УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Семинарски рад
Тема: ЕКОЛОШКИ ДЕЛИКТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Ментор:
др Зоран Чворовић
Београд, децембар 2014. године
Студент:
Еколошки деликти у Републици Србији
2
САДРЖАЈ
1. Увод
.....................................................................................................................................
3
2. Појам и карактеристике еколошких деликата
..............................................
4
3. Врсте еколошких деликата у Републици Србији
..........................................
6
3.1. Кривична дела
........................................................................................................
6
3.2. Привредни преступи
...........................................................................................
10
3.3. Прекршаји
.............................................................................................................
11
4. Заступљеност еколошких деликата у правном систему Републике
Србије
...............................................................................................................................
12
5. Закључак
........................................................................................................................
14
6. Литература
....................................................................................................................
15
Еколошки деликти у Републици Србији
4
2. Појам и карактеристике еколошких деликата
Различити видови нарушавања и угрожавања животне средине, наспрам
савремене тенденције заштите животне средине и њеног очувања, условили су настанак
правне регулативе усмерена на спречавање и сузбијање еколошких деликата. Највећи
број ових делатности којима човек повређује, уништава, оштећује, загађује или
угрожава животну средину резултат су свесног пропуштања или непримењивања
правила, техничких упутстава и стандарда у руковању са бројним опасним изворима
енергије и сировина, односно при руковању или поступању на други начин са опасним
уређајима, чиме се стварају услови за ризик од акцидената разних врста, обима и
димензија, захватајући одређени простор и све што се у њему нађе у зони дејства овако
проузроковане опасности. Дакле, ради се о делатностима појединаца и група, па чак и
читавих држава која представљају недозвољена, забрањена и кажњива, односно
деликтна понашања или деликте. Под еколошким деликтима
1
подразумева се
свеукупност људских понашања којима се повређују или угрожавају друштвене
вредности које одређују услове за чување, унапређење и заштиту животне и радне
средине човека.
Основна карактеристика која развдваја еколошке деликте од осталих врста
деликата које познаје правни систем Републике Србије и других држава чији правни
системи регулишу ову материју, јесте природа објекта заштите. Специфичност у
објекту заштите код еколошких деликата види се у чињеници да се ради о заштити
друштвених вредности које се повређују или угрожавају овако предузетим
делатностима што у овом случају представља – човекова здрава животна средина, с
једне стране, односно право човека – као једно од основних људских права на здраве
услове живота, с друге стране. Дакле, ради се деликту који је усмерен против свих,
сваког појединачног становника државе, шире схваћено и целе планете. Управо је то
оно што чини ову врсту деликата готово јединственом (изузев злочина против уперених
против мира, човечности и слично). Када говоримо о објекту заштите ових деликата,
важно је напоменути да се под објектом заштите сматра животна средина у целости,
али и њени појединачни сегменти, односно видови. У том смислу објекат заштите може
бити вода, ваздух, земљиште, флора, фауна, односно све што се налази у литосфери,
1
Јовашавић, Д. (2009).
Систем еколошких деликата
. Центар за публикације Правног
факултета. Ниш.
Еколошки деликти у Републици Србији
5
педосфери, хидросфери, атмосфери, биосфери и техносфери. Иако теоријски, ниједно
добро животне средине није изостављено заштитом, ограничења ипак постоје и она су
последица развијености кривичноправних система држава. Односно, делом против
животне средине се може сматрати само дело које је као такво прописано од стране
закона. Због тога је неопходан константан напор ка изучавању свих потенцијалних
облика угрожавања животне средине како би се она благовремено заштитила од нових
облика испољавања угрожавања. Значајне кораке ка испуњавању тог циља праве
међународна заједница (Организација Уједињених нација) и различите међународне и
регионалне организације, које државе треба да прате са својим националним
законодавствима.
Поред објекта заштите, еколошке деликте одликују и начини испољавања
угрожавања који су такође прописани законом. Облике загађења животне средине у
Републици Србији дефинише Закон о заштити животне средине. Загађивање животне
средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано
људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне
последице на квалитет животне средине и здравље људи
2
. Поред тога, поменути Закон
разликује оптерећење и деградацију животне средине, који представљају донекле нижи
степен нарушавања стања животне средине. Под деградацијом се сматра: ,,процес
нарушавања квалитета животне средине који настаје природном или људском
активношћу или је последица непредузимања мера ради отклањања узрока нарушавања
квалитета или штете по животну средину, природне или радом створене вредности'', а
под оптерећењем: ,,
ј
есте појединачни или збирни утицај активности на животну
средину које се може изразити као укупно (више сродних компоненти), заједничко
(више разнородних компоненти), дозвољено (у оквиру граничних вредности) и
прекомерно (преко дозвољених граничних вредности) оптерећење''
3
.
Следећа карактеристика ових деликата јесте чињеница да се последица
предузете радње извршења испољава на двојаки начин. Први начин представља
последицу која се испољава у облику повреде (одређено добро се уништава, оштећује у
већој мери и сл.) и у виду угрожавања (уколико се одређеном радњом, чињењем или
нечињењем, изазове штетна послеца по добро животне средине).
2
Закон о заштити животне средине
, Службени Гласник РС 36/09, члан 3, став 11.
3
Исто
, члан 3, ставови 16 и 17.
