Novembar
2004.
Fakultet
Organizacionih
Nauka
[
Edukacija menadžera u procesu transformacije organizacije
]
[SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA KADROVSKI ME
NADŽMENT]
Seminarski rad :
Edukacija menadžmenta u procesu transformacije organizacije
Sadržaj:
1. Uvod ................................................................................................................................... 3
2. Strateško upravljanje i strateška edukacija ..............................................................................5
3. Novi zadaci menadžmenta i organizacije .............................................................................. 6
4. Novi elementi u edukaciji menadžera .................................................................................... 8
5. Nove metode edukacije menadžera ...................................................................................... 9
5.1. Action Learning .................................................................................................... . 9
5.2. Vežbe pod vedrim nebom ................................................................................... ...1 3
5.3. Samoocenjivanje .................................................................................................. 14
6. Zaključak ............................................................................................................................ .15
7. Literatura i izvori................................................................................................................... 16
Ključne reči: edukacija menadžera, strateška edukacija, action learning, self
evaluation
2 |
S t r a n a
Seminarski rad :
Edukacija menadžmenta u procesu transformacije organizacije
Edukacijom svih zaposlenih redukuje se potreba za otpuštanjem
radnika, što smanjuje osećaj nesigurnosti zaposlenih u organizaciji, te daje
dobar preduslov za stvaranje jedne nove, pobedničke klime, jer se ona
organizacija koja sprovede svojinsku i organizacionu transformaciju bez
potresa i nemira već u startu smatra jakom i sposobnom.
Međutim, tu se ne treba zaustavljati. Kadrove treba stalno usavršavati
jer je uspešno prebrođen proces transformacije (ili privatizacije) tek
"pozitivna nula" sa koje se pod hitno treba pomaći.
Doslovce svaka strateški važnija akcija predstavlja sinonim za
sprovođenje velikih promena. Zato se u praksi sposobnosti menadžera ne
potvrđuju toliko u osmišljavanju akcija, koliko u obezbeđivanju uslova za
realizaciju tih akcija. Neretko dobre zamisli i ideje ostaju kao planovi u
fiokama ili budu loše realizovane. Što je radikalnija promena u pitanju, njena
realizacija iziskuje ozbiljnije pripreme u pogledu obezbeđivanja neophodnih
uslova za njenu realizaciju kao i sagledavanje posledica te promene.
Zahtevi koji se postavljaju pred savremeni menadžment odnose se, pre
svega, na kontinuirano praćenje promena, ali i njihovih nagoveštaja, jer ono što
se sada tek naslućuje, za vrlo kratko vreme se može pretvoriti u lavinu. Pri
tom, pažnja ne sme da bude usresređena samo na korisničku ciljnu grupu,
već menadžer i njegov tim moraju da prate promene u različitim sferama:
tehnologiji, demografiji, politici, ekologiji...
Ekonomsko poslovanje je živo tkivo, isprepletano sa svim društvenim
segmentima. Stoga, umeće da se spozna suština međusobne povezanosti i
povratnih uticaja, predstavlja osnov novih poslovnih strategija.
Vreme je postalo ključni faktor uspeha, ali i prepreka. Čovek biološki nije
programiran da bude aktivan 24 časa, što nalaže drugačiju organizaciju.
Skraćuju se svi poslovi i proizvodni ciklusi, ali se, istovremeno, postojeći
sistemi usložnjavaju i postaju sve komplikovaniji.
Najnovija istraživanja pokazuju da se znanje udvostručuje svake
četvrte godine, a taj proces će se kontinuirano ubrzavati. Primera radi, 38,5
miliona dece koja pohađaju osnovnu školu u SAD su on-line korisnici u
procesu učenja. Po prvi put u ljudskoj istoriji, broj starijih ljudi koji uče
izjednačuje se, a, prema procenama, uskoro će i nadmašiti broj mladih,
odnosno klasičnih školaraca.Nove mogućnosti
učenja preko Interneta
obezbeđuju permanentno i obrazovanje na daljinu, ali utiču i na umanjenje
aktivne razmene znanja. Otuđenje nije prisutno samo u procesu učenja, već
se povećava u svim životnim segmentima, ali to je tema za neku drugu analizu.
2
2
Ekonomist Magazin, broj 184.
4 |
S t r a n a
Seminarski rad :
Edukacija menadžmenta u procesu transformacije organizacije
2.
Strateško upravljanje i strateška edukacija
"
Morate izaći iz menadžment sistema koji je praktikovan u
socijalističko vreme. Vaše (srpske) komapnije moraju postati konkurentne i
orijentisane na globalno tržište. Onog trenutka kad uđu u tu globalnu
utakmicu nove tehnike menadžmenta će omogućiti uspešnim da prežive
konkurenciju. Taj pristup pomaže da se kompanije transformišu ka novom
načinu upravljanja. Čak i u razvijenim tržišnim ekonomijama
neke
kompanije posluju na stari način koristeći samo finan
sijske
pokazatelje.
One su morale da promene svoju kulturu, svoj sistem
upravljanja.
U prošlosti menadžeri su upravljali pomoću mesečnih i
kvartalnih izveštaja.
Sada im treba pomoći da izađu iz takvog načina
razmišljanja i da razviju strategiju poslovanja bar za tri do pet godina
unapred.
"
Ove reči gospodina Kaplana možda daju i najbolji opis strateškog
upravljanja. Dalje, pored finansijskih ciljeva, gospodin Kaplan se u opisu
strateške organizacije nastavlja na neka druga pitanja na koja menadžment
strateške organizacije mora da dâ odgovor. Ta pitanja su, npr. Ko su naše
mušterije? Kako unaprediti veštine i znanja zaposlenih i sl.
Za sprovođenje strategije, potrebno je da se na važnim pozicijama
nađu ljudi za koje smo sigurni da su sposobni i obučeni za funkcije na
kojima se nalaze. Pravilno popunjavanje strategijski važnih rukovodećih
mesta treba od početka da ima centralnu ulogu. Rešenje ovog problema ne
može se odvojiti od procesa
edukacije i osposobljavanja menadžera
.
Takva edukacija ne podrazumeva pripreme za dalji život, već
permanentan
proces
koji obezbeđuje takve sposobnosti koje su menadžerima potrebne da
novonastale promene prate adekvatnim akcionim reakcijama.
U skladu s tim Evropska Komisija je, krajem 2000. godine, pripremila
celovit bazični dokument,
MEMORANDUM O DOŽIVOTNOM
OBRAZOVANJU
, gde je pojam doživotnog obrazovanja radno definisan kao
"
promišljena aktivnost učenja koja se ostvaruje a ima za cilj poboljšanje
znanja, veština i kompetencija
"
. Ovako shvaćeno doživotno obrazovanje nije
samo jedan od aspekata obrazovanja već jedan od vodećih principa koji
omogućava sticanje i učešće u ukupnom procesu učenja.
3
3
Robert S. Kaplan, jedan od najpoznatijih teoretičara ekonomije, na predavanju o strateški fokusiranim
organizacijama, Beograd, novembar 2003. godine
5 |
S t r a n a
