društvenih odnosau kojim ljudi ostvaruju radnu i ostalu aktivnost. Materijalni faktori
obuhvataju fizičke itehničke uslove radne sredine, a društveni faktori obuhvataju odnose
između ljudi. Najvažniji fizički uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi koji
deluju na čula čoveka.Klimatski uslovi su: vazduh, temperatura i vlažnost, te uslovi koji
deluju na čula čoveka: osvetljenje, buka i vibracije. Karakter ovih faktora bitno utiče na
kretanje produktivnosti rada, na radnu sposobnost, na stepen zamaranja, na povrede na
radu, itd.

2.1 VAZDUH

Vazduh kao neophodni uslov života, kao prirodni deo radnog ambijenta i prirodni

faktor radne sredine, trpi određene promene u svome sastavu pod dejstvom tehničkih i
veštačkihfaktora radne sredine. Te promene imaju svoje posledice na čoveka i njegovu
radnusposobnost, pa time i na njegove radne učinke.Fiziološki sistem za održavanje
temperature i osećanja prijatnosti jeste mehanizam isparenja u koži. Ako se temperatura
tela podigne u toku rada iznad normalne temperature, hlađenje se vrši znojenjem. Brzina
isparivanja zavisi od temperature vazduha, vlažnosti vazduha I kretanja vazduha.Visoka
temperatura vazduha smanjuje brzinu isparivanja. Kako svaki fizički rad stvara toplotu,
čovek će uspešnije da radi ako postoje uslovi da se oslobodi suvišne toplote i
održavanormalnu temperaturu tela. Provetravanja povećavaju i produktivnost rada u
radnoj prostoriji.

Posebno je važno da radna odeća radnika u letnjim mesecima bude od lakog,

tankog i prozračnog materijala, koja omogućava znojenje i prirodnu ventilaciju tela, jer
su ljudi sklonida se češće odmaraju kada su uslovi rada nepovoljni. Osećanje
nelagodnosti dolazi i zbog loše ventilacije, pri čemu važnu ulogu igra i
nedostatak kiseonika, kao i povećanje količine ugljendioksida. Smatra se da je dobar
takav sistem provetravanja koji pokreće vazduh, filtrira strana tela iz vazduha i koji
kontroliše temperature (ako se zimi radi blizu vrata treba se čuvati promaje). Takvi
uslovi ne samo da smanjuju sposobnost za rad nego uslovljavaju mnoga bolovanja.Zato
je za organizatora, s obzirom da je vazduh neophodan uslov života, od bitnog značaja
sledeće: kakve se promene dešavaju u sastavu vazduha pod dejstvom tehničkih i bilo
kojih drugih faktora radne sredine i šta te promene izaziva, I kakvim se organizacionim
merama obezbeđuje normalan prirodni sastav vazduha u radnoj sredini.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA EKOLOGIJU
Banja Luka

Ekološki problemi u radnoj sredini

Page 4

2.1.1 SASTAV VAZDUHA U RADNOJ SREDINI

Sastav vazduha u radnoj sredini trebalo bi da odgovara normalnom

atmosferskom sastavu. Normalni atmosferski sastav vazduha sadrži 20% kiseonika, 79%
azota, 0,13% ugljen-dioksida i proizvoda disanja i znojenja. Svako odstupanje od
ovakvog sastava vazduha predstavlja zagađenost vazduha, koja je štetna po organizam
čoveka.Usled zagađenosti vazduha dolazi do smanjenja produktivnosti rada, zamora,
malaksalosti, opadanja radne sposobnosti, hroničnih oboljenja i opšteg pogoršanja
zdravlja radnika. Smatra se da je dovoljno 7-10 kubnih metara vazduha po radniku, s tim
da se u toku svakogčasa promeni po 30 kubnih metara vazduha.Do zagađivanja vazduha
dolazi usled:

1) poremećaja odnosa gasova od kojih je vazduh sastavljen i prisustva drugih

gasova uvazduhu,

2) prisustva isparenja raznih jedinjenja,
3) prisustva takve koncentracije bakterija i mikroba u vazduhu koja može usloviti

pojavuinfekcije, i

4) prisustva prašine.

1. Za pravilnu razmenu materija u organizmu neophodan je kiseonik. Do

smanjenja količine kiseonika u vazduhu dolazi usled toga što se kiseonik troši procesima
sagorevanja, ali samo uslučaju kada se to dešava u prostoru koji je izolovan od slobodne
atmosfere. Praktični značaj smanjenja količine kiseonika u radnoj sredini je mali, zato
što se u vazduhu uvek nalaze dovoljne količine kiseonika koje omogućavaju pravilno
disanje. Međutim, ugljendioksid je gas koji kvari sastav vazduha i dovodi u opasnost
čovekov organizam, zato što sprečava funkciju disanja, pa time i razmenu materije u
organima.

Količina ugljenične kiseline u atmosferskom vazduhu je uglavnom mala i kreće

se između0,02% i 0,04%. U krajevima sa veoma razvijenom industrijom, u kojima se
velike količine ugljendioksida ispuštaju u vazduh, koncentracija ugljenične kiseline u
vazduhu po mirnomvremenu dostiže najviše između 0,05 i 0,06%. Ali, u zatvorenom
prostoru, u toku dužeg vremena, koncentracija ugljenične kiseline, koja nastaje usled
bioloških procesa sagorevanja u telu ljudi ili životinja ili iz drugih uzroka, može postati
opasna po život ljudi koji borave u tom prostoru. Koncentracija ugljenične kiseline
od0,9% u vazduhu već izaziva teškoće u disanju.

Najveća koncentracija ugljenične kiseline koju organizam može podneti samo

veoma kratkovreme, kreće se između 5 i 6%.Ugljenmonoksid je gas koji nastaje pri
sagorevanju materija uznedovoljan pristup kiseonika i predstavlja mnogo veću opasnost
po organizam. Ako se dužeudiše vazduh u kome se nalazi 0,07% ugljenmonoksida
javljaju se ozbilji poremećaji uorganizmu. Dopuštena granica koncentracije
ugljenmonoksida je 0,02%.

U nekim delatnostima javljaju se u vazduhu i drugi gasovi koji štetno deluju na

organizam, kao na primer, sumpordioksid.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA EKOLOGIJU
Banja Luka

Ekološki problemi u radnoj sredini

Page 6

Slika 1-radno mesto u AD.”Orao” gde imamo konstantno isparavanje naftnih derivata.

Peći i ložišta treba da su tako konstruisana da proizvodi sagorevanja ne prodiru u

radnu sredinu. Kazani i posude u kojima se kuvaju ili rastvaraju kiseline, baze, štetne
soli ili bilo koje otrovne materije, moraju biti brižljivo zatvorene i snabdevene potrebnim
odvodom za isparenja(slika 2).