Eкологија

биљака

Eкологија има 3 основна објекта истраживања:

Жива бића

на различитим нивоима организације,

Спољашња средина

коју чине сви физичко – хемијски и биолошки услови и

могућности (ресурси) за одржавање живота,

Односи

који се успостављају између живих бића, као и између спољашње

средине и живих бића.

Екологија (дефиниција

Hekell)

Наука која проучава односе свих живих бића и животних заједница (биоценоза)

према условима спољашње средине, као и узајамне односе између живих бића.

Савремена концепција екологије

Наука која проучава решења која су жива бића реализовала на различите начине

у вези са проблемима које је спољашња средина поставила живим бићима и која су она
морала решити кроз своју еволуцију, да би у тим конкретним условима могла опстати
(Јанковић 1995). Заједнице као целине налазе одговарајућа решења за постојеће
проблеме.

Екологија је наука која изучава механизме опстанка живих бића. Проучава

комплексну структуру и функционисање природе у целини, укључујући и човека.

Зачетак екологије

Hipokrat, Aristotel, Teofrast (открио око 600 биљака)

Aleksandar Humbolt – зонални распоред вегетације

Charles Darvin – порекло врста

Синиша Станковић

– наш први еколог

Тек 1960-тих пажља усмерена на екологију због коришћења DDT-a.

Положај екологије у систем наука. Однос према другим наукама

Она је скуп

климатологије, биологије, метеорологије, геологије,

геоморфологије, педологије

Од биолошких дисциплина:

цитологија, молекуларна биологија,

морфологија, анатомија, таксономија

Екологија је

мултидисциплинарна

интердисциплинарна

ЕКОЦИД

– еколошка свест, савест, размишљање.

Подела екологије према истраживању



Фитоекологија,



Зооекологија,

Гасови (О

/СО

)

У раствореном стању

Пуно

Отпор средине

300км/h

50км/ h

Специфична тежина

Веће животиње (кит –

150т)

Мале животиње (слон –

највећи)

Насељен простор

Цела хидросфера 0 – 11

700м

До границе

Биотоп (станиште)

Ово је основна топографско – еколошка јединица у оквиру животне средине. У

оквиру животне средине подразумевамо оне делове насељеног простора који се
одликују релативно истом комбинацијом животних фактора (водени биотоп) али се они
разликују по специфичном комплексу еколошких фактора (бара, језеро, океан, ...).

Хиризонтални и вертикални градијенти

Бајкалско, Охридско, Палићко, Лудошко.
Синоними –

Биотоп=екотоп=абиоцен=станиште

Разлике између



Биотопа

– еколошки појам (нпр шума, дно баре)



Локалитета

– географски појам (нпр ковиљски рит)



Ареала

– биљно – географски појам (нпр средње европско)

Веће категорије од биотопа
Биохоре

– слични типови, групе животних станишта

Животне области

Области мора и океана,

Слатких вода

Област копна.

Биотоп

– простор на ком живи одређена врста (популација или биоценоза).

Станиште

– просторна јединица којој је својствена одређена комбинација

фактора спољашње средине.

Биоценоза – животна заједница

Представља одређен скуп бића састављен од популација различитих врста

биљака, животиња, микроорганизама, прилагођен специфичним условима одређеног
биотопа. Никако није случајна комбинација живих бића, по њима препознајемо
станиште. Односи између врста у животној заједници веома су сложени и резултат су
дуготрајног процеса конкуренције и узајамног прилагођавања. Станиште никад није
насељено само једном врстом! Не постоје независне биљне и животињске врсте (нпр
инсекти опрашују 80% цветница).

Биоценозу чине



Фитоценозе,



Зооценозе,



Микробиоценозе,



Микобиоценозе.

Опште карактеристике биоценозе

1. Одређени скуп живих бића закономерно настао током еволуције.
2. Свака врста има квалитативни и квантитативни састав.
3. Просторно (спратовност) и временски (динамика) организоване еко целине.
4. Динамички системи у којима популације сваке врсте имају функцију, нарочито у

погледу трофичких односа.

5. Узрочно – последичним везама повезани.
6. Одређена физиогномија (спољашњи изглед) условљена првенствено биљним

светом.

Структура биоценоза укључује велики број интеракција



Коришћење хране и простора,



Кружење хранљивих материја кроз све припаднике заједница (ланци исхране),



Узајамна регулација величине популација.

Структура заједница



Заједница која је комплекснија је и стабилнија од оних са малом разноликошћу,



Ако се једна врста изузме (нестане) она врста која од ње зависи у ланцу исхране,
може прећи на другу врсту која има сличну улогу у екосистему,



У слабо развијеним заједницама, могућност замене може бити лимитирана или
немогућа.

Екосистем (биогеоценоза)

Биотоп + биоценоз = екосистем

Абиоцен + Биоцен

Климатоп Фитоценоза
Едафотоп Зооценоза

Микробиоценоза

Екосистем

– основна организацијска природна целина у којој су жива бића и

њихово неживо окружење просторно и временски уједињени протицањем енергије и
кружењем материје.

Представља вишу целину – јединство биотопа и биоценозе функционално и

структурно.

Екосистем је интеракција живе и неживе природе, као резултат њихових

узајамних односа. Високо динамичан систем у ком све почива на узајамном односу.

Екосистем је основна структурно – функционална јединица биосфере.

Непрекидно се одвија процес кружења материје и протицање енергије. Најважнија

Биоциклуси

– уједињују сличне биоме – биоциклус сланих вода, биоциклус

слатких вода и компени биоциклус.

Биосфера

– врхунско јединство живе и неживе природе. Захвата:

1. Део атмосхере (10 – 12км),
2. Део литосфере (3,9км),
3. Целокупна хидросфера.

Границе живота у атмосфери су УВ зрачења. Идући у литосферу, темпетатура је
ограничавајући фактор 100

С је граница. 3 900м је дубина (највећа) где има живота. На

сваких 33м дубине, температура расте за 1

С, не рачунајући првих 30м дубине, јер се

дотле осећа утицај светлости.

Тропске кишне шуме



Дневно се уништи 20 фудбалских терена,



70% свих врста насељава тропске кишне шуме,



30 000 орхидеја, а 50% живи у тропима,



9 000л воде у кактусу Cereus gigantheus, али је сок отрован (С. Америка).

Еколошки фактори, еколошка валенца, животна

форма

Еколошки фактори

– комплекс свих утицаја (физичких, хемијских,

биолошких), који делују на организме и њихове заједнице на станишту које насељавају.
Животни услови нису једнаки спољашњим факторима (еколошки фактори на Месецу
нису спољашњи јер нема живих бића).

Особине еколошких фактора: бројност, разноврсност, променљивост,

комплексност деловања, узајамна условљеност.

Фактори опстанка – вода, топлота – без њих се неможе.
“Безначајни” фактори – инсекти опрашивачи за анемофилне биљке, ваздух за

анаеробне организме.

Светлост је непотребна у фази клијања, док је касније неопходна.

Динамика

(променљивост)

у величини, интензитету, карактеру



Динамика у простору

(у макроразмерама и локално) – пример 1.

салинитет

(у

планинским изворима мало или скоро нема 100 – 200мг/л; Мртво море 237гр/л –
сваких годину дана мртво море се повуче за некилико метара, лековито је јер је
слано), пример 2.

климатски

фактор

(температура опада од екватора ка

половима; на сваких 100км опада за 0,56

С, исто је и са вертикалним

градијентом, на сваких 100м температура опада за 0,56

С).



Динамика у времену

(у макроразмерама и локално) – ледено доба, смена

годишњих доба, дан – ноћ, …

Комплексност