Makroekonomski aspekti i zajedničke politike
*Evropska unija EU je moderna, složena i dinamična regionalna integracija nove epohe.
*28 evropskih država (Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija (1952/58.); Danska,
Republika Irska i Velika Britanija (1973.); Grčka (1981.), Portugalija i Španija (1986.), Austrija, Finska i
Švedska (1995.); Kipar, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i
Slovenija (2004.); Rumunija i Bugarska (2007.); Hrvatska (2013.)
*Unija je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom
Mastrihtski ugovor) 1993. godine.
*Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica.
*Ugovor u Parizu (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest europskih
zemalja. Ovaj ugovor je istekao (rok od 50 godina).
*Rimski ugovor (1957) i dalje traje – osnovana Evropska ekonomska zajednica-EEZ i Evropska zajednica
za atomsku energiju-Euroatom.
*1959. – U Štokholmu uspostavljena Evropska zona slobodne trgovine EFTA dogovorom Velike Britanije,
Austrije, Danske, Norveške, Švedske, Portugala i Švajcarske.
*1968.- ukinute tarife za unutrašnju trgovinu EZ, a uvedena jedinstvena spoljna tarifa za trgovinu van
grabica EZ. Stupila na snagu carinska Unija i zajedničke spoljne tarife.
*1978. – Evropski savet uspostavlja Evropski monetarni sistem i zajedničku evropsku valutu (eki-evro).
*1986. – Potpisan Jedinstveni evropski akt (JEA), sa ciljem što brže implementacije Programa
jedinstvenog tržišta.
*1989. – Evropski savet dao saglasnost za osnivanje Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za
finansijsku podršku zemalja Centralne I Istočne Evrope.
*1992. Ugovor iz Mastrihta, koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. EU – politička,
ekonomska i monetarna unija. EZ i EFTA potpisale sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru.
*1993.- U Kopenhagenu lideri EU doneli kriterijume za prijem u Zajednicu. Ugovor iz Mastrihta stupa na
snagu.
*1998. – Lideri Unije odlučili da evrozonu sačinjavaju Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija,
Luksemburg, Austrija, Finska, Irska, Španija i Portugal. Ustanovljena Evropska centralna banka.
*1999. – Evro postaje punopravna valuta u EU (do 2002.samo elektronski)
*2001.- Grčka se pridružuje zoni evra.
*2005.- Srbija i Crna Gora dobile pozitivnu studiju izvodljivosti. Makedonija dobila status kandidata za
članstvo u EU. Otvoreni pregovori Hrvatske za članstvo u EU.
*2006.- Parlament ratifikovao Evropski ustav.
*Lisabonski ugovor (Reformski ugovor) je međunarodni ugovor potpisan 13.12. 2007. u Lisabonu.
Službeni naziv Ugovora je "Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije
(Mastrichtski ugovor) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor)“.
Ugovor je nastao na osnovama "evropskog ustava" koji je odbačen na referendumima 2005. godine u
Francuskoj i Holandiji.
* Lisabonski ugovor stupa na snagu 2009.godine i cilj mu je da olakša donošenje odluka u ovom bloku
sastavljenom od 28 članica. U dokumentu, koji će obezbediti Uniji status pravnog lica u međunarodnim
organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i brže donošenje odluka, novine su da se ukidaju svi simboli
EU, kao što je himna i zastava, a nacionalni parlamenti dobijaju veća prava da nadgledaju rad Evropskog
parlamenta.
*Ugovorom iz Mastrihta (1992) predviđeni kriterijumi:
1)
da inflacija ne prelazi prosek tri zemlje koje imaju najnižu inflaciju za više od 1.5%
2)
da tekući budžetski deficit ne prevazilazi 3% društvenog proizvoda ili ukoliko se u izuzetnim
situacijama to dogodi, da se vidi jasna perspektiva vraćanja deficita na ovaj nivo
3)
da ukupni državni dug ne prevazilazi 60% društvenog proizvoda i
4)
da dugoročne kamatne stope ne prelaze za više od 2% stope koje su na snazi u zemljama sa
najnižom inflacijom.
*
Kriterijumi iz Kopenhagena su uslovi za članstvo u Evropskoj uniji, koji su postavljeni na sastanku
Evropskog veća u Kopenhagenu 1993. godine. Reč je o tri kriterijuma: političkom, ekonomskom i
pravnom. To su:
1.
Politički - stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava, poštivanje ljudskih
prava i zaštitu manjina;
2.
Ekonomski - postojanje funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi s pritiskom
konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije;
3.
Pravni - sposobnost preuzimanja obaveza članstva, uključujući privrženost ciljevima političke,
ekonomske i monetarne unije.
*
Kriteriji iz Kopenhagena nazivaju se još i pristupni kriteriji.
*Srbija, Crna Gora, Makedonija I Albanija su zvanični kandidati, i za verovati je da će se pridružiti EU u
tom vremenskom periodu.
*Evropski savet se sastoji od šefova država ili predsednika vlada svih država članica i predsednika
Evropske komisije. Evropskim savetom predsedava predsednik Evropskog saveta.
*Evropski savet se sastaje dva puta svakih šest meseci, a ukoliko je potrebno i češće. Način donošenja
odluka može biti konsenzusom, kvalifikovanom većinom ili jednoglasno. Iako nema zakonodavnu moć,
uloga Evropskog saveta je presudna u utvrđivanju ključnih političkih tema.
*Predsednik Evropskog saveta se bira na dve i po godine kvalifikovanom većinom sa mogućnošću
reizbora. Herman van Rompaj je izabran za predsednika Evropskog saveta 2009. godine. Evropski savet
se sastaje u Briselu.
SAVET EU
*
Savet Evropske unije (Savet EU, Savet ministara) zajedno sa Evropskim parlamentom je glavni
evropski zakonodavac. Savet EU, u saradnji sa Evropskim parlamentom, odobrava predloge zakona i
predlog budžeta upućene od strane Evropske komisije.
*
Sastav Saveta EU koji broji 27 ministara iz svih država članica varira u zavisnosti od politike na
dnevnom redu i shodno tome se sastaju ministri zaduženi za određeni resor u vladama svojih država. Na
primer, ukoliko je na dnevnom redu ekološka politika sastaju se ministri zaduženi za pitanja životne
sredine.
*
Predsedavanje Savetom EU je rotirajućeg karaktera i menja se na svakih šest meseci. Tokom tih
šest meseci ministri države članice zadužene za predsedavanje Savetom imaju ulogu predsedavajućeg na
zasedanjima Saveta. Jedini izuzetak predstavlja Savet ministara spoljnih poslova kojim predsedava Visoki
predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost koji je ujedno i potpredsednik Evropske komisije prema
odredbama Lisabonskog ugovora.
*Funkcije Saveta EU:
1.
usvajanje zakonskih predloga zajedno sa Evropskim parlamentom (tzv. procedura
"saodlučivanja")
2.
koordinisanje ekonomskih politika država članica
3.
razvijanje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike
4.
zaključivanje međunarodnih sporazuma u ime Unije
5.
usvajanje budžeta zajedno sa Evropskim Parlamentom
Prihvatanje predloga u Savetu zahteva kvalifkovanu većinu. Države članice sa većim brojem
stanovnika imaju veći broj glasova (najveće među njima - Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanije
imaju po 29). Ukupan broj glasova je 345, a kvalifikovana većina se postiže ukoliko glasa većina od svih
27 država članica (ponekad se zahteva i dvotrećinska većina), uz uslov da njihov ukupni broj ne bude
manji od 255. Pored toga, svaka država članica može da zahteva da se prilikom glasanja utvrdi da li
većina glasova takođe predstavlja i najmanje 62% od ukupnog stanovništva EU, što onda postaje dodatni
uslov za donošenje odluke. U pitanjima koja su posebno osetljiva za države članice Savet odlučuje
jednoglasno. Sistem dvostruke većine, kojim se suštinski pojednostavljuje procedura odlučivanja, biće
uveden od 2014. godine.
EVROPSKA KOMISIJA
*
Evropska komisija je izvršni organ EU i predstavlja Uniju kao celinu. Sastav čini 27 komesara - po
jedan iz svake države članice. Svakom komesaru je dodeljena po jedna oblast politike EU kojom će
upravljati u toku trajanja mandate Komisije. Predsednika Komisije predlaže Evropski savet, a sastav
Komisije (kabinet) kandidat za Predsednika. Predloge za predsednika Evropske komisije i njen sastav
odobrava Evropski parlament i ona odgovara pred Parlamentom za svoje svakodnevne aktivnosti.
*
“Vlada zajednice„
*
Broj odluka i uredbi je enormno visok, pa se u EU stvaraju i negativne percepcije o Evropskoj
komisiji kao ultrabirokratskom telu.
*
Evropska komisija upravlja strukturnim fondovima (fundamentalnim finansijskim resursima
regionalne politike), socijalnim fondom koji unapređuje socijalnu politiku Unije, Evropskim fondom za
regionalni razvoj i Evropskim fondom za poljoprivrednu orijentaciju, itd.
*Komisija ima najizraženiju ulogu u zakonodavnoj inicijativi i odgovorna je za svakodnevno
funkcionisanje evropskih poslova i implementaciju evropskih politika. Za Komisiju se kaže da je "čuvar
evropskih ugovora".
*U najznačajnije funkcije Evropske komisije ulaze sledeće aktivnosti:
1.
predlaganje zakona Parlamentu i Savetu EU
2.
upravljanje evropskim budžetom
3.
sprovođenje evropskih zakona
4.
predstavljanje Unije u odnosima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
Predsednik Evropske komisije u tekućem sastavu je Žoze Manuel Barozo u svom drugom mandatu.
Radni jezici Komisije su engleski, francuski i nemački, a sedište je u Briselu i Luksemburgu.
EVROPSKI PARLAMENT
*Evropski parlament predstavlja građane EU. Bira se neposredno, univerzalnim pravom glasa na svakih
pet godina i zajedno sa Savetom Evropske unije vrši zakonodavnu funkciju. Prvi neposredni izbori za
Evropski parlament održani su 1979. godine. Trenutni saziv izabran je 2009. godine sa mandatom do
2014. godine.
*Poslanici Evropskog parlamenta (MEPs) biraju se u svim državama članicama, a broj poslanika iz svake
države članice se određuje proporcionalno broju stanovnika. Prema Lisabonskom ugovoru, država
članica ne može imati manje od 6 niti više od 96 evropskih poslanika. Evropski poslanici se grupišu
prema partijskoj afilijaciji, odnosno pripadnosti određenoj porodici političkih partija. Najveće političke
grupacije u Evropskom parlamentu su Evropska narodna partija, Progresivna alijansa socijalista i
demokrata i Alijansa liberala i demokrata za Evropu.
EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET
*Ekonomski i socijalni komitet štiti stavove i interese različitih interesnih grupa. Savet je telo
konsultativnog karaktera koje izdaje mišljenja ostalim institucijama - Savetu, Komisiji, Parlamentu. Preko
ovog saveta, interesne grupe (sindikati, poslodavci, poljoprivrednici itd.) imaju mogućnost da iznesu
svoje viđenje predloga novih propisa.
*Komitet čine 344 interesne grupe širom EU. Članice saveta pripadaju jednoj od tri grupe:
1.
Poslodavci
2.
Zaposleni
3.
Druge interesne grupe (potrošači, poljoprivrednici itd.)
*Broj članica iz svake zemlje zavisi od veličine njenog stanovništva.
KOMITET REGIONA
*Komitet regiona je savetodavno telo koje predstavlja lokalne i regionalne vlasti na teritoriji Evropske
unije. Dajući mišljenja na zvanične predloge Komisije, Komitet regiona omogućuava da se čuju i lokalni i
regionalni interesi u procesu donošenja zakona. Prema Lisabonskom ugovoru Komisija mora da
konsultuje Komitet o zvaničnom predlogu ukoliko on zadire u jedno od polja značajnih za Komitet.Čine
ga 344 člana iz svih 27 zemalja EU.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
*
Evropska centralna banka je zadužena za finansijsku i cenovnu stabilnost, upravljanje
zajedničkom valutom i sprovođenje ekonomske i monetarne politike u saradnji sa centralnim bankama
svih država članica. Sedište joj je u Frankfurtu.
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
*
Evropska investiciona banka pruža podršku za infrastrukturne projekte u državama članicama,
potencijalnim članicama i partnerskim zemljama. Ona to čini pozajmljujući novac sa tržista kapitala, a
zatim ga prosleđujući po povoljnim uslovima i niskim kamatnim stopama radi implementiranja projekata
saglasnih sa politikama EU. Oko 90% sredstava troši se na programe i projekte u samoj EU. Njeno sedište
je u Luksemburgu.
REGIONALNE INTEGRACIJE
*Regionalne ekonomske integracije su različiti oblici fuzija nacionalnog, regionalnog i međunarodnog
nivoa.
*Motivi:
otklanjanje carinskih i necarinskih barijera, eliminacija drugih ograničenja koja ograničavaju
međunarodnu trgovinu,
obezbeđuju slobodu kretanja ljudi i kapitala, ali i ostalih proizvodnih faktora.
unapređenje trgovine kroz paralelne procese ograničenja i liberalizacije.
