Животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи
чине окружење, односно простор и услове за живот; то су сви услови, околности и утицаји који
окружују и утичу на развој једног организма или групе организама, утицаји долазе како од живе тако
и од неживе природе. Животну средину чини свет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и
вода), који је постојао милијрдама година пре човека, и свет објеката, предмета и институција које је
човек сам изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара
његовим потребама и стремљењима.

Животна средина или човекова околина представља све оно што нас окружује, односно
све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна
активност. Природна средина представља близак појам причему овде не морају бити
присутне активности човека нити човек мора имати директних утицаја. Ипак, у погледу
технолошког напретка, развоја индустрије и свевећег утицаја човека на глобалном
нивоу на природу и екосистеме граница између ова два термина постаје све нејаснија.

Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек мења
природно окружење и то често тако нарушава природну околину.
Иградњом хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом
минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гаова, нуклеарним пробама и др.
човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат човекових активности долази
до промена или нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и
глобалном нивоу.

„Еколошко безбедно стање може се, у најопштијем смислу, описати као стање у којем
не постоје и не делују чиниоци угрожавања или не прете опасности да се они развију. С
обзиром на наведене карактеристике и елементе животне средне, еколошка безбедност
означава одсуство фактора који могу пореметити усклађене и уравнотежене природне
токове и односе.“

2.1. Заштита животне средине

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера које
спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже.
Еколошка одбрана је мултидисциплинарна и треба да представља трајну обавезу свих
чланова друштва. Њена мултидисциплнарност проистиче из чињенице што здравље,
животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који
су у сталној интеракцији. Стога сваки поремећај стања животне средине доводи до
еколошких поремечаја и поремечаја социјалних односа, који су међусобно повезани и
условљени.

Брига о животној средини са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја
за друштво. Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог
развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништа.

Милица Бошковић, Изазови индустријског друштва ноце технологије и еколошка безбедност, Факултет

безбедности, Београд, 2010. стр. 9-10.