Fakultet za saobraćaj,
kominkacije, i logistiku, Budva
SEMINARSKI RAD
INTERTNET OF THINGS
(INTERNET STVARI)
Predmetni nastavnik: mr Marko Asanović
Studenti: Ksenija Boljević 01/18
Ana Ćetković 35/18
Vasilije Ratković 40/18
Budva, decembar 2020.
4
ŠTA JE INTERNET OF THINGS
Internet stvari (IoT)
povezuje milione predmeta iz našeg svakodnevnog života (drveće, ulično
osvetljenje, parking servis, uličnu signalizaciju, bolničku opremu, kućne aparate, proizvodne
linije, poljoprivrednu mehanizaciju itd.), koji su opremljeni sa senzorima, procesorima i
uređajima za komunikaciju, sve sa ciljem da preko Interneta razmenjuju važne podatke i da
prema potrebi odreaguju na najoptimalniji način.
U osnovi, IoT omogućava daljinsku razmenu podataka i upravljanje sa različitim predmetima i
nekima od njih (npr. termostatima) daje potrebne podatke neophodne da sami donose odluke.
Kada su predmeti povezani u IoT i dobiju glas, postaju deo korisničkog iskustva, kojeg oblikuje
interakcija između ljudi, mesta i predmeta, između proizvoda, prirode i života i prirodno vas
navode da zakoračite dalje, iza IoT-a, ka Internetu korisničkih iskustava (Internet of
Experiences).
Korisnici u IoT-u fokusiraju se na stvari, pojedine pametne uređaje u mreži, za razliku od
Interneta korisničkih iskustava, koji ima viši cilj koji je moguće dostići kada pametni uređaji
međusobno komuniciraju i omogućuju kreiranje inovativnih usluga koje pojednostavljuju i
obogaćuju naše živote na nov način. Tako se na primer može dogoditi da drvo pošalje poruku da
ga napadaju gusenice, a računar mu kao odgovor pošalje bespilotnu letelicu opremljen za
rešavanje pomenute situacije. Autoput može poslati poruku da postaje preopterećen i automatski
se uključi preusmeravanje saobraćaja na alternativne pravce.
Sve je to, naravno, moguće samo ako proizvođač zamisli, projektuje i odradi simulaciju kako bi,
za bolje korisničko iskustvo, mogao primeniti mogućnosti koje imaju proizvodi drugih
proizvođača. Iskusni stručnjaci se slažu sa mišljenjem da korisnik mora biti glavni razlog za
postojanje rešenja. Digitalizacija proizvoda i usluga se odvija tako brzo da je to teško ispratiti.
IoT je sredstvo za digitalizaciju iskustava, a sve što se digitalizuje može da se i prilagodi
korisniku. To je ključno, jer je svako korisničko iskustvo već po definiciji lično.
U Internet prodaji digitalizacija je iskorišćena za personalizaciju kao npr. preporučivanje
proizvoda koji bi se korisniku mogli svideti, s obzirom na njegove ranije kupovine. Svet je
prepun IoT senzora koji značajno povećavaju količinu podataka o ponašanju u određenim
situacijama i koji su na raspolaganju za oblikovanje i nuđenje ličnih iskustava. Kompanija, koja
želi ući u Internet korisničkih iskustava, može znatno podići dodatu vrednost, ukoliko omogući
da njihovi proizvodi dele i razmenjuju podatke s drugim umreženim uređajima i prilagođava
razvoj promenama korisničkih potreba i želja.
Uz pravilnu primenu IoT-a, nekada složena rešenja i aktivnosti mogu postati tehnološki
jednostavna i praktična. Uprkos tome, sinergija proizvoda, usluga, programske opreme, sadržaja,
tehnologija, oblaka i podataka u jedinstveno iskustvo, unutar višesmerno povezanog Interneta
korisničkih iskustava, još uvek ostaje složeno. Strategije za adresiranje takvog koncepta nalaze
se u oblasti sistemskoga inženjeringa – interdisciplinarnog pristupa projektovanju, realizaciji i
5
upravljanju sa složenim sistemima, koji su u interakciji i stvaraju okruženje koje jedan sam
element sistema ne bi mogao. Izazov postaje još veći, kada pojedini kompleksni sistemi postanu
deo najvećeg sistema svih sistema: Interneta stvari, koji uključuje uređaje stotina hiljada
proizvođača sa različitim, čak i suprotstavljenim ciljevima i pristupima. Trenutne inženjerske
prakse su ispred nauke: gradimo sisteme, koje još ne umemo u potpunosti okarakterisati i
analizirati te ne možemo u potpunosti predvideti njihovo ponašanje. O Internetu stvari ne
možemo razmišljati samo sagledavanjem tih stvari, odnosno uređaja koji su povezani, ako ne
sagledamo i već decenijama poznata rešenja za projektovanje tih uređaja kao što su CAD, CAM,
CAE alati kao i PLM rešenja i rešenja za digitalnu simulaciju
.
ARHITEKTURA IOT-A
IoT arhitektura sastoji se od slojeva koji su sastavljeni od različitih, krajnje heterogenih
tehnologija.
A. Pametni uređaji/senzorski sloj.
Najniži sloj sastoji se od pametnih predmeta sa integrisanim senzorima, koji omogućavaju
povezivanje fizičkih i digitalnih komponenti, odnosno prikupljanje i obradu informacija u
realnom vremenu. Postoje različite vrste senzora za različite namene, ali ono što im je svima
zajedničko jeste da imaju mogućnost preciznog merenja fizičkih karakteristika medijuma u
kojima se nalaze, kao što su temperatura, kvalitet vazduha, brzina, vlažnost, pritisak, protok,
kretanje, električna energija itd.
U nekim slučajevima, oni mogu imati i određeni stepen memorije, što im omogućava da čuvaju
informacije u vezi merenja koje su izvršili. Izmerenu fizičku osobinu senzor pretvara u signal
koji se potom može izmeriti specijalizovanim instrumentima. Senzori se grupišu u skladu sa
njihovom jedinstvenom namenom kao što su senzori životne sredine, senzori tela, senzori kućnih
aparata, senzori telematike vozila itd. Većina senzora zahteva povezivanje sa senzorskim vratima
(gateways). Ovo može biti u okviru lokalne mreže (LAN-a) kao što su Ethernet i Wi-Fi veze, ili
u okviru PAN mreža (Personal Area Netvork), kao što su ZigBee, Bluetooth ili Ultra Wideband
(UWB).
Povezanost senzora sa serverima i aplikacijama može se ostvariti i upotrebom WAN mreža
(Wide Area Netvork), kao što su GSM, GPRS i LTE. S druge strane, senzori koji koriste nisku
snagu i nisku brzinu prenosa podataka obično formiraju mreže poznate kao bežične senzorske
mreže (WSN – Wireless Sensor Networks). Ove mreže postaju sve popularniji jer mogu da
