УВОД
Социолошки гледано , еколошки комплекс је глобални проблем савремене
цивилизације који , у мањој или већој мери, оптерецује различите димензије људског
живота – економску, политичку, технолошку, развојну, етичку, демографску,
просторну. У својој целовитости, еколошки комплекс имплицира више структурних
елемената чије унапређивање упућује на стварање еколошки одрживих друштава. Пре
свих то су развијање еколошке свевсти, промене у односу друштво – природа,
конзистентна еколошка политика и повећање економских издатака за ту намену,
примена адекватних научно – технолошких решења у друштвеној пракси, сирење
еколошког образовања и еколошких покрета, уравнотежени просторни развој ,
разрешавање демографских проблема.
1
1. ПОЈАМ ЕКОЛОШКЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Eкo
лошка безбедност је безбедност грађана од:
• неодговорних загађивања ваздуха, вода, земљишта и биљног и животињског света;
• неодговорног коришћења природних богатстава (на пример воде, руда и минералних
сировина, рибног и ловног богатства, шљунка, песка)
• неефикасних институција за спровођење закона
• нас самих у понашању према природи, животној средини и окружењу.
Eкo
лошка
безбедност успоставља се приоритетним мерама и активностима:
• уважавањем чињенице да је безбедност животне средине значајан део регионалне
сарадње и глобалних спољнополитичких односа;
• јачањем сектора животне средине и одрживог коришћења (не само експлоатације)
природних ресурса – институција и људи у Мисији за чистију, здравију и европску
Земљу;
• уважавањем високог значаја сектора животне средине и одрживог развоја у
процесима: Европских интеграција, „Животна средина за Европу“ и Партнерство за
мир; • уважавањем потребе за успостављањем система за рану најаву од природних
катастрофа и реаговање у случају хемијских удеса;
• уважавањем потребе да се уводе чистије технологије и производње кроз механизме
сузбијања даљих климатских промена;
• укључивањем сектора животне средине у остале секторске политике ради обезбеђења
одрживог и безбедног развоја (са приоритетима: - у решавању проблема високе цене и
недоступности енергената кроз обезбеђење обновљивих извора енергије и реализације
отпад-у-енергију, односно решавање проблема отпада кроз коришћење за енергетске
сврхе; - реализацији стратеских процена утицаја на животну средину у свим процесима
планирања; - укидању нецаринских баријера трговини кроз стандарде животне
средине);
2
омотача и климатске промене, које настају због емисије гасова са ефектом стаклене
баште (промена интензитета падавина), што води глобалном загревању. Сведоци смо
све већег утицаја климатских промена на еко лошку безбедност у свету. Деградација
животне средине и недостатак ресурсâ на локалном и регионалном плану (погоршани
порастом броја становника, неправичном расподелом богатстава и глобалним
променама у области животне средине) битни су фактори који могу да створе или
појачају опасност по националну безбедност у смислу политичке нестабилности или
насилног сукоба, или да јој допринесу. Миграције становништва проузроковане
очигледном деградацијом животне средине све се чешће појављују као нов проблем, а
може се очекивати да ће појачати већ постојеће тензије.
3. ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ И ЉУДСКА БЕЗБЕДНОСТ
Еколошка безбедност, односно безбедност животне средине, термин је који се
користи за проблеме који повезују стање животне средине са интересима националне
безбедности. То је тема која све више добија на значају, мада у свету тренутно не
постоји висок степен сагласности о томе како се еколошка безбедност дефи нише, које
су претње њеној стабилности и које су одговорности за предузете мере. Еколошка
безбедност је фактор људске безбедности.
2
Људска безбедност подразумева јединствен
концепцијски оквир људске безбедности, сходно којем се безбедност фокусира на
опстанак, свакодневни живот и достојанство људских бића и стога је он подједнако
усмерен на „слободу од страха“ као и на „слободу од ускраћености“. Темељи приступа
обради ове теме постављени су у извештају о Индикаторима људске безбедности из
2004. године. Ово истраживање представља допуну првобитне листе индикатора и
2
Пушић Љ., Одрживи рад-ка једној социологији окружења, нова 175, Београд,2001, стр.107
4
