Uvod:
Džudit Batler je pre svega ljudsko biće, pa onda svako drugo obeležja, kao što bi bilo žena,
amerikanka, gej osoba, jevrej, pisac, građanin, filozof postmodernističke ere i tako dalje. To su sve
identiteti, koji su nužni za našu društvenu zajednicu, ali, da l i to znači da je, ako je pripadnik
određenih identifikacionih grupa, nužno i da se potpuno pronalazi i slaže sa normama tih grupa?
Ne, svakako ne. Opisala bi ih kao zajednice u kojima malo jesmo deo, malo nismo, i da smo stalno
u pokretu, putujući od jednnog identita do drugog. Da li biste vi rekli da među našim identitetima
postoje oni stalni, čvrsti, ili da su svi promenjivi? Ovo grubo rečeno se i može uzeti kao neka
osnova batlerove filozofije. Batler je filozofkinja koja je dala značajan doprinos u oblastima
feminizma, političke filozofije, takozvane queer teorije i etike. Polja u kojima je imala najviše udela i
koja su glavne asocijacije na pomenu ovog imena jesu LGBT populacija, feministička i uopšte
seksualna revolucija, ali isto tako, Batler je imala velikog udela u antiratnim kampanjama,
pogotovo onim vezanim za Irak i Avganistan i konflikt između Izrela i Palestine. Danas, Batler
je profesorka na odsecima za
retoriku
i
uporednu književnost
na
Berkeleyju
i upravnica grupe za
retoriku.
Raniji Život:
Rođena je u Klivlendu, Ohaju, Americi, 24. februara 1956. Godine., u jevrejskoj porodici. Roditelji
su joj bili vrlo angažovani u politici i raznim debatama. Kao mlađa, zapravo, nikad nije bila dobra u
školi, i mogla bi se opisati kao 'problematično dete'. Imala je problema sa disciplinom, protivila se
profesorima, bežala sa časova i okvirno, nije poštovala pravila. Nije volela autoritet. Al sa druge
strane, bila je vrlo nadarena i snalažljiva, iako na sebe tada nije gledala kao na pametnu osobu,
već strateški nastrojenu. Shvatala je da svako mora da pronađe svoj put kako da premosti u
njenom slučaju školu, sinagogu, ili bilo koju drugu 'prepreku'. Kad je imala 14 godina, njena majka
je bila pozvana na razgovor u školu, gde su joj rekli da je vrlo moguće da kad poraste, Džudit
postane kriminalac(naravno, škole su tada bile mnogo konzervativnije), i da neće moći da nastavi
sa jevrejskim obrazovnim programom, osim ako ne bude išla na privatne časove kod rabina, što je
zapravo tajno oduševilo Džudit, pošto je ona volela rabina, i čak šta više, kad je bežala sa
regularnih časova išla je u svetilište da sluša kako rabin priča. Došavši kod rabina, on ju je
sumnjičavo pitao šta želi učiti, a ona mu je odgovorila sa svega 14. Godina da želi znati zašto je
Spinoza bio ekskomuniciran iz sinagoge, da li je nemačka idealistička filozofija povezana sa
ostvarivanjem nacizma i želela je da shvati egzistencijalnu teologiju. Verovatno je ovo bitna
prekretnica u njenom životu, i njen dalji rad vuče korene iz ovog perioda. 1974. godine započela je
studije filozofije na
Yaleu
, gde se posebno interesovala za
fenomenološku tradiciju
. Godine
1978/79. izučavala je nemački idealizam na univerzitetu u
Heidelbergu
i doktorirala je na Yaleu
1984. Svoju homoseksualnost je otkrila vrlo rano, dok još uvek nije bila svesna tog termina. U to
vreme homoseksualnost nije bila toliko rasprostranjena, barem ne kao reč koju bi neko upotrebio
da izjasni svoju seksualnu orijentaciju, niti je bila propraćena medijima. Međutim, postalo joj je
jasno da voli ljude, ali, nije imala ime za to, nije sebe smatrala članom nikakve podgrupe, dok nije
počela više biti strastveno uključena u veze, sa nekoliko maldih devojaka u 14. godini, kad joj je
sinulo da za tako nešto postoji određena reč. To je bio tužan trenutak pošto prodorm te reči u njen
um, i velikom mogućnosti da je ta reč određuje, takođe u njeno razmišljenje ušla je i čitava
društvena stigma, i to ju je činilo da se oseća osuđenom od strane te reči. Ta reč je izazivala strah
u njoj i plašila se da će zbog njene strasti biti socijalno isključena. Morala je prvo da se izbori
sama sa tom reči kako bi mogla da nastavi da oseća strast koju je do tad osečćala. Da li vi
smatrate da je u svetu potrebno više reči koje opisuju seksualnu orijentaciju detaljnije i bliže je
određuju? (ili pak nije potrebno, pošto čovek može biti seksualno privučen svakakvim bićima i
predmetima, i na svakakve načine ljubavno i strastveno biti povezan sa njima, da je to prosto
individualna stvar?)
Rad:
Porodica sa strane njene majke je držala mnoge bioskope po Klivlandu i Džudit tvrdi da je vrlo
moguće da je njen rad na polnoj i rodnoj teoriji dosta prouzrokovalo okruženje u kom je odrasla, u
okruženju takozvanih američkih jevreja. Ti jevreji su njihovu asimilaciju razumeli kao potrebu da se
komformišu u određene rodne norme koje su predstavljene u holivudskim filmovima. Ugledali su
se na velike američke filmske zvezde, i koliko su živeli u jevrejskoj zajednici, toliko su želeli da
budu i priznat deo američkog društva. Tokom njenog odrastanja, primećivala je prenaglašene
detalje u svojoj porodici koji su definisali određen rod....mada, ti detalji su bili podstaknuti
holivudskim filmovima. Da li vi smatrate da danas kroz modu i raznorazne medije se šalje poruka o
nekim idealima muškog i ženskog roda i dal i smatrate to pozitivnom ili negativnom stvari? Džudit
smatra da je verovatno svoje najpoznatije delo ' Nevolje s rodom’ , koje je nastalo 1990. I smatra se
nejnin najpoznatijim i najznačajnijim delom, baš proizašlo iz tog njenog truda kroz odrastanje da
pojmi kako njena porodica pokušava da otelotvori te norme, i isto tako kako ne uspeva, kako ne
može, i da je njen zaključak moguće taj da svako ko pokušava da otelotvori te norme, negde ne
uspeva i da zapravo promašuje na mnogo zanimljivije i autentičnije načine od samog uspeha. Je l
se slažete sa ovim, da l na svetu postoje osobe koje su čisti profili muške i čisti profili ženske
osobe? Džudit razlikuje pol i rod, govoreći da je pol biološka činjenica, a rod pak društvena
konstrukcija.
On je skup kulturnih označavanja koje telo sa određenim polnim osobinama
zadobija. Sam pol se poima kao biološka pretpostavka, kao nekakvo postolje koje je više ili manje
fiksno i nepromenjivo…mada I ovome Batlerova ne daje sto postotni značaj. Iz ovoga bi izašlo da
je rod konstrukcija pola i problem nastaje onda kada pokušava da pronađemo apsolutni čisti pol,
koji bi prethodio stvaranju apsolutnog roda, tj. prave žene ili pravog muškarca.(nešto slično kao
platonov svet ideja, gde je nešto apsolutno, savršeno, a da takvo u ovom svetu koji je loš plagijat
sveta ideja tako nešto ne postoji, pa tako čak ni apsolutni rod)
Prava ženu seksualno privlači muškarac, i obrnuto, tj. heteroseksualno, to je prirodno, tako bi bilo,
da? Ova dva su uslovljena, ali opet, nisu povezana kada postoje biseksualno, homoseksualno
orijentisane osobe ili osobe bez ikakve seskualnosti. I tu nastaje strah ili anksionznost i osećaj
nelagodnosti u određenom telu, iz razloga što te norme ne supevaju biti ispunjene. Je l bi vi ove
pojave opisali kao normalne prirodne stvari, ili kao poremećaje i bolesti? Moglo bi se reći da mi
ustvari glumimo muškarca, glumimo ženu, igramo se tih uloga, ali rezultat nije uvek uživanje u
tome, već često naprotiv, možemo se plašiti gubitka identiteta, gubitka nekog fiksiranog temelja
ako ne uspemo potpuno u tome. Mogući su mnogi činovi nasilja prema osobama koje ne
ispunjavaju norme rodov, baš iz te panike, dubokog straha da se taj temelj može poljuljati, ili
zauvek zbrisati. Je l samtrate da su homofobni ljudi ustvari bliže homoseksualizmu nego lji koji to
prihvataju LGBT populaciju? U Batlerovom viđenju, rod je uvek promašaj, i dobro je ustvari vrlo
dobro što svi promašujemo u njemu, jer ona misli da su slike stereotipi rodova ustvari
akumulirane informacije društvenih odnosa koji su postali prihvaćeni kao prirodna činjenica
tokom vremena i da se rodovi uvek porede i po tome određujemo koliko je nešto žensko, odnosno
muško. Npr. vidimo mišićavog muškarca, i tu odliku pripišemo kao vrlo muževnu stvar, ustvari
upoređujuću muško i žensko telo i stvarajući određene norme koje ta tela trebaju da ispunjavaju.
Da li mislite da postoje određene odlike koje mogu da se pripišu i kao muška i ženska odlika, ili
svaka ima svoj procenat muškosti i ženskosti? U knjizi iznosi mnoge načine manifestovanja
određenog roda, i rod ustvari u nejnom rečniku predstavlja glagol. Mi ustvari 'radim' naš rod. Naš
rod nas određuje onoliko koliko nas i sužava, ograničava, i možda sprečava da se manifestujemo
onako kako bi zapravo trebali ili hteli. Batlerova raščišćuje rodove, poriče ih, i samim tim osavlja
nas bez ičega fiksnog u našem identitetu.
Govori da niko nije potpuno svestan sebe, i da je potrebno biti otvoren ka životu i drugima, pošto,
iz interakcije sa svetom oko nas, mi učimo nešto o sebi, ili pak razvijamo, menjamo, i samim tim,
mi nikada nismo završeni, stalni, i onda to znači da nikada ne možemo biti apsolutni.
Po pitanju braka, Džudit je vrlo nekonzervativna, radikalna i otvorena. Želi istaći da je brak samo
