Seminarski rad iz predmeta Ekonomija
Tema: Ekonomija kao naučna disciplina
Seminarski rad – Ekonomija kao naučna disciplina
Sadržaj
Uvod........................................................................................................................ 3
Istorijski razvoj ekonomije......................................................................................3
Zašto izučavamo ekonomiju....................................................................................4
Ekonomija – nauka o ekonomskom racionalnom izboru........................................5
Osnovne ekonomske zakonitosti.............................................................................6
Mikroekonomija...................................................................................................... 8
Makroekonomija..................................................................................................... 9
Zaključak...............................................................................................................14
Korišćena literatura ..............................................................................................14
2
Seminarski rad – Ekonomija kao naučna disciplina
da je kapitalizam osuđen na propast i da će uskoro uslediti depresije, revolucionarni pokreti i
socijalizam.
U decenijama koja su usledile, činilo se da događaji potvrđuju Marksova predviđanja.
Ekonomske panike i duboke krize 1890-tih i 1930-tih, dovodile su intelektualce dvadesetog veka
do sumnje u održivost kapitalizma privatnog poduzetništva. Socijalisti su počeli primenjivati
svoj model u Sovjetskom Savezu 1917 i do kasnih 1980-tih gotovo jednom trećinom sveta su
zavladale Marksove doktrine.
Međutim, 1936. godine na dnu Velike krize Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes, 1883-
1946. godine) objavljuje "Opštu teoriju zaposlenosti, kamata i novca" (General Theory of
Employment, Interest and Money). Ovo remek delo je opisalo novi pristup koji će pomoći
vladinoj monetarnoj politici da ukrote i najgora besnila privrednih ciklusa.
U 1980-tim, točak se okrenuo za puni krug. Kapitalističke zemlje Zapada i socijalističke zemlje
Istoka ponovo su otkrile moć tržišta da ostvari brzu tehnološku promenu i visoke standarde
života. Na Zapadu, vlade su smanjile teret kontrole nad industrijom i ukinule kontrolu cena.
Najdramatičnija dešavanja desila su se u Istočnoj Evropi, gdje je mirna revolucija 1989 prisilila
socijalističke zemlje da odbace mehanizam centralnog planiranja i da puste da ponovo slobodno
deluju sile tržišta. Temeljne poruke Adama Smita ponovo su otkrivene gotovo dva veka nakon
objavljivanja njegovog Bogatstva naroda.
3. Zašto izučavamo ekonomiju
Ekonomija kao nauka najneposrednije je povezana sa ekonomskim procesom koji ljudi obavljaju
sa ciljem da obezbede uslove svoje egzistencije. U tom složenom sistemu privređivanja koji
danas funkcioniše, a to je visoko razvijena tržišna, odnosno robna privreda nije jednostavno dati
odgovore na mnoga pitanja, bez korišćenja određenih naučnih saznanja. To je iz razloga jer su
pšojeincima, pa i društvima u celini nedovoljno poznate ekonomske zakonitosti i međusobne
uslovljenosti pojava i procesa koji na tom području vladaju. Nije jednostavno izvršiti izbor u
korišćenju ograničenih prirodnih i proizvodnih resursa kojim se putem faktora proizvodnje
zadovoljavaju brojmne ljudske potrebe.ekonomska nauka treba da pruži odgovre na brojna
pitanja iz oblasti mikroekonomskih pitanja, a to je šta je neophodno proizvoditi, na koji način i u
kom obimu, kao i na mnoga makroekonomska pitanja, koja tangiraju društvo kao celina.
Ekonomija kao ekonomska naučna disciplina se izučava sa ciljem da naučno pronikne u sve
ekonomske zakonitosti, principe i mehanizme funkicionisanja ekonomije, odnosno privrede. Na
taj način ona doprinosi da se shvate i rešavaju pitanja i problemi koje imaju pojedinci, porodice,
privredni subjekti i društvo u celini. Ekonomija treba da pomogne da se izbegnu neželjene
posledice u privredi i njenom razvoju u određenom društvu, kao što se recesija, koja nastaje zbog
nekontrolisane inflacije, rasta cena, previsoke nezaposlenosti i ostalih pitanja koja je prate.
4
Seminarski rad – Ekonomija kao naučna disciplina
Drugim rečima zahvaljujući naučnoj spoznaji pitanja kojima se bavi ekonomija, ljudima se
omogućava da racionalno i efikasno koriste ograničene proizvodne resurse, koji se mogu
upotrebiti na različite načine. Tako se omogućava da se proizvodima materijalnim dobrima u
datim okolnostima tehničke i tehnološke razvijenosti najoptimalnije zadavoljavaju ljudske
potrebe.
4. Ekonomija – nauka o racionalnom ekonomskom izboru
Ekonomija spada u grupu dinamičnih naučnih disciplina koja sa jedne strane, pruža naučna
objašnjenja mehanizma funkcionisanja privrede, a sa druge strane, pruža preporuke kreatorima
ekonomske politike o načinu upravljanja privredom. Ekonomija kao nauka bavi se
razotkrivanjem, analizom I produbljivanjem saznanja o ekonomkim zakonitostima i pojavama u
proizvodnji, sa stanovišta analize odnosa proizvodnje, odnosno racionalnosti upotrebe
ograničenih resursa I neograničenih ljudskih potreba.
Ekonomija kao nauka pokriva veliki broj tema, ali u osnovi posvećena je razumevanju kako
društvo locira svoje resurse uz proučavanje implikacije oskudnosti tih resursa.
Ekonomija istražuje ekonomske zakonitosti između ljudi koji nastaju u okviru ekonomskih
aktivnosti, uvažavajući tržišni mehanizam na principima efikasne alternativne upotrebe
ograničenih resursa I neograničenih potreba za materijalnim dobrima I uslugama.
Prema tome zadatak ekonomije kao nauke jeste da otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje
vladaju društvenom proizvodnjom, raspodelom, razmenom I potrošnjom, što znači da je
ekonomija društvena nauka.
Ljudske potrebe ne zadovoljavaju se prisvajanjem slobodnih materijalnih dobara iz prirode, sem
izuzetnih slučajeva već prevashodno stvaranjem, proizvodnjom I raspodelom materijalnih
dobara. To podrazumeva troškove rada, odnosno ekonomske aktivnosti.
S obzirom da svaki čovek ispoljava potrebe za materijalnim dobrima to se potrebe tretiraju po
hitnosti I važnosti. Svakako da su najvažnije osnovne, biološke potrebe koje obezbeđuju biološki
opstanak ljudi (hrana, odeća, stanovanje, higijena, itd.). Sa promenom životnog standarda,
kulture, navike I sl. nivo osnovnih potreba prerasta u tzv. luksuzne potrebe koje nisu adekvatno
raspoređene među ljudima. Takva materijalna sredstva se posebno oporezuju I opterećuju
dodatnim izdacima zbog čega njihovo zadovoljavanje obezbeđuje samo visoki standard života.
Potrebe se stalno obnavljaju (ne mogu se zadovoljiti zauvek) zbog čega se neprekidno I obavljaju
ekonomske aktivnosti.
Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnova pravila ponašanja I ekonomske zakonitosti
u ekonomkim aktivnostima. U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava ekonomske aktivnosti,
kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara I usluga I vrši njihovu raspodelu
među članovima društva.
5
