SKRAĆENI IZVOD IZ TUMAČENJA EKG-a
FREKVENCIJA
Određuje se pomoću triplikata –
300, 150, 100
zatim
75, 60, 50
Ukoliko se radi o teškoj bradikardiji frekvencija se određuje tako što se izbroje ciklusi na dva
trisekundna intervala (jedan šestsekundni) i pomnože sa deset.
RITAM
PROMENLJIV RITAM
Sinus aritmija
– svi P talasi su isti, P-QRS-T talasi su normalni, vreme između ciklusa je
različito.
Lutajući pacemaker –
P talasi su različiti (nastaju u različitim fokusima), ritam je nepravilan i
bez konstantnog šablona.
Pretkomorno treperenje –
potpuno nepravilan ritam, nema pravih P talasa, samo neki impulsi
nasumice dostignu AV čvor i izazovu QRS kompleks
.
EKSTRASISTOLE I PRESKOCI
Pretkomorna ekstrasistola
– nastaje u nekom pretkomornom ektopičkom fokusu, javlja se ranije
nego normalan P talas od koga se razlikuje jer ne nastaje u SA čvoru, ali depolarizuje pretkomore
kao i normalan nadražaj te nema promena u nastavku ciklusa.
Nodalna ekstrasistola –
nastaje u ektopičkom fokusu AV čvora te se može zapaziti QRS
normalnog izgleda kome ne prethodi P talas.
Komorna ekstrasistola (VES )
- nastaje u nekom ektopičkom fokusu u komori, prepoznaje se
po širokom QRS (zbog usporene sprovodljivosti miokarda) nakon čega sledi duga
(kompenzatorna) pauza.VES mogu da budu vezane za jedan ili više normalnih ciklusa i taj se
šablon može neprekidno ponavljati (bigeminija, trigeminija…).
Više od šest VES u minutu smatra se patološkim.
Parasistola -
dvojni ritam koji izazivaju dva pacemakera od kojih je jedan ektopički i potiče iz
komore.Prepoznaje se tako što su VES povezane sa dugom serijom normalnih udara.
Multifokalne VES –
izazvane su mnogobrojnim komornim ektopičkim fokusima.
IZOSTALE KONTRAKCIJE –
dešavaju se kad normalan pacemaker izostavi da šalje impulse
za jedan ili više ciklusa, tako da nestrpljiv ektopički fokus pošalje nadražaj.
Pretkomorne izostale kontrakcije
(pretkomorno izmicanje) – pretkomorni ektopički fokus
nakon izostale kontrakcije nadraži pretkomore.Pošto P talas nastaje ektopički ne liči na ostale P
talase.
Nodalni izostanak kontrakcija
(nodalno izmicanje) – nakon izostale kontrakcije (pauze),
ektopički fokus u AV čvoru pošalje nadražaj koji normalno depolarizuje komore (normalan QRS)
ali mu ne prethodi P talas.
Komorno izmicanje
– posle pauze u ritmu dolazi do komorne kontrakcije izazvane u komornom
ektopičkom fokusu (VES)
Prekid sinusnog rada
– SA čvor iznenada prestaje da šalje pacemaker impulse, a posle kratke
pauze ritam preuzima novi pacemaker čiji se ritam razlikuje od ritma SA čvora .
Izlazni sinusni blok
– nema P talasa u svim odvodima, bradikardija, a povremeno može doći i do
napada tahikardije.
BRZI RITMOVI
Paroksizmalna tahikardija
– nastaje u nekom ektopičkom fokusu koji šalje nadražaje u brzima
napadima.Broj pulsacija se kreće od 150 do 250 u minuti.
Paroksizmalna pretkomorna tahikardija
– nastaje u pretkomornom ektopičkom fokusu.P talas
ne liči na druge P talase u istom odvodu.Brzina je od 150 do 250/min.
Paroksizmalna pretkomorna tahikardija s blokom
– postoji više no jedan P talas na svaki
QRS (često je to znak digitalisne intoksikacije). Svaki individualni P talas nema odgovarajući
QRS, tj. jedan ili više pretkomornih impulsa su blokirani i ne stižu do AV čvora.
Paroksizmalna nodalna tahikardija
– izaziva je ektopički pacemaker u AV čvoru i nema P
talasa. Brzina od 150 do 250/min.
Pošto nastaju iznad komora pretkomorne i nodalne se jednim imenom nazivaju –
supraventrikularne tahikardije
.
Paroksizmalna komorna tahikardija
– na EKG-u izgledaju kao serija VES.Brzina 150 do
250/min.
Napadi komorne tahikardije
– oboljenje koronarnih arterija.
Pretkomorno lepršanje
– serija identičnih P talasa koji su jedan uz drugog i liče na zupce
testere.
Komorno lepršanje –
izazvano je komornim fokusom
koji ispaljuje električne stimuluse
brzinom od 200 do 300/min.Na EKG-u se vidi nežni sinusoidni talas, koji može preći u
smrtonosne aritmije!
Pretkomorno treperenje –
mali površinski zupci koji često izgledaju kao nepravilna
izoelektrična linija bez vidljivih P talasa uz nepravilan ritam.
Komorno treperenje –
zbog mnogobrojnih ektopičkih fokusa izgled EKG-a je potpuno
nepravilan, različit u svakom segmentu.
SRČANI BLOKOVI
SA blok –
pacemaker privremeno stane za najmanje jedan ciklus, a potom se frekvencija
uspostavi sa ritmom istim kao i pre bloka jer isti pacemaker preuzima svoju aktivnost.
P talasi su i pre i posle SA bloka identični.
AV blok –
zadržava pretkomorne impulse pre no što oni nastave da nadražuju AV čvor.
AV blok produžava P-R interval na EKG-u za više od jednog velikog kvadrata (0,2 sek) i to je
blok I stepena
. (P-QRS-T sekvenca normalna, a P-R interval produžen).
Blok drugog stepena
– dva ili više pretkomornih impulsa je potrebno za izazivanje kontrakcije
(blok 2:1 ili 3:1). Na EKG-u se vide dva ili više P talasa pre svakog QRS.
Wenckebachov fenomen
– P-R interval postaje sve duži dok najzad ne izostane nadražaj AV
čvora (nema QRS).
Mobitz II –
Bez ikakvog produžavanja P-R intervala jedan QRS izostane.
Blok trećeg stepena
(kompletan-potpun blok) – ni jedan pretkomorni nadražaj ne nadraži AV
čvor te komore moraju nezavisno same da se nadraže.
Na EKG-u se vidi određena pretkomorna frekvencija i nezavisna, obično sporija komorna
frekvencija(30 do 40/min.). (AV disocijacija).
Blok grana Hisovog snopa
– širok QRS (tri ili više malih kvadrata-0,12 sek.) sa dva zupca R i
R’.
Blok desne grane
– R i R’ u V1 i V2 i širok QRS kompleks (više od tri mala kvadrata).
Blok leve grane
-
R i R’ u V5 i V6 i širok QRS kompleks (više od tri mala kvadrata).
Kod bloka grane srednji QRS vektor i komorna hipertrofija ne mogu se tačno odrediti!
