Dvostruko oporezivanje

UNIVERZITET U TUZLI 
EKONOMSKI FAKULTET 
FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE 

Seminarski rad iz predmeta Komparativni poreski sistemi na temu:

Međunarodni sporazumi o izbjegavanju dvostrukog 

oporezivanja- primjer BiH

Profesor:                                                                 Studenti: 
Dr. sc. Izudin Kešetović, red. prof.                        Meliha Hasić I- 2450/10 
                                                                                Senita Karić I- 2589/ 10
                                                                                Selma Muslimović I- / 10

Tuzla, April 2014. godine 

SADRŽAJ 

UVOD 

1. Dvostruko oporezivanje……………………………………………………………………4

1.1. Pojam i karakteristike dvostrukog oporezivanja………………………………………4
1.2. Vrste dvostrukog oporezivanja………………………………………………………..5

1.2.1. Međunarodno i unutrašnje dvostruko oporezivanje……………………………5
1.2.2. Pravno i ekonomsko dvostruko oporezivanje…………………………………..6

1.3. Mjere za izbjegavanjem dvostrukog oporezivanja……………………………………8

1.3.1. Unilateralne mjere za izbjegavanje dvostrukog oporezivanja………………….8

1.3.1.1.

Prednosti primjene unilateralnih mjera…………………………………9

1.3.1.2.

Nedostaci primjene unilateralnih mjera………………………………...9

1.3.2. Međunarodne mjere za izbjegavanje dvostrukog oporezivanja……………......9

1.3.2.1.

Prednosti bilateralnih i multilateralnih mjera…………………………..9

1.3.2.2.

Nedostaci bilateralnih i multilateralnih mjera………………………….9

1.1. Ciljevi međunarodnih ugovora o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja...................11

1.3.3. Izbjegavanje međunarodnog pravnog dvostrukog oporezivanja.......................12
1.3.4. Borba protiv poreske diskriminacije.................................................................12
1.3.5. Borba protiv utaje i izbjegavanja plaćanja poreza.............................................12 
1.3.6. Borba protiv štetne poreske konkurencije.........................................................13

2. Odredbe ugovora o dvostrukom oporezivanju  na primjeru Bosne i Hercegovine.............14

2.1. Rezident i nerezident....................................................................................................14
2.2. Stalna poslovna jedinica..............................................................................................16
2.3. Nekretnine, pokretnine i otuđenje imovine..................................................................17
2.4. Dobit od poslovanja.....................................................................................................18
2.5. Međunarodni promet....................................................................................................19
2.6. Povezana društva i transferne cijene............................................................................20
2.7. Dividende.....................................................................................................................20
2.8. Kamata.........................................................................................................................22
2.9. Samostalna djelatnost...................................................................................................23
2.10.

Nesamostalni rad (plaće i penzije, članovi diplomatskih misija i konzulata.....24

2.11.

Penzije...............................................................................................................24

2.12.

Autorske naknade..............................................................................................25

2.13.

Umjetnici i sportaši............................................................................................26

2.14.

Profesori i istraživači.........................................................................................27

2.15.

Studenti..............................................................................................................27

2.16.

Trenutno stanje u Bosni i Hercegovini..............................................................28

UVOD 

Svaka država nastoji normirati svoja porezna ovlaštenja, a time i ovlaštenje na oporezivanje 
dohotka,   na   način   da   obuhvati   poreskom   obavezom   sve   osobe   koje   na   njezinu   teritoriju 
ostvare neki dohodak. To joj može poći za rukom, ali kod toga riskira mogućnost da zbog 
istovremenog korištenja dva načela plaćanja poreza, tj. zbog preklapanja načela svjetskog 
dohotka i načela izvora dohotka, dođe do dvostrukog oporezivanja. Uz taj slučaj, do te pojave 
dolazi   i   zbog   činjenice   što   dvije   ili   više   država   smatraju   određenu   osobu   svojim 
državljaninom, a time i svojim poreznim obveznikom. Činjenica postojanja tih težnji država 
uzrokuje međunarodno dvostruko oporezivanje, a time i neke njegove negativne posljedice, 
budući da ta pojava može destimulirati intenzivnu prekograničnu gospodarsku aktivnost kojoj 
sve države teže. Uz tu gospodarsku negativnu posljedicu te pojave postavlja se ujedno i 
pitanje   pravednosti   jer   je   očito   da   ova   pojava   nepravedno   izaziva   povećano   poresko 
opterećenje za osobe čija je životna situacija usmjerena preko državne granice. 

U ovom seminarskom radu smo se bavili ovom problematikom podijelivši ga u 3 dijela. U 
prvom dijelu je obrađen pojam te osnovne karakteristike dvostrukog oporezivanja. Izvršena je 
distinkcija od pojma kumuliranje poreza, koji zajedno sa pojmom dvostrukog oporezivanja 
čini oblike višestrukog oporezivanja. Zatim je izvršena podjela dvostrukog oporezivanja i to 
na   unutrašnje   i   međunarodno   dvostruko   oporezivanje,   te   pravno   i   ekonomsko   dvostruko 
oporezivanje. Unutrašnje dvostruko oporezivanje nastaje djelovanjem jedne ili više poreskih 
vlasti iste države, a međunarodno djelovanjem poreskih vlasti različitih država. Dvostruko 
oporezivanje je pravno ako je ista osoba oporezovana dva puta za isti dohodak u najmanje 
dvije države (ili dva entiteta iste savezne države). Ekonomsko dvostruko oporezivanje nastaje 
kad je propisano da preduzeće treba platiti porez na svoju dobit, a i njegovi dioničari dodatno 
trebaju platiti porez na dividendu isplaćenu iz te oporezovane dobiti. 
Prvi   dio   seminarskog   rada   je   zaključen   govorom   o   mjerama   izbjegavanja   dvostrukog 
oporezivanja, odnosno govorom o Modelu OECD-a (organizacije za ekonomsku saradnju i 
razvoj), koji države koriste pri izradi ugovora o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja, i to, 
naravno, na taj način da nacrti ugovora sadrže za njih najbolja rješenja. Na kraju je dat osvrt 
na   metode   za   izbjegavanje   dvostrukog   oporezivanja,   i   to:   metoda   izuzimanja   i   metoda 
odbitka, a predstavljeni su i osnovni ciljevi sklapanja međunarodnih ugovora za izbjegavanje 
dvostrukog oporezivanja. 

U drugom dijelu seminarskog rada obrađeni su ugovori koje je Bosna i Hercegovina sklopila 
sa drugim zemljama, najčešće sa Slovenijom i Austrijom, po pojedinim odredbama od koji je 
svaka predstavljena primjerom. 

U trećem, završnom dijelu, predstavljen je postupak ostvarivanja prava iz ugovora, te način na 
koji se primjenjuju stope iz ugovora. Navedene su i  obaveze isplatitelja prema rezidentima i 
nerezidentima

1. Dvostruko oporezivanje 

VIŠESTRUKO OPOREZIVANJE 

KUMULIRANJE POREZA 

DVOSTRUKO OPOREZIVANJE



postojanje međunarodnih korporacija, 



ulaganja koja gospodarski subjekti jedne zemlje čine u drugoj, 



izvođenje investicijskih i drugih radova u inozemstvu, 



ostvarenje   kamata   na   uloge   na   štednju   fizičkih   i   pravnih   osoba   jedne   države   u 
bankama na području druge, 



isplata dividendi rezidentima druge države, 



prodaja imovine i ostvarenje prihoda od imovine rezidenata jedne države u drugoj 
državi, 



isplata honorara i raznih naknada, te mirovina u drugoj državi, 



obavljanje riječnog, zračnog, pomorskog i dr. Prometa, 



nasljeđivanje imovine čiji su nasljednici u drugoj državi itd. 

1.2. Vrste dvostrukog oporezivanja 

Razlikujemo dvije vrste dvostrukog oporezivanja, a to su međunarodno i unutrašnje dvostruko 
oporezivanje.   Unutrašnje   nastaje   djelovanjem   jedne   ili   više   poreskih   vlasti   iste   države,   a 
međunarodno djelovanjem poreskih vlasti različitih država. 

Uz   ovu   podjelu,   trebamo   razlikovati   i   pravno   od   ekonomskog   dvostrukog   oporezivanja. 
Dvostruko oporezivanje je pravno ako je ista osoba oporezovana dva puta za isti dohodak u 
najmanje   dvije   države   (ili   dva   entiteta   iste   savezne   države).   Ekonomsko   dvostruko 
oporezivanje nastaje kada je propisano da preduzeće treba platiti porez na svoju dobit, a i 
njegovi   dioničari   dodatno   trebaju   platiti   porez   na   dividendu   isplaćenu   iz   te   oporezovane 
dobiti. 

1.2.1. Međunarodno i unutrašnje dvostruko oporezivanje 

Poznati francuski teoretičar  G. Jezu je razgraničio dvostruko oporezivanje na četiri slučaja, 
pri čemu se zadnja tri odnose na unutrašnje dvostruko oporezivanje. To su: 

1. Međunarodno dvostruko oprezivanje 
2. Dvostruko oporezivanje u federativno uređenim državama 
3. Dvostruko oporezivanje između saveznih i lokanih nivoa vlasti i 
4. Dvostruko oporezivanje dioničkog društva 

Uzrok nastanka međunarodnog dvostrukog oporezivanja jeste činjenica da savremene države 
koriste   istovremeno   dva   kriterija   za   određivanje   poreske   obaveze,   a   to   su:   načelo 
neograničene   poreske   obaveze   prema   kojem   fiskalni   rezidenti   plaćaju   porez   na   svjetski 
dohodak (dobit), te načelo izvora dohotka (dobiti) prema kojem fiskalni nerezidenti plaćaju 
porez samo na dohodak (dobit) ostvaren na području određene države. Dakle, primjena ovih 
načela   istim   povodom   na   istog   poreskog   obveznika   i   od   različitih   država,   u   različitim 
kombinacijama,   dovodi   do   međunarodnog   dvostrukog   oporezivanja.   Uz   ovaj   slučaj,   do 
dvostrukog oporezivanja može doći i preklapanjem dvaju načela fiskalne rezidentnosti, a zbog 
toga i dvaju načela svjetskog dohotka u slučaju kada jednog poreskog obveznika dvije države 
smatraju svojim rezidentom. 

Međunarodno dvostruko oporezivanje, pored toga što je formalni problem koji proizilazi iz 
preklapanja fiskalnih jurisdikcija različitih država, takođe je i sadržajni problem koji se javlja