Efikasnost inovacijske aktivnosti
Ekonomska opravdanost ulaganja u istraživanje I razvoj, „isplativost“ naučnih istraživanja može se
sagledati samo ocenom inovacijskog ciklusa, od ideje do njene komercijalizacije, prodaje na tržištu.
Predužeće investira u istraživanje i razvoj u onoj meri u kojoj sagledava mogućnost povraćaja
uloženih sredstava i rast profita u budućnosti.
Preduzeća donose odluku o inovacionim projektima analizirajući različite faktore, procenjujući
troškove i buduću dobit, a najčešće se oslanjaju na procenu odgovarajuće dinamike povraćaja
sredstava. U inovacionom projektu troškovi se ne svode samo na IR (predstavljaju samo deo ukupnih
troškova investicija), već se troškovi moraju daleko šire posmatrati u sklopu svih troškova oko
lansiranja novog proizvoda, od ideje do prodaje, marketinga i unapređenja proizvoda. Očekivani
povraćaj sredstava počinje da se ostvaruje tek pošto je dostignuta najviša tačka ulaganja, tačka kada
su troškovi inovacije najveći, a taj trenutak nastupa kada se završe sve faze inovacijskog procesa,
zaključno sa lansiranjem proizvodnje, marketingom i unapređenjem.
Tr – trošak investicije
Tr=k*nT*PV
T - Trajanje investicionog procesa
k – deo prodajne cene koji
(vreme do početka prodaje)
generiše gotovinski tok
nT – Vreme od početka prodaje
(obezbeđuje priliv gotovine (k=(P-TP)/P))
do prelomne tačke (god)
P – jedinična prodajna cena
TP- troškovi proizvodnje
V – obim prodaje (kom./god.)
Slika: Ocena troška inovacije pomoću pojednostavljeog
profila gotovinskog toka za uspešan proizvod
Na slici je prikazan model troškova. Ako ulaganje u određene aktivnosti inovacionog procesa
posmatramo kao trošak gotovine, ona nose negativan predznak, tako da je posle određenog perioda
(T) dostignuta najniža tačka ukupnih troškova (-) i od tog trenutka počinje prodaja,priliv gotovine sa
predznakom (+). Prodajom prvo počinje da se otplaćuju, vraćaju troškovi ulaganja u novi
proizvod/proces. Naglašava se da prodajna cena i godišnji obim prodaje predstavlja ključne varijable
koje se posmatraju u odnosu na trošak investicije, jer od njih zavisi dinamika otplate tog troška.
(trošak inovacije će početi da se nadoknađuje od prodaje (P i V) u skladu sa koeficijentom povraćaja,
do prelomne tačke kada se očekuje da će biti otplaćeni svi troškovi investicije i da će početi da se
generiše čist prihod). Pri tom se polazi od sledećih predpostavki:
a) k je konstantno
b) Obim prodaje i prodajna cena su konstantni od trenutka kada je prodaja započeta do prelomne
tačke
c) Usklađena je jedinica vremena trajanja u svim razmatranim faktorima
d) Predpostavlja se da je poznat period nT kada će doći do prelomne tačke.
U praksi su moguće sledeće situacije u vezi sa inovacionim poduhvatom:
1. Zaustavljen inovacioni proces pre početka prodaje
2. Zaustavljena prodaja (jer je ispod očekivanja, beleži neuspeh) pre nego što je otplaćen
inovacioni proces
3. Otplaćena inovacija ali je prodaja stala, nije se prešlo u fazu zarade po osnovu inovacije
(prodaja je stala kada se stiglo do prelomne tačke) – životarenje, inovacioni poduhvat se sveo
na „inovaciju radi inovacije“, a ne na „inovaciju radi poslovnog uspeha, profita, zarade“
4. Uspešna inovacija koja započinje svoj „životni ciklus“ kao uspešni poslovni poduhvat
generišući profit za određeni period vremena kada kažemo da se investicija u inovaciju ne
samo otplatila nego i višestruko isplatila.
Na slici su prikazane ove četiri faze.
Kumulativni gotovinski tok inovativnog proizvoda
Tri tipična obeležja ukazuju na gotovinski tok
Uobičajno vreme nastanka krupnijih inovacija („makroinovacija“) – oznacen sa T – iznosi 5 do 10
god, uz odstupanja u nekim posebnim delatnostima. Multiplikator „n“ se menja u zavisnosti od
dinamike prodaje novog proizvoda, ali n=2 je tipična vrednost za prosečnu uspešnu inovaciju
(potrebno je u proseku dvostruko više vremena da se isplati trošak inovacije u odnosu na trajanje
inovacionog procesa). Ukoliko je k=0,1, a nT=10 god tada je Tr=P*V. Ukoliko je k=0,3, a nT=3 tada
je Tr=0,9 PV. U slučaju dugih i kratkih perioda „otplate“ može se uvesti pretpostavka o tome da je
uz određenu toleranciju: Tr=PV.
Ovaj model nije uzeo u obzir različite moguće izvore i modalitete finansiranja, što u praksi može
dovesti do odstupanja od ovog pojednostavljenog primera. Ovde bi trebalo uvesti odgovarajuće
proračune preko realnih kurseva da bi novčano izraženi troškovi bili uporedivi u određenom
vremenskom periodu.
Zaključak koji bi se na osnovu ovog pojednostavljenog modela mogao izvesti jeste da je ukupan
trošak investicije u korelaciji sa prodajnom cenom i obimom prodaje u određenom periodu, ukazuje
na potrebu da se inovacioni projekti na samom početku vežu za očekivanu dinamiku prodaje kao
realni pokazatelj uspešnosti i rizika.
Ovaj model je naveden i objašnjen zbog njegovog praktičnog značaja u postavljanju opštih okvira
procene troškova inovacije, kao jedam mogući pravac analize i procenjivanja potrebnih ulaganja u
inovaciju. Proporcionalna korelacija između između Tr i P i Tr i V ukazuje na značajnu činjenicu da
su to elementi za odlučivanje o inovacionom poduhvatu, očekivanom povraćaju sredstava i
sagledavanje sveukupnih finansijskih i investicionih ulaganja u vezi sa tim poduhvatom. Tržišni
kriterijumi, cena i obim prodaje, vezane za novi proizvod smatraju se značajnim kriterijumom ocene
