1
Академија пословних уметничких и
струковних студија Београд
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИЈЕ
Економија као научна дисциплина
ПРОФЕСОР: СТУДЕНТИ:
Београд, 07.јануар, 2021.
4
1. Појам и дефиниција економије
Реч економија потиче од грчких речи: oikos (управљање кућом, домаћинством) и
nomos (правило). Грчку сложеницу можемо схватити као „правила управљања
домаћинством или правила кућног газдовања“. На први поглед ово може бити чудно.
Међутим, економије и домаћинства имају много тога заједничког. Свако домаћинство, као
и свако друштво се суочава са мноштвом одлука. Домаћинства доносе одлуке о томе: Ко
ће кувати?, Ко ће ићи у куповину?, Шта ће се гледати на телевизији?, Ко ће чистити и
износити смеће?, Тко ће плаћати рачуне?. Укратко, доносе се одлуке о томе која задужења
има сваки члан домаћинства и шта се заузврат добија.
2
Са друге стране, свако друштво се суочава са одлукама који ће се послови
обављати, ко ће их обављати, шта ће се производити, који сектори ће се развијати, да ли ће
се њихов развој стимулисати или не и сл. Укратко, и једни и други управљају ресурсима
који су ограничени. Неки од њих су обновљиви, а неки не. Ограниченост ресурса значи да
друштво располаже са одређеном количином ресурса која се свакодневно смањује, те због
тога не може произвести све врсте роба и количине које су заиста потребне, односно
количине које би људи желели имати. Као што друштво сваком свом члану не може дати
све што му је потребно и обезбедити стандард који желе, тако и домаћинство не може
обезбедити за своје чланове све што им је неопходно.
3
Економија као назив научне области потиче од речи оиекономиа (грчки), што значи
правила о раду у газдинству, односно управљање газдинством, односно вештину стварања
и прибављања добара потребних и корисних за домаћинства и државу. Економија данас
обухвата укупност економских наука. Економија истовремено представља сваку људску
делатност у којој се сусреће проблем ограничених средстава у реализацији одређених
друштвених циљева. Економија као научна област обухвата:
4
Економску теорију,
Економску политику,
Помоћне економске науке (економску филозофију, економску социологију, етику и
привредно право и др.).
Одређени број научника сматра да економија означава општу економску теорију,
која се обично јавља као политичка економија. У савременој економској мисли углавном
доминира назив економија или економика „ецономицс“, уз изостављање оног до сада
обавезног „политичка“. То је последица изостављања „друштвених односа“ у економији,
што је доминантно у марксистичкој економској мисли.
5
2
Дашић, Ђ. Д., Џомбић, Ј. И. (2009),
Увод у економију
, Бања Лука: Универзитет за пословни инжењеринг и
менаџмент Бања Лука, 22
3
Ibidem
, 22
4
Комазец, С., Ристић, Ж., Богавац, М., Ристић, К. (2012),
Основи економије
, Београд: ЕтноСтил, 13
5
Ibidem
, 13
5
Међутим, односи у расподели богатства на друштвене групе, односи рада и
капитала, државе и других носилаца привредне активности, као и носилаца ренте,
профита, камате, најамнине идр. су одређени друштвени односи, најчешће међусобно
супротстављених делова друштва. Тиме је и политичка социологија уграђена у савремену
економију.
6
Истовремено, одређена расподела ресурса између грана, региона, држава,
предузећа на тржишту идр. је и одраз деловања економске политике, а то значи односа
снага и моћи у одређеном друштву и сукоба интереса око расподеле и употребе оскудних
ресурса и резултата у развоју привреде. Тешко је, стога, очекивати чисту економију, дакле
односе и понашање одређених агрегата и фактора развоја у привреди, без деловања
друштвених и политичких односа.
7
Везано за то људи брину о буџетском дефициту владе, како тај дефицит делује на
инфлацију, да ли ће доћи до раста цена (инфлације) и пада стандарда, да ли ће се повећати
незапосленост, да ли ће (и колико) оживети инвестиције, колико држава „захвата“
порезима из друштвеног производа, да ли је држава скупа и како троши захваћени
доходак; како ће се кретати лични дохоци, пензије, социјална осигурања; може ли се
увозом обогатити понуда роба на домаћем тржишту; од чега зависи и како ће се кретати
извоз; формирање девизних резерви, постоји ли могућност увоза капитала за развој; ко се
задужује у иностранству и како троши капитал; шта ће се десити када девалвира
национална валута; да ли ће доћи до повећања (смањења) камата; какве ће порезе
одредити држава итд. Све су то питања од којих зависи функционисање и ефикасност
економије, али и положај и понашање сваког субјекта у друштву.
8
Економија би се могла дефинисати као научна област којом се истражује како
друштво (и сви субјекти у њему) да користе оскудне ресурсе да би произвели вредне робе
и услуге и расподелили их међу различитим субјектима друштва. Стога се економија
углавном и дели на макроекономију и микроекономију.
9
6
Комазец, С., Ристић, Ж., Богавац, М., Ристић, К. (2012),
Основи економије
, Београд: ЕтноСтил, 13
7
Ibidem
, 13/14
8
Ibidem
, 14
9
Ibidem
, 14
