FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITETA ,,UNION – NIKOLA TESLA’’ BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
-ISTORIJA PRAVA I DRŽAVE-
TEMA: EGIPAT
Mentor: Student:
Doc. dr Edit Der Šeregelj Saša Barbat I0005-17
Beograd, februar 2018.god.
2
SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................3
2. PRAVNA TRADICIJA STAROG EGIPTA .................................................................4
3. GEOGRAFSKI POLOŽAJ STAROG EGIPTA ............................................................5
4. EGIPATSKO CARSTVO ..............................................................................................5
4.1.
Staro
carstvo ............................................................................................................6
4.2.
Srednje
carstvo ........................................................................................................6
4.3.
Novo
carstvo ...........................................................................................................7
5. DRŽAVNO UREĐENJE ...............................................................................................7
6. DRUŠTVENA STRUKTURA U STAROM EGIPTU ..................................................8
7. EGIPATSKO PRAVO ...................................................................................................8
7.1.
Imovinsko
pravo .....................................................................................................9
7.2.
Građansko
pravo .....................................................................................................9
7.3.
Krivično
pravo ........................................................................................................9
7.4.
Bračno
i
porodično
pravo.......................................................................................10
8. ŽENA U EGIPATSKOM DRUŠTVU ........................................................................11
9. INCEST U STAROM EGIPTU ...................................................................................11
10. ZAKLJUČAK ..............................................................................................................12
11. LITERATURA .............................................................................................................13
4
Egipćani su se prema svojim faraonima odnosili kao prema bogovima a sama reč faraon
znači ,,onaj koji živi u palati’’. Smatrali su ih višim bićima i obraćali su im se imenima koja u
prevodu znače ,,sin boga Ra’’ smatrajući da nijedno drugo ime ne može dovoljno opisati
veličanstvo vladara. Verovali su da je faraon taj koji svakog jutra podiže sunce na nebo i da je
faraon taj zbog kog reka Nil plavi obale i stvara plodno zemljište. Takođe su verovali i dqa
ponudama koje svakodnevno odnose faraonu u obliku hrane i pića faraon prosleđuje drugim
bogovima koji time hrane duše preminulih u zagrobnom životu. Faraona niko nije smeo da
dodirne a čak i slučajno dodirivanje njegove krune ili skiptara kažnjavalo se smrtnom
kaznom.
U 27. veku p.n.e. sagrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni način
sahranjivanja vladara. To su bile prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem precizno
isečenih kamenih blokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva Egipat je bio
neprikosnoven više od 2000 godina. Egipćani su verovali u zagrobni život. Pored tela
preminulog ostavljali su i stvari za koje su verovali da će preminulom biti potrebne na
drugom svetu. Dovoljno bogati stanovnici Egipta gradili su za sebe i za članove svoje
porodice velelepne grobnice i bogato ih ukrašavali zlatom, dragim kamenjem, zapisima na
papirusu, slikama i statuama. Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona
Kufua, koja je sagrađena od 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova od kojih je svaki težak
oko 2,5 tone.
Slikari i umetnici tog vremena nisu oslikavali stvarne događaje iz života, već su njihove
slike bile neka vrsta dijagrama za koji se verovalo da ima magičnu moć. Kako bi se ta
magična moć sačuvala svi umetnici su kopirali likovni stil predaka pa su tako svi slikovni
prikazi veoma slični. Prikazi u grobnicama usko su vezani za hijeroglife, za koje se veruje da
su nastali pre oko 5000 godina. I za hijeroglife su Egipćani verovali da imaju magične moći i
uglavnom su ih koristili u hramovima i grobnicama. Hijeroglifi ili slikovno pismo, ustvari
predstavljaju cele reči povezane posebnim znacima kojima su umetnici obično opisivali život
i verovanja onog ko je sahranjen u toj grobnici.
2. PRAVNA TRADICIJA STAROG EGIPTA
Pojam starog Egipta predstavlja sve egipatske države i civilizacije od praistorije do
rimskog osvajanja. Smatra se da je to najveća ljudska civilizacija s obzirom na dostignuća i
trajanje od 3000 godina. Egipatska civilizacija je razvila specifično državno uređenje, religiju,
umetnost, arhitekturu i pismo. Po društvenom uređenju stari Egipat je bio robovlasnička
država, isto kao i sve druge države na bliskom istoku u tom periodu. Stari Egipat je obuhvatao
prostor od Nubije (oblast između Asuana u Egiptu i Karima u Sudanu) pa do južne Sirije ali je
samo središte civilizacije bilo u dolini reke Nil koja je bila od ključnog značaja za razvoj
Egipta. Među najznačajnijim civilizacijskim dostignućima su pronalazak stakla, hartije, lana,
mastila, kalendara, časovnika, odlično poznavanje geometrije i pisma, prvi popis stanovništva,
pošta, osnovno i srednje obrazovanje, monoteizam, rasprostranjena monogamija i etička
filozofija. Egipatska civilizacija je dala veliki doprinos u unapređenju državne uprave, pisma,
književnosti, nauke, medicine, vajarstva i ostalih umetnosti.
Prva naselja nastala su oko 4500. godine p.n.e. oko reke Nil. Još je čuveni istoričar
Herodot rekao da je Egipat dar Nila. Nil izvire u olaninskom delu Etiopije i tokom zimskih
meseci tu je padala velika količina snega. U proleće, kada se sneg topio, nivo reke Nil je
rastao i voda je plavila ravnice u donjem toku reke. Nakon mesec dana voda se povlačila i
ostajalo je plodno zemljište. Nil je nekada svojim izlivanjem iz korita pravio i štetu a Egipćani
su verovali da je to božiji gnev i da Nil ima božansku moć koju su kontrolisali sveštenici.
