Sadržaj:
Uvod.......................................................................................................................
...................2
Razvoj
ekoturizma............................................................................................................
.......3
Ekološko ponašanje
preduzeća...............................................................................................4
„Green hotels“- „Zeleni
hoteli“...............................................................................................6
Ekosistemski pristup
turizmu.................................................................................................8
Zaštita kulturno-istorijskih spomenika, antropogenih i društvenih
faktora....................9
Zaključak..............................................................................................................
..................10
Literatura.............................................................................................................
...................11
1
Uvod
Turizam je u poslednjim godinama 20. veka, pokazao da je kao svetska
privredna grana ostvario vodeće mesto u odnosu na ostale grane privrede.
Stručnjaci se slažu da je turizam najbrže rastuća industrija na svetu. To je
takođe industrija koju je jako teško kontrolisati i regulisati. Ona preuzima i
značajnu odgovornost u odnosu na ekonomsko, socijalno, kulturno i prirodno
okruženje.
Razvijajući se vremenom, turizam je prešao razne faze razvoja, da bi u
drugoj polovini 20. Veka, 70-ih godina dostigao fazu masovnog turizma.
Kao
odgovor na neodrživost masovnog razvoja poslednjih decenija se razvoj
turizma počeo usklađivati s mogućnostima ekosistema. Tako je nastala
najnovija faza-održivi turizam, koji se razvija na ekološkim principima.
Održivi turizam, kao vid turističkog razvoja u kome se strogo kontroliše uticaj
turizma na životnu sredinu, nameće se kao važan element savremenog
turizma. Uravnoteženi balans ekološke, ekonomske i socio-kulturne
komponenete turizma se zato sve češće spominje u programima i strategijama
turističkog razvoja. Održivi turizam je posebno primenljiva kategorija u
turističkom razvoju zaštićenih prirodnih dobara. Ove prirodne celine
(nacionalni parkovi, parkovi prirode i rezervati) predstavljaju sve popularnije
prostore za raznovrsne segmente turističke ponude. Najčešće je
to ekoturizam– savremeni oblik turizma u kome se kroz edukaciju,
volonterske aktivnosti, učenje o prirodi, pomaže očuvanje i zaštita prirode.
Principi održivog turizma odgovaraju normama koji regulišu mesto,
ulogu i način delovanja turizma u zaštićenim prostorima. Održivi turizam i
ekoturizam se u svojim planovima ne bave samo problemima opstanka
geografskog omotača u datom trenutku, već se u osnovama njihovog
programa nalazi dominantni krajnji cilj: održavanje visokog nivoa stanja
resursa i doživljaja turista i u budućnosti. Dakle, ekoturizam označava samo
jednu konkretniju kategoriju održivog turizma, odnosno oblik turizma koji je
formiran za potrebe turizma u prostorima pod režimom zaštite. Održivi
turizam je kategorija primenljiva na odnos turizma i geografske sredine
uopšte, prema tome, i zaštićenih predela. Kod održivog turizma i ekoturizma
ne radi se samo o delikatnom, pažljivom odnosu prema atraktivnim
2
odražavaju ekološki, socijalni i ekonomski integritet i dobrobit prirodnih,
izgrađenih i kulturnih resursa “. Između koncepta ekoturizma i kategorije
održivog turizma, potrebno je praviti jasnu razliku. Ekoturizam je savremeni
oblik turizma u okviru sistema turizma, dok je održivi turizam onaj koji
nastoji da umanji tenzije i frakcije u okviru celokupne interakcije između
turističke industrije, turista, okruženja i turističkih mesta, i koji uz sve to
podrazumeva i rad za dugotrajniji kvalitet turističkih , prirodnih i ljudskih
resursa. Iz toga proizilazi da se principi održivosti moraju primenjivati na sve
vrste turističkih aktivnosti, ustanove, operacije i projekte, i na sve
konvencionalne i alternativne oblike turizma. Svaki turizam mora biti održiv.
Imajući to u vidu WTO i UNEP podstiču uključivanje svih učesnika u oblast
ekoturizma sa sledećim ciljevima :
1. Stvaranje veće svesnosti kod vlasti, javnosti, privatnog sektora, u
civilnom društvu i među potrošačima , u pogledu mogućnosti
ekoturizma da doprinese očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa u
prirodnim i ruralnim područjima
2. Razvijanje metoda i tehnika za planiranje, menađment, kontrolu i
nadgledanje ekoturizma, kako bi se garantovala njegova dugotrajnija
održivost
3. Promovisanje razmene uspešnih iskustava iz oblasti ekoturizma
4. Povećanje mogućnosti za efikasan marketing i promovisanje
destinacija i proizvoda ekoturizma na međunarodnom tržištu, itd.
Ekoturizam, kao specifična tržišna niša i kao deo šireg koncepta održivog
turizma, definisan kao odgovorno putovanje u oblasti prirode koje čuva
životnu sredinu i kulturne vrednosti i podržava blagostanje lokalnog
stanovništva, predstavlja veliku razvojnu šansu za turizam Srbije. Turistički
proizvod Srbije se upravo zasniva na raznolikosti prirodnih i ostalih resursa,
očuvanosti prirodne sredine, bogatstvu kulturno-istorijskih spomenika i
gostoljubivosti i srdačnosti stanovništva. Usvajanje koncepta održivog razvoja
i upravljanja ekoturizmom, uz korišćenje iskustava drugih zemalja, može
doprineti odgovarajućem pozicioniranju Srbije kao ekoturističke destinacije
na međunarodnom turističkom tržištu. Dobro očuvana priroda predstavlja
jednu od fundamentalnih konkurentskih prednosti razvoja turizma Srbije.
4
