Египат
Арапска Република Египат, је држава у североисточној Африци.
Покрива површину од око 1.001.450
квадратних километара
.
Некада се у српском језику Египат називао Мисир
, то се задржало у неким старим
књигама.
Египат је петнаеста држава по броју становника у свету
, а друга у Африци (после Нигерије). Већина од 76,5
милиона становника живи у близини обала реке Нила где је развијена агрокултура. Велике површине пустиње
Сахаре су слабо насељене. Око половине египатских становника живи у урбаним деловима, највише у Каиру
(највећем граду у арапском свету) и осталим већим градовима на делти Нила.
Просечна густина насељености је
75 становника/km².
Етнички састав: Египћани 98 %, Нубићани 0.8 %
и други.
Религије: Муслимани 94 %,
Хришћани ( копти ) 6 %.
Према попису из 2001. 70,7 % становништва је писмено, од тога 77,2 % мушкараца и
63,8 % жена.
Језик
Службени језик у Египту је арапски. Стандардни књижевни арапски језик разумеју само високо образовани људи.
Нубијанци говоре старим језиком. Бербер се употребљава у неколико насеља у оазама Западне пустиње. Хришћани
употребљавају коптички језик, на којем је служена литургија. У употреби су енглески и француски међу
образованим Египћанима.
Исtорија
Пре око 5.000 година на обалама реке Нил у северној Африци развијала се по много чему невероватна цивилизација
старог Египта. Њен развој је трајао преко 3.000 година - дуже него иједне друге цивилизације у светској историји!
Данас је Египат једна од најразвијенијих и најутицајнијих арапских држава и налази се између Африке и Блиског
истока. Египат има историју дугу 6.000 година и многе туристичке атракције - пре свега пирамиде као светскo чудo,
затим огромни кип сфинге, гробницу краља Тутанкамона и многе друге.
Географија
Географски положај Египта је изузетно повољан
. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује
Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, а Суецки канал представља важан трговачки чвор
између два континента.На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено море; на југу Судан и на
западу Либија.
Рељеф
Више од 90% територије заузимају пустиње
, укључујући Либијску (ткз. Западну пустињу) на западу; део Сахаре,
Арабијску пустињу (ткз. Источну).Либијска пустиња позната је као «велико песковито море» Од пустињских оаза у
Либијској пустињи најпознатија су: Баријах, Дактила, Каријах, Фарафра и многе друге.На изразитом југу налази се
Нубијска пустиња. Планина Катарина (Јабал Катринах, 2,637 м) највећа је планина у Египту. Налази се на
Синајском полуострву као и планина Синај (Јабал Муса) где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет
божијих заповести.
Река Нил
улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Колико се може из историјских
извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим тлом и поплавама Нила: граде канале, подижу насипе,
извлаче воду, све до наших дана. Осим плодног тла и нилске воде природа је обдарила Египат и значајним рудним
богадством.,има издашних извора нафте. У том приморју јављају се и фосфати, има камене соли. У Египту постојe
језера. Језеро Насер. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је
Биркат Кварун.
Клима
Египат се налази у суптропском подручју
. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од
маја до септембра и хладни од новембра до марта. У обалним подручијима просечне температуре крећу се од
максималне 37°C до минималне 14°C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од
максималне дневне 46°C до минималних 6°C током ноћи. Током зимског периода температуре током ноћи падају и
до 0º. Подручја са највећом влажности налазе се дуж средоземне обале. Камсин (сув и топао пустињски олујни
ветар) јавља се у априлу и мају, а достиже брзину и до 150 km/h.
Флора и фауна
Вегетација Египта ограничена је на делту, долину Нила и пустињске оазе. Највише распрострањена је кокосова
палма. Алувијално тло Египта, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући грожђе, разне врсте
поврћа, и друге житарице, цвећа.У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. Папирус, сада се
може наћи на самом југу Египта.
Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у пустињи, као и лисице, хијене,
шакали, дивљи вепрови.Од рептила живи неколико врста отровних змија. Крокодили. Од птица живи фламинго,
орлови, лешинари, пеликани и још преко 493 познатих врста. Настањени су и многи инсекти, а шкорпиони живе у
пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.
Примарни секtор : Пољопривреда,Риболов
Секундарни секtор : Мануфактура ,Рударсtво,Енергија
Терцијарни секtор
Туризам
Oд 90% туриста посећује Каиро
, пирамиде у Гизи, храмове у Луксору и остале занимљивости Египта. Крајем 80-
их и почетком 90-их година многи туристи посећују Цревено море у зимском периоду (због предивне и угодне
климе).
Саобраћај
Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга
. Дужина железничких пруга износи
5.026 км.
Речни путеви
искориштени су углавном за транспорт. Највећи промет је на Нилу. Нилом и бројним
каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна
метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола
трговине памуком, житом, шећером и воћем.
Два аутопута
повезује Каиро са Александријом, а остали са Порт
Саидом, Суецом и Фајумом. Укупна дужина путева износи 64.000 км. Постоје редовни летови из Александрије и
Каира до великих светских центара. У Египат-аир-у, државној авиокомпанији, постоје редовни домаћи и страни
летови. Египат
има око 80 аеродрома.
Највећа поморска лука је Александрија, затим нешто мање су Порт Саид и
Суец.
Туризам и перспекtива tуризма
Туризам
има изузетан значај у спољнотрговинској размени Египта са иностранством. Према најновијих
проценама египатског Министарства за туризам,
очекује се да ће у најскоријој будућности турзиам бити
извор прихода број један за земљу.
Данас поред стандарсних споменика и културне баштине, који чине Египат највећим музејом на свету, туристе
привлаче и бројне иновативне активности попут сафарија, голфа, рибарских експедиција, роњења, верског,
здравственог, конгресног, пословног и фестивалског туризма. Туристичке дестинације у Египту су бројне.
Децембра 2006., на 16. генералном заседању Светске туристичке организације (WTO), на коме је 150 земаља имало
своје делегате, Египат је поред чланства у неколико комитета, проглашен и за члана Извршног савета за 2007. и
2008. годину. Крајем 2006. египатска влада је покренула нову промотивну кампању која има за циљ да настави
