Sadržaj:
1. Uvod.......................................................................................................................................2
2. Pojam ekološkog kriminaliteta...............................................................................................3
3. Bitne karakteristike ekološkog kriminaliteta..........................................................................4
4. Učestalost i najčešća krivična dela u životnoj sredini............................................................8
5. Zaštita životne sredine u krivičnom zakonodavstvu.............................................................11
6. Profesionalni izvršioci ekološkog kriminaliteta....................................................................13
7. Subjekti i metodi sprečavanja i suzbijanja ekološkog kriminaliteta.....................................14
8. Zaključak...............................................................................................................................18
1
1. Uvod
Životna sredina je svakim danom sve ugroženija, pa se postavlja veoma ozbiljan
problem povoljnih uslova koji su nužni za dalji život i opstanak živih bića na Zemlji.
Trenutno stanje ugroženosti životne sredine opominje i ukazuje na sve moguće posledice po
zdravlje i život ljudi i opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta na planeti. Vazduh je sve
zagađeniji, biljni svet je ugrožen negativnim dejstvom kiselih kiša, nestaju mnoge biljne i
životinjske vrste, ugroženost voda je sve bliža granici funkcionalne upotrebe, a zemljište je
sve više izloženo raznim vidovima degradacije. Opasnosti po životnu sredinu su evidentne,
što i potvrđuju značajne promene koje su se desile u atmosferi, hidrosferi i litosferi, koje i
uspostavljaju život i opstanak živih bića na Zemlji.
Negativne posledice po životnu sredinu su nastale pod uticajem ekološkog
kriminaliteta, uticaja terorizma na životnu sredinu, kao i raznih drugih oblika koji razaraju
život na ovoj planeti. Kao sto sam već rekla, ekološki kriminalitet je jedan od oblika
ugrožavanja životne sredine, ali je i deo ukupnog kriminaliteta i jedna od njegovih novijih
komponenti, koji je nastao kao produkt opšteg društvenog razvoja. Okrenut je protiv
ekoloških vrednosti koje savremeno društvo ističe i štiti, jer su osnov opstanka čoveka i
njegove vrste.
Da bi bolje shvatili problem današnjice i opstanka, u ovom radu ću detaljnije istaći
ekološki kriminalitet. Počevši od opsteg pojma samog ekološkog kriminaliteta, kroz rad će
govoriti i o krivičnopravnim obeležjima ekoloških krivičnih dela, o uticaju na klimatske
promene i posledicama klimatskih promena, o profesionalnim izvršiocima ekološkog
kriminaliteta, o kontaminacijama, a samim tim i o metodama sprečavanja, otkrivanja,
razjašnjavanja i dokazivanja ekološkog kriminaliteta.
2. Pojam ekološkog kriminaliteta
2
Ekološki kriminalitet je deo sveukupnog savremenog kriminaliteta i zbog toga ima niz
osobenosti koje su svojstvene savremenom kriminalitetu, ali i poseduje određene specifičnosti
po kojima se upravo i razlikuje od drugih oblika kriminaliteta, a koje su vezane za posebnosti
zaštite životne sredine od zagađivanja, ugrožavanja i degradacije, kao i radnji i mera koje se
preduzimaju u njegovom sprečavanju i suzbijanju.
Osnovne karakteristike ekološkog kriminaliteta se ispoljavaju u vidu dinamičnosti,
masovnosti, raznovrsnosti, adekvatnog stepena organizovanosti, stalne ekspanzije, prisutnosti
elemenata inostranosti, sposobnosti prilagođavanja novonastalim ekonomskim i političkim
uslovima, dok su određene specifičnosti vezane za učinioca i načine izvršenja ekoloških
krivičnih dela, „tamnu brojku“ ekološkog kriminaliteta, tragove kod ovih krivičnih dela,
nastale posledice i kriminalističke radnje i mere koje se preduzimaju u otkrivanju,
razjašnjavanju i dokazivanju ekoloških krivičnih dela.
3
Ekološki kriminalitet ima i niz
karakteristika kao noviteta, a to su: masovnost žrtava, velika i turbulentna dinamičnost,
tendencije ekspanzivnosti itd. Sve više se ispoljavaju pandemijske razmere, tj. širenje
ekološke zagađenosti iz jednog kraja u drugi, odnosno iz jedne zemlje u drugu.
4
3
M. Bošković, V. Vučković, D. Bošković, „Osnovi krminalistike“,
Fakultet za poslovni menadžment
, Bar, 2007,
str. 303-304.
4
A. Ramljak, op. cit., str. 78.
4
Dinamičnost i ekspanzija
ekološkog kriminaliteta je posledica dinamičnog
društvenog razvoja, tako da što je dinamičniji razvoj privrede, posebno saobraćaja, industrije i
rudarstva, kao i urbanizacije uz korišćenje novih dostignuća tehnike i tehnoloških procesa,
sasvim je logično da se to ispolji i kroz dinamičnije i češće zagađivanje i ugrožavanje životne
sredine sa težim posledicama u vidu pojedinih ekoloških krivičnih dela, što dovodi do
postepene ekspanzije ekološkog kriminaliteta.
Masovnost
. Prisutan je manji broj otkrivenih i registrovanih ekoloških krivičnih dela,
odnosno podnetih krivičnih prijava za ta krivična dela, a još manji broj je u domenu optuženja
i osuđujućih presuda. Daleko je veći broj izvršenih ekoloških krivičnih dela koja nisu
otkrivena, odnosno registrovana niti dokazana, niti je protiv njihovog učinioca podneta
krivična prijava nadležnom tužiocu. Reč je o „tamnoj brojci“. Očigledno je da statistika
državnih organa ne predstavlja realan odraz stvarnog stanja u pogledu broja izvršenih
ekoloških krivičnih dela, pa se stoga na osnovu nje ne može doneti objektivan zaključak o
masovnosti ekološkog kriminaliteta, već se može govoriti samo o broju evidentiranih
izvršenih ekoloških krivičnih dela.
Međunarodni karakter.
Zagađivanje životne sredine ne poznaje bilo kakve
administrativne granice, tako da se zagađivanje pojedinih prirodnih resursa u jednoj zemlji širi
i na susedne zemlje, što je posebno karakteristično za najteže oblike zagađivanja vazduha i
voda koji se ispoljavaju kroz pojedina ekološka krivična dela, što ekološkom kriminalitetu
daje element internacionalnosti, čime on dobija međunarodni karakter. Međunarodni karakter
ekološkog kriminaliteta se ispoljava i kroz organizovane vidove ekološkog kriminaliteta koji
naročito dolaze do izražaja u domenu ilegalnog unošenja radioaktivnog i drugog opasnog
otpada kojeg nastoje da se oslobode industrijski i nuklearno razvijene zemlje.
5
