1. Uvod
1.1 SOCIJALNA EKOLOGIJA
O ekološkim problemima danas postoje brojna naučna istraživanja, čime je snažno podstaknut razvoj
ekologije kao nauke koja se bavi proučavanjem živih bića i njihove životne sredine. Kao naučna disciplina
ekologija ima korene još u antičkoj Grčkoj. Ona se konstituiše u drugoj polovini XIX veka, a snažnije
počinje da se razvija 30-tih godina XX veka. Ekologija nastaje kada ekonomska aktivnost ljudi počinje
trajno da degradira prirodnu okolinu, dovodeći u pitanje opstanak čoveka kao živog bića.
U težnji da se humana ekologija oslobodi uticaja bioekologije razvija se socijalna ekologija, kao posebna
grana sociologije, kojas se bavi specifičnim vezama i odnosima između čoveka i njegove životne i radne
sredine. Termin socijalna ekologija ulazi u upotrebu 1921.godine. termin socijalna ekologija prvi pu su
upotrebili Park i Bardžes koji su pod socijalnom ekologijom podrazumevali način posmatranja ljudskog
društva u procesu planiranji i razvoja velikih gradova. Socijalna ekologija nastala je iz humane ekologije
koja je u početku posmatrana kao medicinska disciplina koje je izučavala uticaj sredine na čoveka. Pošto
humana ekologija svojim predmetom izučavanja nije mogla da odgovori društvenoj potrebi za
naturalizacijom društvene sredine da bi bili ostvareni bolji uslovi života čoveka u određenoj zajednici i
pošto se nije bavila uspostavljanjem i održavanjem ravnoteže između prirode i socijalne sfere postala je
socijalna ekologija.
Proučavanjem veze između društva, prirode, čoveka i čovekove životne sredine socijalna ekologija ih
smešta u kontekst globalnih problema ukupnog čovečanstva u cilju očuvanja i unapređenja čovekove
sredine.
Ekološki problemi su nas ušli u centar interesovanja ne samo struke i nauke već i običnog čoveka, jers e
upravo narušavanje ekološke ravnoteže odigrava pred njegovi očima. Opasnost od ekološke katastrofe,
pojavljuje se kao prvorazredna opasnost planetarnih razmera. Zbog toga se ekološki pokreti stavljajući se
u centar svojih aktivnosti pitanja odnosa čoveka i prirode i zaštitu čovekove okoline danas pojavljuje kao
najznačajniji društveni pokret među mnogobrojnim društvenim pokretima. Ekološki pokreti se javljaju
kao obrazac novih društvenih pokreta, nastalih 70-tih godina XX veka u težnji da se mobiliše društvo za
rešavanje svakodnevnih problema društvenog života, uključujuci ekološke problema kao najvažnije.
2. EKOLOŠKI PROBLEMI
Na svaku promenu prirodne i društvene sredine, u zavisnosti jedne od druge, javlja se određena reakcija
u životu i radu određenog ljudskog društva.
Do nastanka čoveka i društva, može se reći da je vladala ekološka harmonija. Narušavanje ekološke
harmonije, je počelo pre oko 40 hiljada godina, kada je čovekov predak počeo da misli i stvara oruđa za
rad, proizvodeći sredstva za život. Danas usled ubrzanog tehničko-tehnološkog progresa i
nekontrolisanog korišćenja rezultata neučno-tehnološke revolucije u prisvajanju prirode, narušavanje
ekološke ravnoteže dobija karakter velike ekološke katastrofe. Zbog toga, dalji razvoj civilizacije zahteva
mnogo veću racionalnost u prisvajanju prirode i stalno jačanje ekološke svesti kako bi se ona zaštitila od
daljeg propadanja. Zahtev za zaštitu prirode, znači zahtev za planskim razvojem društva, kao svetskog
društva, a protiv svake stihijnosti i nekontrolisanog oštećenja prirodne sredine.
Narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi tekovina je savremene civilizacije. Ekološka kriza, kao posledica
narušavanja ekološke ravnoteže nastala je naučno-tehnološkim revolucijama i naučno-tehničkim
progresom.
Zahvaljujući rezultatima ubrzanog tehničko-tehnološkog progresa i naučno-tehnološke revolucije,
čovekova “vlast nad prirodom“ i borbi sa njom, neprekidno raste. Ali, ta stalna borba sa prirodom u cilju
njenog prilagođavanja čovekovim potrebama, proizvela je i proizvodi niz štetnih posledica po samog
čoveka, po uslove njegovog života i rada, pa i na njegov opstanak.
Kao revolucionarne promene u tehnici i tehnologiji, koje su dovele do prevrata u nauci i tehnološkim
postupcima, mogu se označiti:
• Informaciona tehnologija
• Proizvodne tehnologije i robotika
• Tehnologija novih materijala
• Biotehnologija
• Energetska tehnologija
• Laserska tehnologija
• Nuklearna tehnologija
• Kosmička tehnologije
Poslednjih godine velika pažnja se posvećuje očuvanju prirodne sredine u svim delovima sveta i na svim
nivoima, posebno u organizacijama. U tom smislu se organizacije susreću sa brojnim ekološkim
problemima od čijeg efikasnog rešavanja u značajnoj meri zavisi i budućnost globalnog čovečanstva.
2.1 Efekti ekološke krize
Vidljivi efekti ekološke krize ogledaju se u brojnim globalnim problemima, od zagađenja životne sredine
2.2 Narušavanje ekološke ravnoteže
Uporedo sa ekološkom krizom, pedesetih godina dvadesetog veka, sa ubrzavanjem i proširivanjem
procesa u okviru koga ljudi menjaju meterijalne, ekološke, vegetacijske, biotičke i klimatske uslove svoje
sredine, rađa se svest da postoji evidentna opasnost za opstanak ljudske vrste. Čovek je spoznao da se
narušavanje ekološke ravnoteže ogleda u:
• Zagađenim površinskim vodama, posebno rekama, okeanima, morima i jezerima
• Zagađenim degradiranim podzemnim vodama
• Globalnom zagađenju atmosfere
• Klimatskim promenama
• Promenama reljefa
• Promenama u satavu i stabilnosti zemljišta
• Uništavanju vegetacije i šuma
• Iscrpljivanju mineralnih i drugih izvora
• Izumiranju i nestanku mnogih biljnih i životinjskih vrsta
• Oboljevanju i smrtnosti zbog zagađene životne sredine.
2.3. Koncept eko-efikasnosti i Koncept ekološke modernizacije
Polazeći od toga da industrijski rast i razvoj nisu u skladu sa ograničenim količinama resursa na Zemlji,
popularizovana je ideja o “granicama rasta“ odnosno ideja o državnom razvoju, koja podrazumeva
“Koncept eko-efikasnosti“ i “Koncept ekološke modernizacije“
Eko-efikasnost se odnosi na tehnologije koje obezbeđuju privredni razvoj ali uz minimalno ugrožavanje
životne sredine. Koncept eko-efikasnosti promoviše politiku zvanu “nulti otpad“, što znači da resursi ne
iscrpljuju, već se svi otpadni proizvodi potpuno recikliraju i koriste buduću proizvodnju.
Koncept ekološke modernizacije, ogleda se u primeni modernih tehnologija industrijeske proizvodnje.
Polazeći od verovanja i ubeđenja da se industrijski razvoj i ekološka zaštita se međusobno isključuju, ovaj
koncept ima u vidu razvoj industrije, informacijske tehnologije koja je čista u pogledu zaštite životne
