Ekonomija javnog sektora
Profesor: Slobodan Bracanovic
II blok
1. Centralizacija i decentralizacija
U ekonomskoj teoriji posebno je aktuelno pitanje centralizacije, odnosno decentralizacije
drzavne aktivnosti.
U neoliberalnoj ekonomskoj doktrini polazi se od pretpostavke decentralizovanih
drzavnih aktivnosti tj spustanje nivoa odlucivanja na nizi rang,saglasno shvatanju da drzava ne
treba da se uplice u privatni zivot.
Pocetkom ovog veka u svim drzavama sveta napustena je neoliberalna naucna paradigma.
Na drugoj strani imamo centralizaciju drzavnih aktivnosti koja podrazumeva podizanje
nivoa odlucivanja na visi hijerarhijski rang.
U istoriji je poznato da je na primer u Rusiji, ruska carica Katarina II istakla da je za tako
veliku zemlju kao sto je Rusija (vise od 17 000 000
km
2
) nuzna centralizacija upravljanja, tj
koncentracija moci u jednoj licnosti i da nema forme vladavine drugog oblika.
Ozbiljna drzava mora imati odredjen stepen centralizacije drzavnih aktivnosti. Imajuci u
vidu da preterana decentralizacija vodi u haos, anarhiju.
Istorijski posmatrano na primeru bivse SFRJ pokazalo se u praksi negativan efekat
decentralizovanja jer su uglavnom iz 1984 drzavne nadleznosti prenesene na republike koje su
postale drzave u drzave. Ovo je bio jedan od bitnih faktora nestanka ove drzave sa istorijske
scene 1991. kada je u isto vreme nestao i veliki sovjetski savez, imao je tragicnih posledica na
ceo pravoslavni svet.
2. Faktori privrednog razvoja
1. Privredni resursi- u njih podrazumevamo zamenu jednih resursa drugima. Po pravilu
manje kvalitetnima ali mogu biti i kvalitetni.
Pod komplementranim podrazumevamo resurse koji se nadopunjuju jedni drugima. Postoje i
mesoviti oblici resursa.
Neliberalna i marksisticka teorija potcenjuje znacaj prirodnih resursa smatrajuci da oni ne
doprinose vrednosti i stvaranju vrednosti odredjenih proizvoda.
Prema nasem shvatanju prirodni resursi imaju i te kako vaznu ulogu u prirodnom razvoju
odredjene drzave. Ovo pokazuje primer odredjenih zemalja u svetu: Rusija, Australija, Kanada,
Novi Zeland… koje su zahvaljujuci prirodnim resursima osigurali visok nivo razvijenosti. Ne
radi se samo o primarnim proizvodima, poluproizvodima vec i o visim fazama obrade proizvoda
iz prirode. Na primer Rusija je u carskom periodu citavu Evropu snabdevala prirodnim
proizvodima.
Srbija ima izvanredne prirodne resurse za razvoj svih radova i vidova poljoprivredne
proizvodnje. Posebno imajuci u vidu da je u periodu izmedju dva svetska rata Srbija bila
poljoprivredna sila na Balkanu (sa Bugarskom i Madjarskom).
U savremenim uslovima posebno se profilise znacaj sintetickih i drugih proizvoda i
materijala, takozvanih novih materijala koji se dobijaju u labalatorijama i drugim putem ciji je
znacaj veliki za privredni razvoj, ali oni se stvaraju na osnovu privrednih resursa.
2. Stanovnistvo je veoma bitan faktor privrednog razvoja pod kojim podrazumevamo
celokupnu populaciju na odredjenom geografskom prostoru. U pogledu stanovnistva
razlikujemo razlicita kretanja:
-
Prirodna kretanja;
-
Mehanicka kretanja;
-
Ekonomska i druga.
U prirodna kretanja razlikujemo razlicite kategorije: prirodni prirastaj (broj novorodjenih na
1000 stanovnika); broj umrlih (mortalitet); fertilitet (kao razlika izmedju nataliteta i moratliteta).
Kod mehanickih kretanja razlikujemo: migracije u smislu emigracija tj kretanja stanovnistva
van odredjenog prostora; imigracije (dolazak stanovnika na drzavni prostor) i razlicita
kombinovana kretanja.
Kod ove demografske kategorije razlikujemo sledece elemente: istorijski okvir i
tradicionalne karakteristike; etnicka struktura ili nacionalni sastav stanovnistva koja je bitna u
domenu demografije ili politike. Bitna je duhovna komponenta stanovnistva tj verska
komponenta. Isticemo da duhovnost nije ogranicavajuci faktor ekonomskog razvitka kako to
smatra Marks Veber.
U okviru stanovnistva razlikujemo u uzem smislu i kadrove. Pod kadrovima podrazumevamo
uzi segment stanovnistva, posebno visokoobrazovane osobe koje su pokretacka snaga razvijene
drzave.
U literaturi se navodi da je Srbiju od 1991. godine do danas napustilo oko 40 000 ljudi. Po
zvanicnim metodologijama uzima se da skolovanje jednog strucnjaka, od osnovne skole, preko
srednje do fakulteta iznosi oko 300 000eura, mada smatramo da je za Srbiju ovaj podatak nizi. U
literaturi se navodi da je po ovom osnovu Srbija izgubila 12 milijardi eura, sto je veliki i
nenadoknadivi zadatak za drzavu. Na ovaj nacin inostrane zemlje dobijaju skolovane ljude u koje
je drzava godinama ulagala. Drzava mora da preuzme mere i aktivnosti za povratak skolovanih
ljudi, imajuci u vidu ekonomsku krizu zapadne hemisfere i civilizacije u celini.
3. Kapital kao faktor razvoja
Pojam kapitala se u ekonomskoj teoriji tumaci razlicito. Po marksistickoj teoriji pod
kapitalom se podrazumevaju sredstva koja se povecavaju u proizvodnji i donose visak vrednosti
ili profit, sa stanovista prisvajanja ili raspodele. Isto tako marksisti smatraju odredjeni drustveno
ekonomski odnos posebno kapitalisticke proizvodne snage i proizvodne odnose.
U sirem smislu pod kapitalom se podrazumevaju: prirodni resursi (i zemljista); osnovna
sredstva (zgrade, oprema, alati); pripadajuca infrastruktura ; zalihe; ljudski resursi (humani
kapital); informaticki kapital; finansijski kapital (novac, akcije).
U najsirem smislu pod kapitalom podrazumevamo sva sredstva koja stoje na raspolaganju
drzavi, pre svega u ostvarivanju ekonomskih ciljeva i interesa.
