EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE I
EVROPSKE INTEGRACIJE
TEMA:
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (EFTA)
PROFESOR: STUDENT:
Novi Sad, Januar 2016.
SADRŽAJ
1.UVOD
......................................................................................................................... 3
2. USLOVI ZA STVARANJE EFTA
......................................................................... 4
3. ISTORIJAT
...............................................................................................................4
4. PROMENE U ČLANSTVU
....................................................................................5
4.1 GENERALNI SEKRETARI EFTA
..................................................................5
5. ODNOS EFTA I EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORA
.....................6
6. CILJEVI EFTA-E
.....................................................................................................6
7. KARAKTERISTIKE
................................................................................................7
8. SARADNJA SA EEZ
..............................................................................................7
8.1 LUKSEMBURŠKA DEKLARACIJA
.............................................................8
8.2 SPAJANJE EEZ I EFTA
.................................................................................8
9. SRBIJA I EFTA
....................................................................................................... 9
10. ZAKLJUČAK
.......................................................................................................10
11. LITERATURA
......................................................................................................11
2
2. USLOVI ZA STVARANJE EFTA
EFTA se zasniva na premisi slobodne trgovine kao načina postizanja
ekonomskog rasta i prosperiteta njenih zemalja članica kao i promovisanja
bliže ekonomske saradnje među zemljama Zapadne Evrope.
Ovo udruženje je stvoreno od onih zapadnoevropskih zemalja čije ambicije u
integraciji krajem 50-ih nisu išle dalje od zone slobodne trgovine za
industrijske proizvode.
One tada nisu bile spremne da prihvate dalekosežne političke i ekonomske
obaveze, koje podrazumeva članstvo u EEZ (Evropska Ekonomska
Zajednica) kao zajedničkom tržištu za sve proizvode.
Posebno V. Britaniji nije odgovaralo čvršće ekonomsko povezivanje sa drugim
zapadnoevropskim zemljama, posebno zbog dominacije tradicionalnih sektora
i grana njene privrede koji u tom periodu nisu bili konkurentni proizvodjačima
u drugim zapadnoevropskim zemljama.
3. ISTORIJAT
Zemlje osnivači EFTA su počele razmatranja o međusobnom dogovoru o
slobodnoj trgovini još 1959. god., kao odgovor na osnivanje Evropske
Ekonomske Zajednice u januaru 1958. god. EFTA je osnovana u
potpisivanjem sporazuma 4. januara 1960. godine u Stokholmu, stupila je na
snagu 3. maja iste godine nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica i
referenduma u Švajcarskoj.
Sedište sekretarijata EFTA je u Ženevi u Švajcarskoj. EFTA nadzorni autoritet
ima svoje sedište u Briselu u Belgiji, koje je na istoj lokaciji kao i sedište
Evropske komisije. Sud EFTA ima sedište u Luksemburgu, na istoj lokaciji kao
i Evropski sud pravde.
Zemlje osnivači su: Velika Britanija, Danska, Norveška, Švedska, Švajcarska,
Austrija i Portugalija. Finska je postala pridruženi član 1961. god., a
punopravni tek 1986. god. Island se priključuje kao punopravni član 1970.
god. kada dobija slobodan pristup za industrijsku robu na tržištima zermalja
EFTA uz obavezu da u desetogodišnjem prelaznom periodu ukloni sopstvene
carine na uvoz robe iz zemalja članica EFTA.
1999. god., EFTA ministri su odlučili da je vreme za reviziju Štokholmske
konvencije da bi povećali koheziju među zemljama članicama i stvorile
zajedničku platformu za odnose sa trgovinskim partnerima širom sveta. Tako
je konvencija u Vaducu potpisana 21. juna 2001. god. i stupila je na snagu 1.
juna 2002. god.
4
