VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU U NIŠU
SEMINARSKI RAD
TEMA: EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI
ZAŠTITE I UNAPREĐENJA ŽIVOTNE SREDINE
PREDMET : EKOLOŠKI MENADŽMENT
Mentor: Student:
Ilić Bojan
JU 265-P/12
Niš, januar, 2015.
2
S A D R Ž A J :
UVOD...................................................................................................................... 3
1. OPŠTI PROBLEMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE............................................4
2. UVOĐENJE I POSTIZANJE POLITIKE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE..........7
3. STUBOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE...........................................................7
4. POREMEĆENA RAVNOTEŽA ŽIVOTNE SREDINE.........................................8
5. EKOLOŠKI KRITERIJUMI DANAŠNJICE........................................................10
6. ČNIOCI EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA..........................................................11
7. ZAHTEVI EKOLOŠKE EDUKACIJE.................................................................12
8. ZADACI EKO-OBRAZOVANJA........................................................................14
ZAKLJUČAK........................................................................................................ 16
LITERATURA...................................................................................................... 17
4
1. OPŠTI PROBLEMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Kako se zemlje sve više razvijaju, a ljudi sve više uživaju u ekonomskom blagostanju,
sve više se ukazuje potreba za povećanjem kvaliteta života. Ovo se ogleda u potrebi za zdravijim
životom, čistim vazduhom, vodom i ulicama, kao i zaštiti gradskih i seoskih sredina, kako bi se
ono što je najvrednije moglo preneti narednim generacijama.
Tokom procesa svog razvoja čovečanstvo je imalo bezgranično poverenje u svoje znanje
i bezazlenost posledica svojih dela. Ma o kakvim se otkrićima radilo, napretku industrije i
trgovine, ma koliko se čovek množio i uništavao druge životinjske vrste, bez obzira na promene
mora ili pejzaža, čovek je verovao da će svet ostati uglavnom isti. Danas se pouzdano zna da to
nije tačno, i da je upravo čovek svojim svesnim aktivnostima promenio (narušio) sliku svoje
životne okoline. Ovo saznanje ima uticaje na društvo i međunarodne odnose.
Svetski problem je skup regionalnih i lokalnih pritisaka na okolinu. Zagađena okolina
jedne zemlje, vremenom postaje svetski problem. Okeani, kontinenti i atmosfera su zajednička
dobra čija zaštita zahteva saradnju svih zemalja. Međunarodna razmena znanja omogućava
napredak u razvoju naučnih saznanja o problemima zaštite životne okoline i načinima njihovog
rešavanja. Međutim, mere koje su jednoj zemlji relativno lako izvodljive, u drugoj zemlji mogu
biti nemoguće. Ovo je naročito slučaj u zemljama u razvoju, jer su njihovi prioriteti drugačiji od
onih u razvijenim industrijskim zemljama. Treba ipak dodati i to da su razvijene zemlje sveta i
najveći zagađivači pa je na njima i najveća odgovornost u sprovođenju mera na sveobuhvatnoj
zaštiti životne sredine. Razmotrimo detaljnije probleme zaštite životne sredine koji se, recimo,
vezuju za saobraćajnu delatnost.
Ekonomsko, društveno i lično blagostanje ljudi, u svojstvu proizvođača, potrošača ili
putnika, zavisi od razvijenosti saobraćajnog sistema. Efikasno funkcionisanje drumskog (putnog)
saobraćaja, podrazumeva prave puteve na pravom mestu. Međutim, putevi i saobraćaj koji se na
njima odvija mogu imati raznolike uticaje na okolinu. Na primer, zaobilaznice izmeštajući
saobraćaj iz centra gradova i naselja, smanjuju buku i zagađenost u njima, ali opterećuju sredine
koje do tada nisu imale problema sa zaštitom okoline. Ovakvi uticaji na životnu sredinu mogu
biti kvantifikovani, a mogu se preduzeti mere da se negativne posledice uklone ili ublaže. Pri
tom, mora se voditi računa da se izbegne puko kvantifikovanje elemenata koji se mogu izmeriti i
njihova primena kao opšte rešenje suštinskih i estetskih aspekata već donete odluke.
5
Važnost očuvanja okoline posebno je bitna u zemljama u razvoju, u kojima privredne
aktivnosti koje se baziraju na korišćenju zemljišta imaju veliki udeo u društvenoj proizvodnji.
Takođe, neophodno je da ove zemlje razvijaju saobraćajnu infrastrukturu, naročito putnu, kako
bi omogućili veću proizvodnju dobara i uvećali opšti životni standard. Tako se ove zemlje
suočavaju sa dilemom zaštite životne okoline i uvažavanja potreba za višim životnim
standardom.
Ubrzani tehnološki i industrijski napredak, intenzivni privredni, društveni i ekonomski
razvoj, porast broja stanovnika, ubrzani tempo života, promena društvene strukture stanovništva
u smislu stalne koncentracije u gradovima i mestima sa razvijenim komunikacijama, kao i
konstantna i progresivna težnja čoveka za većom brzinom kretanja, stvaraju ozbiljne ekološke
probleme i sve veću zagađenost životne sredine izazvane drumskim saobraćajem.
Ako uporedimo jedan grad sa živim organizmom, onda svakako saobraćaj u gradskoj
sredini predstavlja krvotok tog „organizma“, što dovoljno slikovito govori o važnosti saobraćaja
kao jedne od važnijih privrednih grana u gradu. Može se slobodno reći da je danas nezamislivo
funkcionisanje bilo koje aktivnosti u gradu bez saobraćaja, a samim tim i adekvatne saobraćajne
infrastrukture.
Pored svih pozitivnih primarnih efekata koji se odnose na nesumnjivo snažan uticaj
saobraćaja na društveni, ekonomski, privredni, kulturni, sportski i sveopšti razvoj, on ima i vrlo
negativan sekundarni efekat na životnu sredinu i održivi razvoj grada.
Velike koristi koje donosi masovna upotreba motornih vozila praćene su negativnim
posledicama kao što su: zagađene vazduha, zagađenje zemljišta i vode, pojačana buka i dr.
Mnogi svetski gradovi danas, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju pružaju
prilično depresivnu sliku. Veliki ekonomski rast, visok stepen mobilnosti, osiromašeni javni
budzeti gradskih vlada, urušena ekološka svest i drugi faktori značajno utiču na degradaciju
životne sredine.
Ekološka održivost se odnosi na „vrednovanje životne sredine“, koja uključuje unutrašnje
i suštinske vrednosti prirode vezane za potrebe i interese budućih generacija.
Za koncept održivog razvoja grada, saobraćaj i transport imaju ogroman značaj. Potreban
je pravilan integrisan pristup svih činilaca koji mogu pomoći u kreiranju i vođenju ekološke
politike, koja će svojim upravljačkim delovanjem dovesti do stvaranja preduslova za smanjenje
svih vrsta zagađenja koja su posledica saobraćajnih tokova.
