Ekološki problemi

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Sociologija

TEMA:Ekološki problemi

PROFESOR:                                                   STUDENTI: 

1.EKOLOŠKI PROBLEMI

Na svaku promenu prirodne i društvene sredine,u zavisnosti jedne od druge,javlja se određena 

reakcija u životu i rdu određenog ljudskog društva.Do nastanka čoveka i društva,može se reći da 

je vladala ekološka harmonija.Narušavanje ekološke harmonije,je počela pre oko 40 hiljada 

godina,kada je čovekov predak počeo da misli i stvara oruđa za rad,proizvodeći sredstva za 

život.Danas usled ubrzanog tehničkog-tehnološkog progresa i nekontrolisanog korišćenja 

rezultata naučno-tehološka revolucija u prisvajanju prirode,narušavanja ekološke ravnoteže 

dobija karakter velike ekološke katastrofe.Zbog toga.dalji razvoj civilizacije zahteva mnogo veću 

racionalnost u prisvajanju prirode i stalno jačanje ekološke svesti kako bi se ona zaštitila od 

daljeg propadanja.Zahtev za zaštitu prirode,znači zahtev za planski razvoj društva,kao svetskog 

drustva,a protiv svakog nekontrolisanog oštećenja prirodne sredie.Narušavanje ekološke 

ravnoteže u prirodi tekovina je savremena cvilizacija.Ekološka kriza,kao posledica narušavanja 

ekološke ravoteže nastala je naučno-tehnološkim revolucijama i naučno-tehničkim progresom.

Zahvaljujući rezultatima ubrzanoh tehničko-tehnološkog progresa i naučno-tehnološke 

revolucije,čovek ima vlas nad prirodom i bori se sa njom.Ali,ta stalna borba sa prirodom u cilju 

njenog prilagođavanja čovkovim potrebama,proizvela je i proizvodi niz štetnih posledica po 

samog čoveka,po uslove njegovog života i rada,pa i na njegov opstanak.Kao revolucionarne 

promene u tehnici i tehnologiji,koje su dovele do prevrata u nauci i tehnološkim 

postupcima,mogu se označiti:



Informaciona tehnologija



Proizvodne tehnologije i robotika



Biotehnologija



Energetska tehnologija



Laserska tehnologija



Nuklearna tehnologija



Kosmička tehnologija

Poslednjih godina veliku pažnja se posevećuje očuvanju sredine u svim delovima sveta i na svim 

nivoima,posebno u organizacijama.U tom smislu se organizacija susreče sa

brojnim ekološkim problemima od čijeg efikasnog rešavanja u značajnoj meri zavisi i budučnost 
globalnog čovečanstva.

Izvori ekoloških opasnosti

Dve najvažnije vrste ekoloških opasnosti predstavljaju 

zagađene okoline otpadnim materijama 

i 

iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih resursa

. Zagađenje okoline ima različite vidove, a 

najvažniji su: 

1. Zagađenje vazduha
2. Zagađenje vode
3. I odlaganje čvrstog otpada 

Najveći zagađivači vazduha

 su industrije i domaćinstva:

1. Ispuštanje otrovnih materija u vazduh je posledica rada industrijskih postrojenja, posebno 

petrohemijskih

2. Zatim ispuštanje izduvnih gasova iz prevoznih sredstava
3. I sagorevanje sredstava za loženje koja greju domaćinstva

Slika 1. Zagađenje vazduha

Slika 3. Posledice kiselih kiša

Zagađenje vode

 dolazi kao posledica ispuštanja otrovnih otpadnih materija u reke, jezera i 

mora. (slika 4.) Pored toga, značajan deo zagađenja vode proističe iz neadekvatno uređenih 
kanalizacionih sistema i zbog podzemnih voda, koje sa sobom nose zagađenje nastalo 
prekomernom upotrebom pesticida u poljoprivredi. Posledice zagađenja vode,slično kao i 
zagađenja vazduha, jesu razne bolesti i njima izazvana smrt. 
Pristup ispravnoj za piće ima sve manji broj ljudi na planeti, a taj problem se iz dana u dan 
povećava uprkos stalnim apelima da su rezerve pijaće vode na izmaku. 

Slika 4.

Slika 5. Zagađenost vode je najveći problem u Srbiji

Čvrsti otpad

 predstvalja posebnu brigu. Sve veća potrošnja,znači sve veće količine otpada u 

vidu odbačene ambalaže i korišćenih predmeta. Najveći udeo u stvaranju ovog otpada imaju 
domaćinstva. Procena je da se čak 90% čvrstog otpada u razvijenim zemljama izbaci iz 
domaćinstva. 

Prvi problem koji se javlja s tim u vezi je skladištenje otpada. Deponije mnogih gradova su 
postale male da bi apsorbovale ogromne količine koje se dnevno skupe. Veliki deo tog otpada se 
sagori, što dodatno zagađuje vazduh,manji deo se reciklira, a jedan deo ostaje na tlu ili u vodi. 

Poseban problem predstavlja činjenica da se veliki deo otpada,koji ne može da se reciklira ili 
spali, razlaže u veoma dugom vremenskom periodu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada 
godina. U još težoj situaciji su nerazvijene zemlje. Mada stvaraju manje otpada, problem 
predstavlja prikupljanje i transporta otpada do deponija. Recikliranje je veoma retka pojava, tako 
da najveći deo tog otpada baca u čovekovo okruženje. (slika 6.)

 Slika 7. Ugrožene šume zbog 

ogromne količine seča drva.

U poslednje dve decenije javio se snažan pokret za zaštitu tropskih šuma u Latinskoj Americi. 

Ova ''pluća planete'' , kako se ponekad nazivaju zbog prostranstva koje zauzimaju, mogla bi 

potpuno nestati u narednih sto godina ako se nastavi sadašnji trend. Sa njima bi naravno,nestalo i 

sva bogatsva biljnog, životinjskog, pa i ljudskog sveta koje kriju. (slika 8.) 

 slika 8. Seča šuma u Amazonu.

Dve osnovne funkcije šume u ekosistemu su: 

1. Fotosinteza

2. I sprečavanje erozije tla.

Ugrožavanje šumskog bogatsva znači, istovremeno potkopavanje i trošenje drugih važnih 

resursa, -vazduha,tla, biljnih i životinjskih vrsta koje nastanjuju šume. 

Prirodni

resursi

 čoveku koriste za stanovanje, ishranu, proizvodnju energije i eksploataciju. 

Šteta koju čoveku nanose prirodni resursi se ispoljava u vidu bolesti, prirodnih nepogoda ili 

ugrožavanja životne sredine. 

Osnovni prirodni resursi su:

1. zemljište (poljoprivredno, građevinsko i šumsko)

2. stene, minerali, fosilna goriva

3. voda

4. klima (sunce, vetar, plima i oseka)

5. flora i fauna

RIZIK I ŽIVOTNA SREDINA

Nuklearna katastrofa u Černobilju, u Ukrajini, tadašnjem SSSR-u, 1986 godine poslužila je kao 

povod knjizi Urliha Beka Rizično društvo. Černobilj je danas isključivo poznat po Černobiljskoj 

nuklearnoj elektrani i nuklearnoj nesreći zbog koje su stanovnici grada i okoline napustili čitavo 

područje iz sigurnosnih, odnosno zdravstvenih razloga odmah nakon nesreće. (slika 9)

(ugljen dioksid,azot,metan itd.) gomilaju se u atmosferi i povećavaju nepropusnost tog sloja, 

čime se lagano podiže prosečna temperatura na zemlji. 

Slika 10. Efekat staklene bašte šematski prikazan.

Porast temperature relativno malo,ali snažno utiče na:

1. Potapanje polarnog leda što može dovesti do podizanja nivoa mora, a time i potapanja 

gradova koje se nalaze na obalama (Holandija,Bangladeš, Egipat) (slika 11.)

2. Proširenje pustinjskog pojasa

3. Širenje zaraznih bolesti

4. Povećanje gladi, kao posledica smanjenja poljoprivrednih prinosa

5. Pojavu uragana i poplava (slika 12.) 

Slika 11. Otopljavanje polarnog leda

Slika 12. Globalno zagrevanje utiče i na pojavu uragana.

Ozonske rupe 

predstvaljaju pojavu do koje dolazi usled uništavanja ozonskog omotača, koji 

sprečava prekomerno zračenje opasnih ultraljubičastih zraka iz svemira. Ozonski omotač se 

uništava prvenstveno pod dejstvom hlorofluorougljenika, čije je ispuštanje u atmosferu 

intenzivirano sedamdesetih godina XX veka porastom proizvodnje frižidera, klima uređaja, 

Slika 14. Genetski modifikovana hrana

Uticaj na zdravlje ljudi

:

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi sledeće potencijalne rizike za ljudsko zdravlje:

1. direktan uticaj na ljudsko zdravlje - toksičnost

2. tendenciju izazivanja alergijskih reakcija

3. specifične komponente koji sadrže nutricionoške ili toksične delove

4. stabilnost ubačenog gena

5. nutricijalni efekti povezani sa genetskom izmenom

6. neželjeni efekti koji mogu nastati iz umetanja gena

 Genetski modifikovana hrana, GM hrana ili biotehnološka hrana je hrana koja u sebi sadrži 

genetski modifikovane organizme.

2.EFEKTI EKOLOŠKE KRIZE

Sa problemom krize okoline,danas se sreću sve zemlje.Industriske razvijene zemlje bore se za 

ekoomsku ekspaziju i prestiž,nastojeći da ekološke troškove uračunavaju u troškove proizvodnje. 

I zemlje u razvoju se sve više susreću sa ekološkim problemima.

Vidljivi efekti ekološke krize ogledaju se u brojnim globalnim problemima,od zagađenja životne 

sredine do nedostatka hrane.Neki od glavnih problema ekološke krize su:



Zagađenje životne sredine ispoljava se na različite načine i postoje mnogi oblici ovog 

ispoljavanja.



Promena klime na planeti uzrokovana je čovekovim delatnošću.Došlo je do pregrejavanja 

planete što predstavlja veliku opasnost za čovekov život.



Ozonske rupe i uništavanje ozonskog omotača nastaje kada se u atmosferu ispuste 

hlorofluorougljrnii koji oslobađaju molekule hlora i uništavaju molekule ozona.



Nedostatak hrane je globalni problem ove planete.

Zaštita životne sredine je predmet brojnih naučnih istraživanja.Osnovni cilj takvih proučavanja je 

dolaženje do rezultata koji bi pomogli u praktičnom narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi i 

koji bi pomogli u otklanjanju brojnih negativnih posledica ekološke krize,kao i u sprečavanju 

daljeg narušavanja ekološke ravnoteže u prirodi i čovekovom prirodnom okruženju.

2.1 NARUŠAVANJE EKOLOŠKE RAVNOTEŽE

Uporedo sa ekološkom krizom,pesetih goidna dvadsetog veka,sa ubrzavanjem i proširavanjem 

procesa u okviru koga ljudi menjaju materijalne,ekološke,vegetacijske.biotičke i klimatske 

uslove svoje sredine,rađa se svest da postoji evidentna opasnost za opstanak ljudske vrste.Čovek 

je spoznao da se narušavanjem ekološke ravnteže ogleda u:



Zagadjenim površinskim vodama,posebno rekama,okeanima,morima i jezerima.



Zagađenim degradiranim podzemnim vodama.



Globalnom zagađenju atmosphere.



Klimatskim promenama.



Promenama reljefa.



Promena u sastavu i stabilnosti zemljišta

savremenom svetu kao posledica“tehnička agresije nad celokupnom prirodom“Naime,socijalna 

ekologija odnos prirode i društva razmatra posredstvom procesa proizvodnje,a to će reči 

posredstvom soiomehaničkih sistema i shvata kao globalni problem ljudske civilizacije u 

njihovom momalitetu. 

4. ZAGAĐIVANJE I UGROŽAVANJE ZEMIJIŠTA

Jedan od ekoloških problema je zagađivanje i delom ugrožavanje žemljišta i brojih prirodnih 

resursa.Modernizacija u poljoprivredi ne bi smela da upropašćuje zemljište i smanjuje njegovu 

plodnost.Pogotovu kada se zna da se danas obrađuje svega 10% kopnene zemljine 

površine.Istraživanja i statistički podaci upozoravaju na alarmatnost ugroženosti prirodne 

sredine,zemljišta naposte.Tako,oko jedne trećine zemljišnih oblasti na Zenlji održava malu 

biološku aktivnost,jedna trećina su šume i savane,a jedna trećina usevi i pašnjaci.Pašnjačke 

oblasti sveta se samnjuju od sredine 70-ih godina kako ih preterana ispaša pretvara u pustinju;čak 

i udeo obradivih zemljišta opada zbog degradacije ili korišćenja u nepoljoprivredne 

svrhe(putevi,gradovi,aerodromi itd).

Procenjeno je da  je 1980. Godine godišnje stopa uništavanja šuma u tropima oko 11.4 mmiliona 

hektara a jedan procena koja mnogo više uznemiruje podiže ukupam broj na 20.4 miliona 

hektara tropskih šuma godišnje.Nestajanjem tropskih šuma(posebno u Latinskoj Americi,koja 

sadrži 60%tropskih šuma u svetu)brine ekologe,iz nekoliko razloga.Prvi je,uništavanjem načina 

života mnogih nedužnih plemena.Takođe je tačno i to da ove šume sadrže daleko najveće svetske 

zalihe biljnih i životinjskih vrsta,i da bi uništavanje ovog fantastičnnog skupa zadalo težak 

udarac stalnoj potrebi ljudske vrste da održi obnavljanje useva otpornih na štetočine,a 

produktivnih.Pristisak stanovništva koji vodi ka uništavanju šuma bi trebalo ograničiti 

sposobnostima globalne poljoprivrede i da snadbeva dodatne milijarde potrošača.To bi takođe 

bio udarac plodnosti i divote samoh života.