1. Pojam ekološkog menadžmenta
2. Ciljevi ekološkog menadžmenta
3. Koristi od ekološkog menadžmenta
4. Pojam i definicija životne sredine
5. Radna i životna sredina
6. Izvori i vrste zagafjenja žs
7. Najznačajniji zagadjivači vazduha
8. Posledice zagadjenja žs
9. Ekologija – predmet i podela
10. Istorijski razvoj ekologije
11. Elementi opšte ekologije
12. Ekosistem – biotop i bioceneza
13. Globalni problemi žs
14. Klimatske promene
15. Emisija, imisija i granične vrednosti
16. Ekološki faktori
17. Ekološki faktori i zdravlje
18. Ekonomija, ekologija i žs
19. Tehnologija i žs
20. Ekološka kriza
21. Pojam održivog razvoja
22. Ključni elementi or
23. Pojam čista tehnologija
II kolokvijum
24. Biodiverzitet
25. Vodni resursi i upravljanje
26. Zemljište i degradacija zemljišta
27. Otpad i upravljanje otpadom
28. Načela zađtite žs
29. Koncept održive proizvodnje
30. Ciljevi koncepta
31. Koncept čistije proizvodnje
32. Instrumenti za ostvarenje održive potrošnje
33. Nacionalni propisi u oblasti žs
34. Sistem upravčjanja u žs - EMAS
35. Standardi serije ISO 14000
36. ISO 14001 i Evropski standardi
1. Pojam ekološkog menadžmenta
Ekološki menadžment je mlada naučna disciplina nastala u okviru ekologije krajem prošlog veka sa zadatkom svođenja, na
minimalne dimenzije, uticaja tehničko-tehnološkog razvoja na biosferu kao i na opstanak živih bića .Reč „Menadžment“ znači
upravljanje, rukovođenje, gazdovanje, a pošto je reč oživotnoj sredini, ovaj vid menadžmenta značio bi upravljanje zaštitom
životne sredine odraznih vidova zagađenja.Predmet ekološkog menadžmenta je u sveobuhvatnom proučavanju svih posledica
antropogenog uticaja privrednog i tehnološkog razvoja na ekosisteme
2. Ciljevi ekološkog menadžmenta
Cilj ekološkog menadžmenta je da promeni postojeće stanje zagađenja i degradacije životne sredine, koristeći metode ekološkog
inženjeringa i pravno-ekonomske instrumente. Kada je u pitanju definisanje ekološkog menadžmenta treba istaći veliki broj
različitih definicija ekološkog menadžmenta (bez postojanja jedne koncizne univerzalne definicije) što je razumljivo kada se ima u
vidu široki obim i različitost uključenih specijalista u ovu multidisciplinarnu oblast. Pristup koji prevazilazi menadžment prirodnih
resursa radi zaokruživanja političkog, socijalnog i prirodnog okruženja, i bavi se pitanjima vrednosti i distribucije, sa prirodnim
regulacionim mehanizmom kao i sa intergeneracijskom jednakošću.- U svakom slučaju, na ekološkom menadžmentu je da: 1.
Identifikuje ciljeve. 2. Utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva. 3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju
procenjeno ostvarivih ciljeva. Prvi zahtev je retko kada jednostavan, s obzirom da društvo nema uvek jasnu sliku otome šta želi
(neki npr. mogu da žele stvari koje njima štete, dok drugi žele ono što štetiživotnoj sredini). Zato je na ekološkim menadžerima da
identifikuju ciljeve, a potom pridobiju javnost i posebne interesne grupe Drugi i treći zahtev iziskuju od ekološkog menadžera
uspostavljanje interfejsa izmeđuekologije, ekonomije, prava, politike, ljudi itd. radi koordiniranja razvoja.Koordinacija ovolikog
diverziteta je
otežana, s obzirom da razvoj napreduje podelovima i na kratkoročnoj osnovi - na način i po merilima po kojima
većina ljudi
Postoji više ciljeva ekološkog menadžmenta ali da su dva posebno važna: (Pavlović, 1996) 1. opšti ciljevi
vezani za zaštitu životne sredine kao što su održivi razvoj, pravo čoveka na zdravu životnu sredinu, kvalitet
života, opstanak ekosistema, itd. 2. konkretniji ciljevi pojedinih subjekata privređivanja vezanih pre svega za
samu suštinu tržišnog privređivanja – ostvarenje profita. Neki od gore navedenih ciljeva ciljeva su i formalno
određeni. Tako, na primer, prvi princip Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju eksplicitno formuliše da
“ljudska bića imaju centralno mesto u brizi za održivi razvoj. Ona imaju pravo na zdrav i produktivan život u
harmoniji sa prirodom”. Agenda 21, kao najširi globalni dokument usvojen na Svetskom samitu o životnoj
sredini i održivom razvoju (Rio de Ženeiro, 1992), u glavi 30, koja je posvećena jačanju uloge biznisa i
industrije, sadrži dva odvojena programa i to: 1. unapređivanje čistije proizvodnje i 2. unapređivanje
odgovornosti preduzetništva. Ciljeve upravljanja zaštitom životne sredine je moguće posmatrati i kroz ciljeve
sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Tako se, prema EMAS Pravilu iz 2001, opštim ciljem smatra
procena i unapređivanje ekološkog učinka neke organizacije i obezbeđenje relevantnih informacija javnosti i
drugim zainteresovanim subektima.
3. Koristi od ekološkog menadžmenta
Ekološki
menadžment polako ali sigurno postaje profesija i vrlo značajan činilac poslovanja. Poslovni sistemi u ekološkom
menadžmentu vide svoju bolju poziciju na tržištu Konkurentna poduzeća nastoje što bolje organizuju svoj ekološki menadžment
jer znaju da potrošači očekuju bolji odnos prema ekologiji. Održivi razvoj, nije samo materijalna pretpostavka opstanka poslovnih
sistema i današnje generacije, nego je i etičko pitanjeodbrane civilizacione časti pred budućim generacijama. Ustvari, održivi
razvoj podrazumevaravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe budućih generacija.
Drugim rečima, održivi razvoj predstavlja onaj razvitak koji ne dovodi do propadanja i iscrpljivanja resursa što razvoj čine
mogućim i dopustivim.
Koristi od eko menadžmenta su:
Смањење трошкова (уштеда)
¡ Очување природних ресурса
¡ Смањење ризика по животну средину
¡ Нижи трошкови производње
¡ Унапређење имиџа
¡ Задовољавање захтева ланца снабдевања
¡ Повећање ентузијазма запсолених
4. Pojam i definicija životne sredine
Животна средина се може посматрати као сyстем који чине:• атмосфера • хидросфера • литосфера
• организми.
Сфера дефинисања животне средине обилује бројним теоретским поставкама и дефиницијама различитих
аутора.
Дефиниције животне средине:
- Животну средину чине природна и друштвена средина под утицајем
човека. Животна средина је скуп природних, вештачких, физичких, хемијских и биолошких фактора и сила
које окружују човека.Животна - средина је простор у коме је човек стално и активно присутан. Животну
средину чине природни фактори, вештачки које је створио човек и апекти људских стања. Животна средина
обухвата све што је човеку познато. Животна средина је однос између човека и средине у којој живи. У
животној средини постоји дијалектички однос између људских колектива.
5. Radna i životna sredina
Pod radnom sredinom podrazumijevamo cjelokupnost materijalnih faktora i društvenih odnosa u kojima ljudi
ostvaruju radne i ostale aktivnosti. Materijalni faktori obuhvataju fizičke i tehničke uslove radne sredine, a
društveni- odnose između ljudi na radu.
СПОЉАШЊА СРЕДИНА - свака средина у којој се нађе живо биће
¡ ЖИВОТНА СРЕДИНА - средина у којој живо биће живи као у својој нормалној спољашњој средини
[2]
Zagrevanje vazduha utiče da u mestima u kojima je klima suva usled klimatskih promena i povećanja temperature ona
postane još suvlja, a mesta gde je hladno postaju toplija.
Mnoga područja postaju mesta gde se više ne mogu gajiti određene biljke tj. gde ne uspevaju određene kulture.
Na žalost po životnu sredinu mnogi zakoni se ne primenjuju, tako da se u mnogim fabrikama krše dozvoljene granice i
standardi u vezi emisije štetnih gasova.
»
Kisele kiše
Povećana potreba za industrijom i električnom energijom, kao i uvećanje intenziteta saobraćaja doveli su do uvećanja
emisije štetnih gasova u atmosferu.
Gasovi koji se mešaju sa vodom stvaraju kisele kiše.
Štetnost kiselih kiša je velika. One imaju negativne efekte na biljni svet, vodene površine (reke, jezera, mora) i
zemljište.
Mnoge šume su nestale u oblastima gde su kisele kiše postale stalna pojava.
Zemljište postaje nekvalitetno, ogromna prostranstva postaju neplodna.
Ozonska rup
a
U atmosferi se nalazi sloj gasa koji se naziva ozon.
On zadržava ultraljubičaste zrake tj . štetno zračenje Sunca a
propušta ostale zrake koji nisu štetni po nas.
Gasovi koji se emituju sa
Zemlje ljudskom krivicom uništavaju ozon.
To su haloni i CFC gasovi.
Oni su danas u sve
većoj upotrebi,
ima
ihproizvodima
kao
što
su
(frižideri, aparati za gašenje požara, uređaji za hlađenje).
Brzina nestajanja ozonskog omotača
zbog rasprostranjenja ovih prozvoda je sve veća.
9. Ekologija – predmet i podela
Настаје као посебна научна дисциплина у оквиру биологије. Сматра се и да је њен стварни творац Чарлс
Дарвин (1809 – 1882), зачетник нове екологије. Он сматра да појам борбе за опстанак обухвата сплет
међусобних односа живих бића, једних према другима и према неживој природи. Ти односи морају бити у
развитку, дакле узајамни и променљиви и прожети увек новим супротностима, условљавајући прилагођавање
организма на променљивост спољашње средине.
Дажо, француски теоретичар, дефинише екологију као науку која изучава услове становања бића и средине у
којој живе. Синиша Станковић је дефинише као сплет међусобних односа између живих бића, једних према
другима и према условима неживе природе.
Основни елементи сваке дефиниције екологије су:
• жива бића
• средина (околина)
• међусобни утицај живих бића у средини
• однос живих бића и средине.
Према подели живих бића разликују се:
• екологија биљака
• екологија животиња
• хумана екологија (прву катедру за хуману екологију отворио је Е. Л. Бенкс у Кембриџу
10. Istorijski razvoj ekologije
Иако су односе између живих бића и остале природе разматрали још грчки мислиоци Аристотел, Теофраст и
Хипокрит, римски песник Вергилије и филозоф Лукреције, екологија у правом значењу речи настаје релативно
касно, тек у другој половини 19. века, а снажније се развија тек половином 20. века. Екологија настаје онда
када економска активност човека деградира природну околину доводећи у питање сам опстанак човека.
Развој екологије је био условљен сазнањем да је економски развитак дошао у сукоб са друштвеним напретком
који је постао спутан низом еколошких појава.
У развоју екологије разликују се пет посебних фаза:
1.
Проучавање животне средине појединих врста.
Развој екологије отпочео је проучавањем и описивањем
природе, да би средином двадесетих година дошло до проучавања заједница врста, односно развитка
синекологије (екологије заједница врста) и њена два основна појма: ланац исхране и пирамида бројева. Ланац
исхране почиње од нижих ка вишим врстама (биљке, месождери, биљоједи, човек), где се број јединки
смањује од основе према врху.
[4]
2.
Проучавање екосистема.
Екосистем је основна јединица проучавања у екологији. Први је реч употребио
Артур Џорџ Тенсли 1935. са значењем ентитета јасно одређеног у простору и времену, са свим органима који
га чине, физичким условима климе и тла, као
и међусобним односима у њему самом. Сви екосистеми се састоје из неживих (абиотичких) елемената,
животног простора и живих бића (биотичких елемената) у којима влада одређена равнотежа, хомеостазија.
Екосистеми мора, воде на копну и копна.
3.
Проучавање међуутицаја екосистема.
Везује се за период педесетих година. Долази до преклапања
екосистема, па је тешко одредити границе међу њима јер су међусобно зависни. Утицаји: размена енергије,
ланац исхране, циркулација кисеоника и угљен-диоксида. Екосистеми су способни за саморегулацију.
4.
Проучавање биосфере
. Биосфера је јединство свих екосистема на Земљи . У биосфери се врши кружење
материје кроз ланац исхране. Чине је атмосфера, хидросфера, литосфера и педосфера.
5.
Проучавање човека у биосфери
. Проучава положај човека у биосфери као природно-друштвеног бића.
Брзина промена све више расте са напретком цивилизације. Иако жели да је подреди себи, човек је у
потпуности завистан од природе. У овом светлу је потребно развити еколошку политику.
11. Elementi opšte ekologije
Elementi opšte ekologije:
Ekosfera(životna sredina)koju čine:
• Biosfera (prirodni elementi životne sredine)
• Tehnosfera (radom stvoreni elementi životne sredine)
U pojmovima određivanja ekološke sredine polazi se od pojma ekosfera.Ekosfera je životna sredina,prirodni
okvir u kome žive sva bića povezana uzajamnim uticajima.Ekosfera je sastavljena od biosfere i tehnosfere.
Biosfera predstavlja površinski omotač Zemlje u kome egzistira živi svijet zajedno sa čovjekom.Biosfera je
plaetni mehanizam koji transformiše kosmičku energiju i pretvara je u slobodnu energiju,što neprekidno
struji kroz živu prirodu,zajedno sa materijom
Biosferu čine:
• Atmosfera(vazduh)
• Hidrosfera(voda)
• Litosfera(zemljište)
• Pedosfera(kameni dio Zemljane kore)
12. Ekosistem – biotop i bioceneza
BIOTOP - Telo svakog živog bića grade isti oni hemijski elementi koji se nalaze u neživoj prirodi (ugljenik,
vodonik, kiseonik, azot, fosfor I dr.). Gotovo svi vitalni životni procesi zavise, takođe, od hemijskih
jedinjenja iz spoljašnje sredine (voda ugljen-dioksid I I dr.). Zbog toga od vrste I količine nežive materije u
staništu u mnogomr zavisi kakve će karakteristike imati I sam ekosistem. Pored nežive materije, I klimatske
prilike koje vladaju u staništu u velikoj meri odrađuju koje će vrste živih bića moći da uđu u sastav
biocenoze, odnosno ekosistema.
BIOCENOZA - Na različitim mestima, u zavisnosti od karakteristika staništa, formirane su različite životne
zajednice u čiji sastav ulaze najrazličitije vrte biljaka, životanja, gljiva I mikroorganizama. Što su razlike u
karakteristikama staništa veće, to su i sastav i priroda biocenoze različitiji. Međutim, bez obzira na
karakteristike staništa i broj različitih vrsta biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama koje ulaze u sastav
biocenoze, svi članovi životne zajednice su, prema načinu ishrane, uvek razvrstani u tri osnovne
funkcionalne grupe: proizvođači, potrošači I razlagači. Proizvođači su organizni sposobni da samostalno
proizvode hranu koju koriste za svoje životne funkcije. Potrošači su organizmi koji u svojoj ishrani koriste
gotove organske materije biljaka I drugih živih bića. Razlagači su organizmi koji u svojoj ishrani koriste
razne uginule organizme ili njihove odbačene delove. Proizvođači, potrošači I razlagači u životnoj zajednici
ne mogu živeti jedni bez drugih. Kao što životinje ne mogu da žive bez biljaka, tako ni biljke ne mogu žveti
bez gljiva I bakterija, a gljive I bakterije ne mogu živeti bez biljaka i životonja. Prema tome, da bi biocenoza
mogla da opstane, ona mora da bude izgrađena od predstavnika sve tri grupe organizama, koji isključivo
zajedničkim radomostvaruju uslova za život i opstanak biocenoza kao celine.
[5]
