SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA “OPERATIVNI MENADŽMENT”
NAZIV SEMINARSKOG RADA
:
“
EKOLOGIJA,KONCEPT ODRŽIVOSTI RAZVOJA
”
SADRŽAJ:
1.
UVODNA RAZMATRANJA
2.
ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM
3.
RAZVOJ EKOLOŠKE SVESTI
4.
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
5.
KONCEPT ODRŽIVOSTI RAZVOJA
6.
RAČUNARSKI HARDWER KAO OTPAD BUDUĆNOSTI
7.
ZAKLJUČAK
8.
LITERATURA
www.maturski.org
1.
UVODNA RAZMATRANJA
Čovečanstvo je danas konfrotirano sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, među
kojima ekološka kriza zauzima posebno mesto. Do sada čovek nije bio u stanju da stvori
jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema. Ekološka svest
predstavlja neophodnu osnovu daljeg, održivog razvoja zaštite životne sredine. Zajedno
sa znanjima i veštinama obezbeđuje osnovu za pomeranje u veće sisteme, šire ciljeve i
sofisticiranije razumevanje uzroka, veza i posledica koji vladaju u životnoj sredini.Zaštita
i unapređenje čovekove sredine značajan je globalni problem savremenog
društva.Njegovo rešavanje inicira, između ostalog i pronalazak načina za racionalno i
kompleksno korišćenje prirodnih resursa, te načina za vođenje aktivne demografske
politike i razvijenje i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti naučnih istraživanja.
Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha savremene sfere rada postaje
imperativ.Koncepcija održivog razvoja nudi mogućnost harmoničnog razvoja.
Zagađenost i zaštita životne sredine već više decenija predstavljaju veoma
značajan problem čovečanstva, bez obzira na trenutni stepen razvoja društva i
proizvodnih snaga u pojedinim delovima naše planete. Postojeći problemi se nameću
nauci i operativi naglašenom aktuelnošću i akutnošću, te sve jasnije dolazi do zaključka
da zdrave životne sredine nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je
stepen samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremećeni ekološki odnosi
gotovo ničim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno stanje. Bez obzira na značajne
regionalne razlike u stepenu ugroženosti životne sredine, posebno njene prirodne
komponente, planovi, programi i akcije njene zaštite i unapređenja su globalni problem.
Savremeno društvo mora brže i bolje shvatiti upozorenje naučnika i stručnjaka o stanju
životne sredine, tj. činjenice da slobodne, izvorne i nezagađene životne sredine ima sve
manje, a ugrožene, degradirane i devastirane sve više. Druga se širi na račun prve brže
nego što se mnogima čini, brže nego što je nauka sa kraja našeg veka to mogla da utvrdi i
prognozira. Narušavanje ekološke ravnoteže nastaje kao posledica čovekove radne
delatnosti, kojom čovek „prisvaja“ prirodu, i stvara proizvode. Pri tome ne dolazi samo
do poremećaja ekološke ravnoteže i ekosistema, već i do ugrožavanja integriteta čoveka i
njegovog opstanka. U ovom, XXI veku, društvo se suočava sa sledećim globalnim
problemima: - oštećenjem biosfere i njenim ekosistemima, - ogromnim brojem
stanovnika – preko 6 milijardi sa prognozom udvostručavanja do 2020.godine, -
iscrpljivanjem i umanjenim količinama mnogih izvora mineralnih i energetskih sirovina,
- zagađenjima i degradaciom medijuma vazduha, vode, zemljišta, - globalnim
promenama klime, - uništenim vrstama biljnog i životinjskog sveta i daljim
ugrožavanjem biodiverziteta, - beskućništvom ¼ svetskog stanovništva, - oštećenjima
ljudskog zdravlja i ugrožavanjima života, - velikim količinama otpada u sva tri agregatna
stanja i sl. Opstanak ljudskih zajednica je u prošlosti veoma često bio ugrožen prirodnim
katastrofama, epidemijama, ratovima, oskudicom hrane i drugim uticajima koji su,
međutim, uvek bili prostorno ograničeni. Za razliku od egzistencijalnih kriza prošlosti,
krize današnjice ne potiču od prirodnih nepogoda koje su prostrorno ograničene, već od
globalnog nesklada u idejno-materijalnom smislu čitave industrijske civilizacije. Do sada
čovek nije bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna
stanja tog sistema. Pristupi rešavanju ovog problema se razlikuju u nauci. Neki od
1
