**EKOLOŠKA PEDAGOGIJA**
TEST 1.
1. Kako objašnjavaš ,,skidanje čoveka sa prestola“ -Novi odnos čoveka i prirode ?
2.Kako Aurelio Pecei i ostali predstavnici ,,Rimskog kluba" vide izlaz iz ekološke krize ?
3.Šta karakteriše ekološku svest? (nabrojati četiri stavke)
4.Kako objašnjavaš gubitak čovekove kontrole nad radom ?
5.Šta je Agenda 21 ?
6.Šta je tehnofilija (zaokružiti tačan odgovor) ?
7.Da li održivost predstavlja ,,recept" za pravo delovanje ?
8.Kako objašnjavaš usklađenost svesti čoveka prema okolini i njegovo ponašanje prema
okolini ?
9.Kako mas-mediji utiču na jačanje ekološke svesti ?
10.Da si na čelu "Zelene inicijative" u svojoj školi, koje mere za ekološko poboljšanje bi
primenio ?
1. KAKO OBJAŠNJAVAŠ SKIDANJE ČOVEKA SA PRESTOLA-NOVI
ODNOS ČOVEKA I PRIRODE?
U antropocentričnom gledištu na odnos čoveka i prirode vlada predstava o dobroj,
darežljivoj prirodi, koja služi u korist čoveku. Ističe se shvatanje da je priroda, kao Božije
delo, neuništiva, te se ne razmatra mogućnost razaranja prirode čovekovim delovanjem.
Sa razvojem nauke i tehnike, čovek počinje sve brže i bezobzirnije da koristi bogatstva
prirode, stvarajući veštačku životnu sredinu. Drugo ekstremno gledište, biocentrično
(kosmocentrično), takođe nudi nerealna i utopijska rešenja usmerena samo na prirodu.
Stoga, novi odnos čoveka prema prirodi možemo shvatiti kao promenu čovekovog
shvatanja prirode. Naime, diferencijacija između čoveka i prirode u suštini nije moguća,
jer je reč o kompleksnom odnosu, o međusobnom delovanju, te se uspostavlja neka vrsta
ravnoteže između čoveka i prirode. Dakle, čovek može da koristi bogatstva prirode, ali
uzimajući u obzir njihovu povezanost, priroda nije tu samo da bi služila čoveku. Stoga,
čovek, kao moralno odgovorno biće, treba da neguje i održava prirodu.On nije gospodar
prirode, već deo ekosistema.
**Bitno obeježje novih vrednosti je i čovekovo shvatanje da je on deo ekosistema iznad
čijih zakonitosti neće moći da se uzdigne nekažnjeno. Čovek je uvek pokazivao otpor
prema gubitku posebnog položaja u prirodi. Možda otuda i otpor prema ekološkom
mišljenju, jer ono nameće uvid da je on samo deo, a ne gospodar prirode. U najnovije
vreme, njegov položaj u prirodi više nije jedinstven.
2. KAKO AURELIO PECCEI I OSTALI PREDSTAVNICI RIMSKOG
KLUBA VIDE IZLAZ IZ EKOLOŠKE KRIZE?
Predstavnici Rimskog kluba rešenje ekološke krize vide u uspostavljanju novog odnosa
između čoveka i prirode, što je zadatak procesa obrazovanja. Dakle, potrebno je
obrazovanjem razviti one stavove, vrednosti i ponašanja koja čoveku pomažu da izađe iz
ekološke krizne situacije. Izlaz iz ekološke krize, predstavnici Rimskog kluba vide u
učenju orijentisanom na budućnost. Postupak čovekovog učenja treba razvijati od forme
nesvesne adaptacije (reaktivno prilagođavanje na spoljni pritisak), ka formi svesne
anticipacije (spremnost na buduće događaje sa razvojem alternativa).
**Aurelio Pecei rešenje ekološke krize vidi na sledeći način:
Primarni zadatak nalazi u ,,unapređenju razvoja čoveka.“ Rešenje proizilazi iz razvoja
vrednosti, iz novog određenja čoveka prema prirodi. Radi vlastitog preživljavanja, čoveku
je neophodno uspostavljanje unutrašnjeg odnosa sa svojim ekološkim temeljima života.
Rešenje ekološke krize, nalazi takođe i u ,,ideji učenja.“ Potrebno je obrazovanjem razviti
nove stavove, vrednosti, načine ponašanja koji čoveku pomažu da izađe iz ekološke krizne
situacije.
3.
ŠTA KARAKTERIŠE EKOLOŠKU SVEST (NABROJATI 4 STAVKE)?
Ekološku svest karakterišu određena:
1. ekološka znanja
2. ekološki stavovi
3. ekološke vrednosti
4. ekološko ponašanje
4.
KAKO OBJAŠNJAVAŠ GUBITAK ČOVEKOVE KONTROLE NAD
RADOM?
Kontrola se definise kao obim u kome ličnost na svom radnom mestu moze uticati
vlastitim odlukama na tok rada i rezultat. S obzirom da se svet rada stalno menja i čini
nestabilnim čovekovu poziciju, potrebno je da on prati i učestvije u aktivnostima
menjanja sredine kako ne bi izgubio kontrolu.
**Otuđivanje od različitih oblasti životne stvarnosti, protest zbog toga, kao i pokušaj traženja
alternativnih formi života, posledica su čovekovog gubitka kontrole u raznim oblastima:
RAD
- čovek je izgubio kontakt sa radom, koji čini identitet njegovog života. Rad ga ne
ispunjava, a često nije ni uslov egzistencije. 8 časova dnevno, čovek provodi u delatnosti koja
ga ponekad jedva interesuje. Rad postaje tako istinski odvojen od života.
(OVO VAM JE
ODGOVOR, DOVDE. OSTALO DODAJEM, AKO VAS SLUČAJNO BUDE PITALA.)
POLITIKA
- birokratizacija itd, stavljaju čoveka u objekat politike, bez mogućnosti
političkog odlučivanja.
DRUŠTVENO OKRUŽENJE
- Današnje generacije, izgubile su kontakt jedna s drugom,
interakcija u porodici je ograničena, socijalna iskustva postaju otežana...
TEHNIKA
- Široki krug stanovnika u svakodnevnom životu, sve je zavisniji od eksperata za
svakodnevnu tehnologiju.
8. KAKO OBJAŠNJAVAŠ USKLAĐENOST SVESTI I ČOVEKA PREMA
OKOLINI I NJEGOVO PONAŠANJE PREMA OKOLINI?
Suprotnosti koje postoje između čovekove unutrašnje prirode i prirode koja ga okružuje,
predstavljaju psihičku energiju koja „samoregulatorno teži uravnotežavanju suprotnosti“.
Čovekova svest je izraz celokupne delatnosti i saznanja, ona je, u suštini stvar zajednice i
određujući uticaj zajednice na čoveka ispoljava se u težnji da svaka nova individua,
vaspitanjem i obrazovanjem, dostigne nivo svesti koju su dosegli članovi zajednice.
Obrazovanje je dakle neposredni rezultat svesti o normama, stremljenjima zajednice.
Obrazovanjem, čovek se iz stanja razumevanja sveta dovodi u stanje shvatanja svoje lične
uloge u raspravljanju sa svetom i zauzimanja za svet. Svest kojom čovek posmatra prirodu
govori o njegovom odnosu prema njoj, prema svakodnevnom iskustvu i praktičnim
interesima. U odnosu prema spoljašnjoj prirodi čovek je određen činjenicama, pojavama i
prirodnim zakonima. Uočavanjem i otkrivanjem tih zakona on ovladava njima i to čini na tri
načina:
1. plaši se prirode -prirodne zakone je gledao u negativnom aspektu, kao snage
sputavanja i kočenja,
2. pojave iz prirode koristi za svoje dobro-pojave i zakone prirode gleda u pozitivnom
aspektu, tada ih koristi za svoje dobro,
3. gospodari prirodom-ovladavanje prirodom postiže se primenom jednog zakona protiv
drugog, korišćenjem jedne pojave protiv druge, a u korist čoveka.
9. KAKO SREDSTVA MASOVNIH MEDIJA UTIČU NA JAČANJE
EKOLOŠKE SVESTI?
Postoje oprečna mišljenja o tome u kojoj meri sredstva masovnih medija imaju udela u
obrazovanju ekološke svesti. Naime, neki autori ističu negativne efekte medija po
ekološku svest, jer mediji samo izveštavaju o ekološkim skandalima u okolini, pri čemu
površno i subjektivno smatraju da na taj način mogu uticati na promenu stavova i
ponašanja čitaoca i gledaoca, što svakako nije dovoljno. Ipak, postoje i podaci koji
pokazuju da masovnim komunikacijama pripada značajni efekat u oblikovanju ekološke
svesti. Prema tim podacima, najvažniji izvori informacija o okolini su časopisi i televizija,
zatim novine, prijatelji i susedi. Utvrđeno je da sa rastom upotrebe medija, posebno
izveštaja o problemima okoline, raste i spremnost ljudi da se angažuju u rešavanju istih.
10. .DA SI NA ČELU "ZELENE INICIJATIVE" U SVOJOJ ŠKOLI, KOJE
MERE ZA EKOLOŠKO POBOLJŠANJE BI PRIMENIO ?
