1.
?
Која су два најважнија правна акта Уједињених нација у области заштите животне средине и када су донета
Štokholmska deklaracija UN o čovekovoj sredini 1972.
Rio deklaracija UN o životnoj srednini i razvoju 1992
.
2.
?
Шта је као најважније истакнуто у Стокхолмској декларацији
Deklaracija sadrži 26 osnovnih principa za koje se smatra da ih je neophodno implementrirati u nacionalnim zakonodavstvima država koje
su je izglasale. Deklaracijom je između ostalog istaknuto da „čovek ima osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne životne uslove u
životnoj sredini čiji kvalitet omogućava dostojan život i blagostanje“.
3.
?
Које принципе прокламује Стокхолмска декларација
Čovek ima osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne životne
uslove u životnoj sredini čiji kvalitet omogućava dostojan život i blagostanje.
-Zaštita i unapređenje čovekove okoline je bitno pitanje koje pogađa dobrobit svih ljudi i ekonomski razvoj u čitavom svetu, to je želja
svih ljudi na svetu i dužnost svake vlade. Prirodni resursi, voda, vazduh, zemlja, flora i fauna moraju, pažljivim planiranjem, biti zaštićeni
radi dobrobiti sadašnjih i budućih generacija.
-Čovekova sposobnost da menja svoju okolinu može, s jedne strane, doneti napredak i unapređenje kvaliteta života, ali, s druge strane, ako
nije upotrebljena pravilno, može naneti neprocenjivu štetu čovekovoj okolini i čovečanstvu.
-U zemljama u razvoju ekološki problemi uzrokovani su, pre svega, društveno-ekonomskom nerazvijenošću. Stoga se finansijska sredstva
ulazu u industrijski razvoj, zanemraujuci potrebe očuvanja i poboljšanja životne sredine. Osnovni uzrok ekološkog problema u
industrijskim zemljama jeste industrijski i tehnološki napredak.
-Demografska eksplozija je takođe jedan od problema za unapređenje životne okoline.
-Potreba uobličavanja zajedničkih akcija ljudi u čitavom svetu koje su posvećene ekološkim problemima i njihovim posledicama.
Planiranje, upravljanje i kontrola prirodnim resursima moraju biti povereni odgovarajućim nacionalnim institucijama u cilju zaštite i
poboljšanja životne sredine.-Da bi se postigao ovaj imperativ, neophodno je ustanoviti odgovornost građana i zajednice na svim nivoima.
4.
UNEP- ?
Које су смернице рада одређене за управни савет
а
Na trećem zasedanju Upravnog saveta UNEP (1975) usvojena je
odluka o aktivnoj ulozi ovog organa u oblasti razvoja ekološkog prava. Sa tim ciljem je usvojena i strategija daljeg razvoja ekološkog prava
i određene sledeće smernice rada centralnog organa:Sistemsko prikupljanje informacija iz oblasti ekološkog prava;Razrada i razvoj osnovnih
načela usvojenih na Štokholmskoj konferenciji;Podsticanje međunarodnog ugovornog regulisanja zaštite čovekove sredine i ulaganje napora
da se i druge međunarodne organizacije angažuju u oblasti razvoja ekološkog prava;Podsticanje univerzitetskih i ostalih naučnih ustanova
dau svoje programe uvedu izučavanje ekološkog prava;Podsticanje uporednopravnog izučavanja nacionalnih zakonodavstava u oblasti
ekološkog prava;Pružanje tehničke pomoći za unapređenje ekološkog zakonodavstva zemalja u razvoju
5.
Која су документа донета на Рио конференцији и за које се еколошке принципе међународна заједница залаже у
?
тим документима
Ova konferencija je rezultirala donošenjem dokumenata:Rio deklaracija,Agenda 21,Okvirna konvencija Ujedinjenih
nacija o klimatskim promenama (UNFCCC),Konencija o biološkoj raznovstnosti (CBD) iPravno neobavazujuća izjava o principima za
postizanje globalnog konzesusa o upravljanju, konzervaciji i održivom razvoju svih oblika šuma.Međunarodna zajednica se u ovim
dokumentima zalaže za održivi (usklađeni) razvoj zasnovan na ekološkim principima, pod kojim podrazumeva: mudro upravljanje
prirodnim dobrima, očuvanje biodiverziteta i samoreprodukciju prirode, racionalnu potrošnju i štednju energije i prirodnih bogastava,
naročito neobnovljivih resursa, reciklazu i tzv. čiste tehnologije, preduzimanje mera zaštite životne sredine, a sve u cilju zadovoljavanja
potreba sadašnjih i budućih generacija.
6.
?
Који су неки од еколошких принципа Рио декларације
Princip 1
(Uloga ljudi) ljudska bića su u centru brige za održivi razvoj.
Ljudi i imaju pravo na zdrav i produktivan život, u skladu sa prirodom.
Princip 4
(zaštita životne sredine u procesu razvoja zemalja) radi
postizanja održivog razvoja, zastite životne sredine mora da čini sastavni deo procesa razvoja i ne može da se razmatra odvojeno od
njega.
Princip 6 –
(prioritet za najnerazvijenije zemlje)
Posebna situacija i potrebe zemalja u razvoju, pre svega najmanje razvijenih i onih
čija je životna sredina najviše ugrožena, moraju imati poseban prioritet. Međunarodne akcije u oblasti životne sredine i razvoja treba da se
odnose na interese i potrebe svih zemalja.
Princip 8
(smanjenje neodrživih modela proizvodnje i potrošnje) radi postizanja održivog razvoja i
višeg kvaliteta života svih ljudi, države treba da smanje i eleminišu one oblike proizvodnje i potrošnje koje nisu u skladu sa održivim
razvojem, a takođe da unaprede odgovarajuću demografsku politiku.
Princip 10 (
učećše javnosti u zastiti ŽS) pitanja zaštite ŽS se najbolje
resavaju uz učešće svih zainteresovanih građana na odgovarajućem nivou.
Princip 11
(nacionalno zakonodavstvo i program zaštite ŽS)
zemlje moraju da donesu efikasne zakone o zaštiti ŽS.
Princip 14 (
saradnja država za sprečavanje ekološke štete i transfera) zemlje treba
efikasno da sarađuju na odvraćanju ili sprečavanju premeštaja i transfera u druge zemlje svih aktivnosti i materija koje prouzrokuju jaku
degradaciju ŽS ili su se pokazale štetnim po zdravlje ljudi.
Princip 17
(procena uticaja na ŽS) - ocenjivanje uticaja na ŽS, kao nacionalni
instrument, mora se preduzeti za određene aktivnosti koje mogu imati značajan štetni uticaj na okolinu, a o kojima odlučuju nadležni
nacionalni organi vlasti.
Princip 20 (
žene imaju vitalnu ulogu) žene imaju vitalnu ulogu u upravljanju zaštitom životne sredine i razvoju,
stoga je njihovo potpuno učešće važno za postizanje održivog razvoja.
Princip 26
(rešavanje ekoloških sporova) zemlje moraju sve svoje
nesuglasice u pogledu zaštite životne sredine da rešavaju na miroljubiv način u odgovarajućim sredstvima u skladu sa poveljom UN.
7.
21,
?
Шта подразумева Агенда
која је њена кључна област и шта она обухвата
Zagovorajući koncept održivog razvoja na
konferenciji u Rio de Ženeiru usvojena je agenda 21. Globalni akcioni plan održivog razvoja za 21v. u predgovoru agende 21, između
ostalog se navodi da „Agenda 21“ obrađuje najteže probleme u oblasti zaštite životne sredine sa kojima se svet danas suočava i ima za cilj da
taj isti svet pripremi za izaove 21. veka. Ona održava globalni koncenzus i visok stepen političke saglasnosti o neodvojivoj vezi između
razvoja i životne sredine.Posmatrano po strukturi ovaj dokument sadrži sve elmente neophodne za vođenje određene politike:
1
. kod polaznih
osnova procene stanja
2
. utvrđivanje ciljeva
3
. određivanje sredstava i mehanizama za ostvarivanje utvrđenih ciljeva itd.Podeljena je na četiri
dela sa ukupno 40 poglavlja. Ključna oblast Agende 21 jeste održivi razvoj koji kao multidimenzionalni feonomen podrazumeva:
1
.
ekonomski rast (ohrabrivanje odgovornog dugoročnog napretka pri čemu je obezbeđeno da nijedna nacija ili društvo ne zaostaje).
2
. čuvanje
prirodnih dobara i životne sredine (zbog budućih generacija neophodno smanjiti trošenje resursa a zaustaviti zagađenje i očuvati prirodna
staništa).
3
. društveni razvoj (širom sveta ljudima je potreban posao, hrana, obrazovanje, energija, zdravstvena zaštita, voda, kanalizacija).
?
На којим принципима се заснива Конвенција о биолошкој разноврсности
Ova konvencija se zasniva na principima: 1. očuvanje biološke raznovrsnosti2. suverenosti država nad sopstvenim prirodnim resursima3.
odgovornosti država za održavanje i korišćenje sopstvenih resursa i za eventualnu štetu koju svojim propustima nanesu biološkoj
raznovrsnosti drugih država.4. međunarodna saradnja i stvaranje povoljnih materijalnih i pravnih uslova za povoljan transfer biotehnologije i
pristup genetičkim resursima.
8.
?
Које су обавезе прописане за стране уговорнице Конвенције о биолошкој разноврсности
Svaka ugovorna strana ce u
meri u kojoj je to moguće:1. uspostaviti sistem zaštićenih područja ili područja gde treba primeniti posebne mere za očuvanje biološke
raznovrsnosti.2. voditi i upravljati biološkim izvorima za očuvanje biološke raznovrsnosti.3. razviti smernice za odabir uspostavljanjem i
upravljanjem zaštićenim područjima ili područjima gde treba primeniti posebne mere na očuvanju biloške raznovrsnosti.4. unaprediti zaštitu
ekosistema i prirodnog staništa5. unaprediti održiv i za životnu sredinu prihvatljiv razvoj u područjima koja se graniče sa zaštićenim
područjem.6. razviti ili održavati potrebno zakonodavstvo i/ ili grupe propisa kojima se uređuje zaštita ugroženih vrsta i populacija.
9
?
Који је основни циљ Кјото протокола и за коју је међународну конвенцију везан
Kjoto protokol uz Okvirnu Konvenciju UN o
klimatskim promenama potpisan je u cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova koji izazivaju efekte staklene bašte i
zaustavljanja porasta globalne temperature, budući da globalno zagravanje ima tendenciju za izazove klimatske promene kao što je suša, poplave,
podizanje nivoa mora i nestanka biljnih i životinjskih vrsta do 2100 godine.
9.
,
Када је одржана конференција у Копенхагену са којим циљем и који је њен исход
?
Konferencija u Kopenhagenu održana je 2009. godine sa ciljem da se nastave aktivnosti u oblasti klimatskih promena i smanjenje emisije
gasova sa efektima staklene bašte. Na ovoj konferenciji je trebalo da se usviji dokument koji bi produžio vazenje Kjoto protokola odnosno
predvideo aktivnosti u oblasti klimatskih promena za period posle 2012 godine. S obzirom da obaveze proistekle iz protokola iz Kojota
ističu 31.12.2012. trebalo je da se na Konferenciji koja je trjajala do 9.12. postigne dogovor o konkretnim procedurama, prvilima i
vremenskom okviru za usvajanje pravno obavezujućeg dogovora za period nakon 2012. godine.Usavjanje takvog dokumenta se očekivalo,
ali do njega nije došlo zbog neusaglašenih stavova država o suštinskim pitanjima
10.
?
Како је Архуском конвенцијом дефинисана информација која се тиче животне средине
Informacija koja se tiče
životne sredine Konferencijom je definisana kao bilo koja informacija u pisanoj, vizuelnoj, zvučnoj, elektronsili bilo kojoj drugoj
materijalnoj formi:a) stanju elemenata životne sredine kao što su vazduh i amosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodni kompleksi,
biološki diverzitetnjegove komponente.Uključujući genetički modofikovane organizme kao i o interakciji između ovih elemenata.b)
faktorima kao što su supstance, energija, buka i zračenje i o aktivnostima ili merama ukjlučujući upravne mere, o sporazumima u vezi sa
pitanjima koja se tiču životne sedine o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiču ili će verovatno uticati ne elmente
životne sredine. u okvirima gore navedenog stava.a) i o Cost- benefit analizama i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama
kroišćenim u donošenjuodluka koje se tiču životne sredine.c) stanju zdrvlja i bezbednosti ljudi, u uslovima života ljudi, kulturnim
spomenicama i građevinama, ukoliko na njih utiče, ili može da utič24 elementa životne sredine, ili ukoliko na njih deluju ovi elemnti,
faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi tačka B u gornjem tekstu.
11.
?
Како је Архуском конвенцијом дефинисана јавност и заинтересована јавност
Javnost znači jedno ili više fizičkih ili
pravnih lica i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe. Zainteresovana javnost znači
javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interes u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.
12.
?
Шта обухватају три стуба Архуске конвенције и шта конкретно прописују
Tri stuba arhuske konvencije obuhvataju:1. Pravo
na informaciju o životnoj sredini2. Učešće javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu3. Zaštita pred organima uprave i
pravosudnim organima
?
У којим случајевима захтев за информацијама које се тичу животне средине може да буде одбачен
Zahtev za informacijama
može biti obdačen ako:1. ako javna uprava kojoj je zahtev podnet ne poseduje tražene informacije2. ako je zahtev izrazito nerazuman ili je isuvise
uopsteno formulisan3. ako se zahtev odnosi na podatke koji se nalaze u procsu obrade ili se tice medjusobne komunikacije izmedju organa javne
uprave, gde moze biti napravljen izuzetak u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili obicajnom prasom, uzimajuci u obzir interes javnosti kojoj se
takva informacija pruza.
13.
