EKOLOGIJA I KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA – NOVI NAČIN POSLOVANJA

1

EKOLOGIJA I KONCEPT ODRŽIVOG 

RAZVOJA – NOVI NAČIN POSLOVANJA

2

SADRŽAJ

1. UVOD....................................................................................................................2

2. TEORIJSKE KONCEPCIJE ODRŽIVOG RAZVOJA........................................3

2.1. Globalne promene i održivi razvoj..................................................................3
2.2.   Nastanak   i   razvoj   politike   održivog   razvoja   i   zaštite   životne   sredine   na 

međunarodnom nivou.........................................................................................................4

2.3. Zakonska regulativa Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine – 

energetika........................................................................................................................... 7

2.4. Strategija održivog razvoja Republike Srbije............................................12

3.

KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA I NOVI NAČIN POSLOVANJA......15

3.1. Definisanje održivog poslovanja................................................................15
3.2. Principi održivog poslovanja......................................................................16
3.3. Potreba za održivim poslovanjem u praksi................................................19
3.4. Faktori koji utiču na održivo poslovanje....................................................21
3.5. Prakse održivog poslovanja i uloga biznisa...............................................25
3.6. Strateški pristup održivom poslovanju.......................................................26

3.6.1. Identifikovanje ključnih pitanja i pokretača.........................................27
3.6.2. Razvoj strategije...................................................................................29
3.6.3. Uspostavljanje upravljanja i odgovornosti...........................................31
3.6.4. Definisanje ciljeva i akcionog plana.....................................................32
3.6.5. Monitoring............................................................................................33
3.6.6. Izveštavanje i procenjivanje.................................................................34

3.7. Doprinos čistije proizvodnje održivom razvoju i održivom poslovanju.......35

4. KOLUBARSKI  UGLjENI  BASEN...................................................................37

4.1. Poslovni kapaciteti RB Kolubare..................................................................37
4.2. Visok stepen koorporativne odgovornosti....................................................40
4.3. Zaštita životne sredine u RB „Kolubara“...................................................41

5.   PROJEKAT   UNAPREĐENJA   ŽIVOTNE   SREDINE   U   KOLUBARSKOM 

UGLJENOM BASENU.......................................................................................................43

5.1. Opis i istorijat Projekta..................................................................................43
5.2. Koristi od realizacije Projekta.......................................................................44
5.3. Podloge za realizaciju Projekta.....................................................................45
5.4. Ekološki i socijalni uticaji Projekta...............................................................46
5.5. Sprovođenje zahteva u pogledu zaštite životne sredine................................47

6. ZAKLJUČAK......................................................................................................49
7. LITERATURA.................................................................................................... 50

4

2. TEORIJSKE KONCEPCIJE ODRŽIVOG RAZVOJA

2.1. Globalne promene i održivi razvoj

Svetska privreda u velikoj meri ugrožava celu planetu i stvara ekološku krizu koja 

ugrožava živote i blagostanje milijardi lјudi na planeti, ali i opstanak miliona drugih vrsta. 

Čovečanstvo je odgovorno za promenu klime na zemlјi, utiče na promene raspoloživih 

količina čiste pijaće vode, menja hemijski sastav okeana i staništa drugih vrsta na zemlјi. 

Čovek   je,   kao   proizvodno   biće,   oduvek   menjao   prirodu   što   je   vremenom   dovelo   do 

ekoloških problema i ekološke krize.

Koncept   održivosti   postao   je   klјučni   faktor   opstanka   i   napretka   civilizacije   i 

društva.   Razlog   tome   je   sve   veće   iskorišćavanje   resursa,   zagađenje   životne   sredine, 

energetska kriza, ekonomska i politička nejednakost i nestabilnost u svetu.

Globalizacija   koja   podrazumeva   brzu   integraciju   tržišta,   mobilnost   kapitala   i 

značajno povećanje tokova investicija širom sveta otvorila je nove izazove i mogućnosti za 

ostvarivanje održivog razvoja.

Implementacija   koncepta   održivog   razvoja   kao   strateške   komponente   procesa 

upravlјanja podrazumeva uzimanje u obzir životne sredine i maksimalno smanjenje uticaja 

na životnu sredinu, što je jedino moguće poštovanjem ekoloških standarda i primenom 

koncepta čistije proizvodnje. Svaka ekonomska aktivnost mora biti održiva, tj. takva da ne 

degradira   planetu   Zemlјu   i   njene   potencijale.   Dakle,   pravo   sadašnje   generacije   na 

iskorišćavanje   resursa   i   životne   sredine   ne   sme   da   ugrozi   isto   takvo   pravo   budućim 

generacijama.

Održivi razvoj podrazumeva kontinualni ekonomski razvoj uz poštovanje principa 

zaštite životne sredine i društvene pravde uz unapređenje kvaliteta života. Unapređenje 

kvaliteta   života   vodi   ka   globalnom   porastu   potrošnje   električne   energije.   Povećana 

potrošnja   električne   energije   doprinela   je   da   na   globalnom   nivou   jedan   od   klјučnih 

problema bude zagađenje vazduha. U skladu sa navedenim, sastavni segment energetske 

politike   svih   razvijenih   zemalјa   sveta   jeste   energetska   efikasnost,   koja   doprinosi 

unapređenju   ekonomije   u   celini,   ali   i   produžava   vek   korišćenja   neobnovlјivih   izvora 

energije. Održivi razvoj, usredsređuje se na zadovolјavanje potreba lјudi i prevazilaženje 

sukoba između ekonomije i ekologije. U praksi, primenom ovog modela moguće je stvoriti 

uslove da ekonomija i ekologija mogu ići ruku pod ruku.

5

Na   globalnom   nivou   potrebno   je   uložiti   ogromne   napore,   kako   bi   se   sa   puta 

dosadašnjeg   načina   života   i   poslovanja   prešlo   na   put   održivog   razvoja.   Da   bi   se   ovo 

postiglo, potrebno je uklјučiti sve delove sveta u rešavanje problema, razmene ideja i 

pronalaženje novih, alternativnih rešenja za postizanje održivog razvoja.

2.2. Nastanak i razvoj politike održivog razvoja i zaštite životne sredine 

na međunarodnom nivou

Postoje   različite   interpretacije   i   definicije   koncepta   održivog   razvoja.   Najčešće 

navođena definicija nalazi se u izveštaju „Naša zajednička budućnost“,   koju   je   dala 

Svetska  komisija  za  životnu sredinu i  razvoj, a  koja  glasi: „Održivi razvoj je razvoj koji 

zadovolјava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija 

da zadovolјe svoje potrebe“.  

1

  Bruntlendova komisija je predložila donošenje Programa 

Ujedinjenih nacija o održivom razvoju i održavanje međunarodne konferencije o životnoj 

sredini i razvoju.

Održivi   razvoj   podrazumeva   proces   promena   u   kome   eksploatacija   resursa, 

upravlјanje   investicijama,   tehnološki   razvoj   i   institucionalne   promene   moraju   biti 

konzistentne sa budućim, a ne samo sa sadašnjim potrebama.

Strategija održivosti je vremenom postala klјuč za postizanje ravnoteže između 

očuvanja   prirodnih   potencijala   i   resursa   planete   i   njihovog   korišćenja.   Za   uvođenje 

održivog razvoja kao vrstu „zelenog edikta“ u sfere političkog društva, zaslužan je Rimski 

klub. Ta organizacija je 1972. godine objavila izveštaj pod nazivom „Granice rasta“, čija je 

suština traganje za modelom održivog svetskog sistema bez iznenadnih i nekontrolisanih 

promena koje utiču na globalnu ravnotežu.

Nastanak pojma održivog razvoja vezuje se upravo za Rimski klub i 1972. godinu. 

Događaj zbog kojeg ova godina predstavlјa prekretnicu za odnos čovečanstvo – životna 

sredina, desio se u Stokholmu. To je bilo održavanje Prve konferencije Ujedinjenih nacija 

o životnoj sredini.

Koncept   održivog   razvoja   nastao   je   tek   zahvalјujući   aktivnosti   Međunarodnog 

udruženja za zaštitu životne sredine i prirodnih resursa. Ovo udruženje je 1980. godine 

razvilo strategiju zaštite životne sredine koja je kao osnovni zadatak postavila ostvarivanje 

održivog razvoja kroz zaštitu prirodnih resursa.

1

 UN, Our Common Future, 1987., Akademski članci

7

Glavni uzročnici konceptualnog kolapsa održivosti odnose se na: 

2

–

Klimatske promene,

–

Kompeticiju za prirodna bogatstva i resurse,

–

Konkurenciju u svetu ekonomske globalizacije,

–

Komunikaciju i konekciju.

Pod uticajem prirodnih okolnosti, klima na Zemlјi se oduvek menjala. Međutim, 

promenama koje se dešavaju od početka dvadesetog veka pa do danas, najvećim delom je 

doprinela     čovekova    aktivnost.     Emisija   štetnih   gasova,   prvenstveno   uglјen   dioksida, 

dovela je do globalnog zagrevanja i do „efekta staklene bašte“. U skladu sa tim, rastao je i 

broj društava i organizacija za zaštitu životne sredine.

Održivo   korišćenje   energije   i   drugih   resursa   bi   trebalo   da   se   zasniva   na 

unapređenju njihove efikasnosti, čuvanju i štednji, i korišćenju nezagađujućih i obnovlјivih 

izvora energije i drugih resursa.

Da   bi   smanjila   štetno   dejstvo   emisije   izduvnih   gasova,   Evropska   ekonomska 

zajednica je  još  pre  gotovo  četiri  decenije  propisala  pravila  u oblasti  zaštite  životne  

sredine, a koja se odnose na motorna vozila, poznatu kao Direktiva Saveta 70/220/EEZ. 

Globalizacija ekonomije dovela je do integrisanja nacionalnih ekonomija u mrežu svetskog 

poslovanja. Sa porastom umreženih kompanija raste i konkurencija, kao i izvesnost da će 

doći do još većeg iscrplјivanja prirodnih resursa.

Nakon Zemalјskog samita u Riu, održan je Svetski samit o održivom razvoju u 

Johanesburgu, 2002. godine. Učesnici konferencije zastupali su istu viziju kao i pre deset 

godina,   samo   sa   nesumnjivo   većim   apelom   i   ambicijama   za   pobolјšanje   globalnog 

okruženja i podsticanje što bolјe implementacije Agende 21. Države učesnice samita u 

Johanesburgu preuzele su obavezu jačanja i pobolјšanja upravlјanja na svim niovima. To 

je potrebno kako bi se Agenda 21. efikasno primenila i ostvarili Milenijumski razvojni 

cilјevi.

„Rio + 20“ konferencija Ujedinjenih nacija održana je 2012. godine u Brazilu. 

Konferencija je bila fokusirana na zelenu ekonomiju i institucionalne okvire za održivi 

razvoj. 

Nakon Samita „Rio + 20“, dogovoreno je formiranje nove globalne mreže održivog 

razvoja, koju je Saks nazvao Mrežom za rešenja održivog razvoja (SDSN). Zadatak mreže 

2

  Đelić, B., i sar. (2011). Putokaz ka održivom razvoju, Beograd: Ministarstvo za nauku i tehnološki 

razvoj