3

 

 / 

 

                                                                                   

 

Египатска архитектура старо царство

Стевић

Ирена

УВОД

Под појмом Старог или древног Египта подразумева се египатска држава и 

цивилизација од праисторије до римских освајања. Стари Египат је по неким научницима 

највећа људска цивилизација, имајући у виду време у коме је постојала, њена достигнућа 

и   трајање   од   3.000   година.   Египатска   цивилизација   је   развила   специфично   државно 

уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност. По друштвеном уређењу, то је била 

робовласничка држава, као и све остале државе старог блиског истока. У време највећег 

проширења   обухватала   је   простор   од   Нубије   до   јужне   Сирије,   али   је   средиште   саме 

цивилизације било увек у долини Нила. Ова река је била од кључног значаја за развој 

Старог Египта, што је оставило трага и у религији и уметности. Међу најзначајнијим 

цивилизацијским достигнућима која се (колико је познато) први пут срећу у Египту су: 

Проналазак   стакла,   хартије,   лана,   мастила,   календара,   часовника,   геометрије   и   азбуке; 

попис   становништва,   пошта,   основно   и   средње   образовање,   монотеизам,   широко 

распрострањена моногамија и етичка филозофија. 

Египатска   цивилизација   је   дала   велики   допринос   у   унапређењу   државне 

управе, писма, књижевности, науке, медицине, архитектуре, вајарства и других уметности. 

Египатска архитектура је главни елеменат египатске цивилизације, која се сматра једном 

од   најзначајних   цивилизација   старог   века,   имајући   у   виду   време   у   коме   је   постојала, 

достигнућа и трајање од 3.000 година. Историја старог Египта се протеже од 31. века п. н. 

е. до 30. године п. н. е. када је дефинитивно престала да буде самостални државни ентитет. 

Аутохтона египатска култура одржала се много дуже и нестала је тек после арапских 

освајања у 7. веку н. е. Основна одлика египатске архитектуре је полихромија, поједини 

делови грађевина су бојени.

Заједно са Месопотамијом, стари Египат се сматра центром архитектуре. Камен 

је био основни грађевински материјал. Највише су се градили храмови у част египатских 

божанстава и гробнице у облику пирамида.

4

 

 / 

 

                                                                                   

 

Египатска архитектура старо царство

Стевић

Ирена

1. АРХИТЕКТУРА СТАРОГ ЕГИПТА

На формирање архитектуре у Египту утицали су различити фактори:

-географски положај и грађевински материјали

-клима-религија

-државно уређење и 

економско-друштвени поредак.

Што се тиче грађевинског материјала, Египат је оскудевао само дрветом. У 

почетку су у архитектури кориштени трска и ћерпич -непечена цигла која је прављена од 

добрих врста глине. Међутим, најзначајнију улогу у архитектури имале су различите врсте 

камена. Метали су коришћени за израду алата којима је обрађиван грађевински материјал, 

али не и као конструкције. Жарка клима Египта условила је изградњу насипа (потребних у 

влажном делу године) и канала за наводњавање (за сушни део године). Стари Египћани су 

веровали   у   бесмртност   душе,   због   чега   је   била   изражена   тежња   за   стварањем 

монументалне   архитектуре   која   ће   вечно   трајати   и   грађени   су   раскошни   надгробни 

споменици у којима ће њихов дух уживати. У египатској архитектури примењивани су 

благо нагнути зидови, по угледу на одбрамбене зидове против поплава Нила, стубови и 

хоризонталне греде док су лук и свод примењивани веома ретко. Основне архитектонске 

форме инспирисане су мотивима из природе.

1.1. Конструкције

Венци,   који   су   украшавали   завршетке   зидова,   портале   прозора   и   врхове 

стубова, представљајући капител, имали су облик савијених палминих грана. Египатски 

стуб су чиниле база, која је била округла и широка, стабло у облику свежња стабљика 

лотоса и папируса испод капитела повезаних врпцом, украшено рељефним фигурама и 

натписима   и   у   почетку   покривено   живим   бојама   и   капител   у   облику   затвореног   или 

расцветаног   лотоса   и   папируса,   палмине   круне,   звона   или   главе   богиње   Хатор.   Неки 

background image

6

 

 / 

 

                                                                                   

 

Египатска архитектура старо царство

Стевић

Ирена

била главна стамбена просторија. Фараон и други представници владајуће класе живели 

су   у   великим   палатама.   Оне   су   се   састојале   из   више   грађевина:   резиденције   краља   и 

његове   породице,   станова   дворских   чиновника   и   једног   или   више   храмова.   Један   од 

примера је палата Аменофиса  III  у Малкати, у близини Мединет Абуа.  Улице у њој су 

праве и правилне али не сувише строго изведене а  садржала је краљевску резиденцију 

направљену   од   опека   и   храм  посвећене   Амону   као   и   занатлијску   четврт   у   којој   су 

становали дворски службеници. Зидови су били украшени сликама које приказују сцене из 

краљевог   свакодневног   живота.   Такође,   један   од  најзначајнијих   споменика   световне 

архитектуре   у   Старом   веку   је  палата   фараона   Аменофиса  IV  Ехнатона   у   Амарни, 

подигнута дуж Нила. Званична краљева резиденција била је огромна сала са 510 стубова, а 

у њеном дну је била престона дворана. Помоћу пролаза, сазваничном резиденцијом биле 

су повезане краљеве приватне одаје. У  палати су постојали још појединачни апартмани, 

два мала харема, два врта, храмови и капеле. Сматра се да је ову величанствену грађевину 

осмислио сам Ехнатон. У Египту су градови најчешће прављени плански, са правоугаоном

мрежом   улица   али   било   је   и   неплански   изграђених   градова,   или   делова  градова,   са 

слободно постављеним кућама, зградама и палатама. 

Пример   плански   изграђеног   насеља   је   село   у   Деир-ел-Медини   са  основом 

неправилног четвoроугла и густо збијеним кућама које се  наслањају једна на другу, са 

неколико уличица између њих. Слично  овоме је село у Тел–ел-Амарни са квадратном 

основом   димензија  70   x   70   метара,   подељено   помоћу   пет   улица   у   шест   паралелних 

блокова. Из Средњег царства, из доба владавине Сезостриса II сачувани су остаци вароши. 

Градске четврти биле су подељене правилном правоугаоном мрежом, а куће су припадале 

различитим класама, а оне највеће, до 60 метара дужине и 45 метара ширине, припадале су 

старешини   села   и   другим   важним   личностима.   Цела   варош  била   је   опасана   зидом   од 

опека, од којих су биле направљене и саме зграде.

1.3. Надгробна архитектура

По веровању Египћана, живот не престаје после физичке смрти, али за  вечни 

живот душе потребно је сачувати тело умрлог. Сваки човек је у току свог живота морао да 

опреми своју гробницу, да би његов дух могао да ужива у свим задовољствима у којима је 

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti