљим освајањем током 19 века,
становништво ће освајати нове области које се интегришу као део нове грчке
државе. Поновни сукоби између Отоманског царства и нове Грчке државе избиће
1919. године у Првом светском рату и завршиће се неславно за Грке. Земља је и за
време Другог светског рата и касније за време грчког грађанског рата имала велики
број људских жртава. Период мира, реконструисања и политичке стабилности креће
од 1974. године, а 1981. године Грчка постаје пуноправни члан Европске уније.
3. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ГРЧКЕ
Када говоримо о грчкој економији, пре свега говоримо о услужним делатностима
које обухватају 82,8 % БДП – бруто друштвеног производа. Део Бруто друштвеног
производа који захвата индустрија је 13,3 % а остатак 3,9 % представља
пољопривредни сектор. Ови подаци нису изненађујући обзиром на природне
карактеристике Грчке, а свакако не изненађује ни податак да је лидерска привредна
грана – туризам. Преко 18 милиона страних туриста посетило је Грчку у 2013 години
и то је чини седмом европском најпосећенијом земљом и шеснаестом на светској
листи земаља. Оно у чему Грчка држи значајну предност сходно природној
отворености мора и приступачности су услуге транспорта.
