Египатску митологију карактерише тотемизам - веровање у свете животиње. Типична су и
божанства с људским телом и главом животиње, с тим да постоје изузеци. Све животиње
које су, од преддинастијског периода приказиване и обожаване у уметности, писму и
религији древног Египта, биле су аутохтоне афричке животиње. То се променило
доласком Грчко-римског периода. Једна од главних делова религије древног Египта јесте
веровање у загробни живот, чему сведочи велик број пронађених гробница, међу којима
су пирамиде највеће, затим велик број мумија, статуа и бројна божанства повезана са
загробним животом. Већина богова има анк, свети знак живота.

Египћани су се клањали боговима, штовали их и приносили им жртве. Сматрали су их
господарима  света.  Веровали  су  у  хиљаде   богова,   мада  су  по   неким  изворима   стари
Египћани   познавали   Нетер-Нетер,   Праизвор   свеукупног   живота.   Тако   су   и   све   појаве,
посебно жива бића и предмети, инкарнација специфичне функције живота, проистекле из
тог извора живота. Одатле проистичу и сами Нетер, Принципи, Идеје које египтолози
крсте именима посебних богова, па отуда и политеизам код древних Египћана, док су они
у суштини само животворни аспекти Апсолутног бића званог Нетер-Нетер. Мада су древни
Египћани познавали велики број наочиглед самосталних антропоморфних и зооморфних
божанстава,   они   су   у   суштини   били   монотеист   јер   су   познавали   једно   Апсолутно
божанство. Сви остали богови су били манифестације моћи тог Апсолутног бића, које су
називали   Нетер-Нетер,   тј.   Прапочетак,   нестворенг   Творца   који   је   без   прошлости   и
будућности, Онај који јесте.

Нетер, које условно зовемо боговима, су аспекти Нетер-Нетер. Разликујемо метафизичке,
космичке и природне Нетер, тј богове.

1. Метафизички: Атум, Птах, Ра, Амон, Тот, Мут, Консо и Хатор-Тефнут-Сакмет.

Најзначајнији су Атум, Птах и Ра. Међусобни однос ове тријаде је условио
настајање космологија (доктрина) Хелиополиса, Мемфиса, Хермополиса и Тебе.

2. Космички: Шу, Тефнут, Геб, Нут, Сет, Нефтида, Озирис, Изида, Хорус.
3. Природни (хтонски): Таурт, Хапи, Сотис, Бес и други.

Предања о настанку света

У египатској митологији постоји више митова о настанку света.

Хелиополиска космологија

Најстарије предање је настало у Хелиополису, центру бога сунца Ра, којег су стари Грци
звали Хелиос. Одатле и назив за Хелиополис, што значи Град сунца.

За Хелиополис везујемо два религиозна феномена: култ Раа и Енеада богова. Енеада је
систем од девет богова (Атум, Шу, Тефнут, Геб, Нут, Озирис, Изида, Сет, Нефтида.)

Египћани су веровали да је свемир у почетку био испуњен првобитним океаном, званим
Нун, из којег је изронио Атум, створивши самог себе. С тога су га сматрали двополним
богом. Он је створио први божански пар-Шу и Тефнут-(који представљају ваздух и влагу).
Они су родитељи Геба (земља) и његове сестре и жене Нут (небо). Они рађају два пара
богова: Озириса и Изиду, Сета и Нефтида.

Мемфиска космологија

Око 3000. пне фараон Менес је ујединио Горњи и Доњи Египат и изградио нови главни
град Мемфис, познат као «Бели зид». Бог Птах је проглашен творцем света. Хелиополиска
Енеада му је подређена. Поред њега је лавља богиња Сакмет «моћна». Она чини пар са
Птах и називају је «љубавницом бога Птаха». Нефертум је симбол светлости и бог
лотосовог цвета, који заједно с Птах и Сакмет чини Мемфиска тријаду.

Хермополиска космологија

Хелиополиска Енеада у Хермополису бива замењена октоадом, групом од осам богова:
Нун и Наунет, Хух и Хаухет, Кук и Каукет, Амон и Амаунет. Они су заједно створили свјет и
владали њиме у доба које се сматрало златним. Они означавају елементарне силе: Нун-
вода, Хух-бескрајност, Кук-мрак, Амон-ваздух (оно што је невидљиво). Овај култ ставља