EKONOMIJA KAO NAUKA
Ekonomija pokriva sve vrste tema, ali je, u osnovi, posvecena razumevanju kako drustvo alocira
svoje resurse, uz proucavanje implikacija oskudnosti. Ekonomija pokusava da odgonetne
zagonetke svakodnevnog zivota. Muce nas pitanja:
Zasto ljudi brinu o vladinom budzetskom deficitu?
Kakvi su uticaji budzetskog deficita na inflaciju?
Zasto su neki ljudi bogati, a neki siromasni?
Zasto je tesko naci posao?
Ovo su samo neka od pitanja na koja nam proucavanje ekonomije moze dati odgovor.
Postoji nekoliko definicija ekonomije
- ekonomija pita sta ( koja dobra i usluge ) treba proizvoditi, kako treba te usluge i dobra
proizvoditi i za koga treba proizvoditi
- ekonomija proucava kretanja u celoj privredi, trendove kretanja cena, proizvodnje,
nezaposlenosti i spoljne trgovine. Kada se ovi trendovi shvate, vlada lakes odredjuje politike
koje mogu poboljsati ucinke privrede.
- Ekonomija je znanje izbora. Ona proucava kako ljudi odabiraju oskudne ili ogranicene
proizvodne resurse ( rad, oprema, tehnicko znanje i sl.) da bi proizveli razlicite robe ( kao sto su
psenica, pirinac, odeca, obuca,kompjuteri, projektili ili borbeni avioni) i izvrsili raspodelu na
potrosnju, ratne potrebe i izvoz.
- Ekonomija je nauka o novcu, bankarstvu, trzistu, kapitalu, finansiranju privrednog razvoja itd.
- Ekonomija je proucavanje trgovine izmedju drzava. Ona pomaze da se objasni zasto drzave
neka dobra uvoze, a druga izvoze. Uz to proucava uticaje raznih ekonomskih i neekonomskih
prepreka na drzavnim granicama.
- Ekonomija je vestina privredjivanja, odnosno sposobnost pribavljanja neophodnih dobara za
zivot.
- Ekonomija omogucava sagledavanje uslova kako ostvariti “ maksimalne rezultate uz
minimalna ulaganja” materijalnih, kapitalnih I kadrovskih potencijala, odnosno kako da se
raspolozivom kolicinom resursa ostvari sto veci pozitivni ekonomski rezultat.
Ukoliko se sazmu predhodne definicije, dolazi se do zajednicke misli: EKONOMIJA JE
NAUCNA DISCIPLINA KOJA PROUCAVA OSNOVNA PRAVILA PONASANJA I
EKONOMSKE ZAKONITOSTI U EKONOMSKIM AKTIVNOSTIMA.
U svakoj epohi razvoja, ekonomija proucava ekonomske aktivnosti, kako drustvo koristi oskudne
resurse radi proizvodnje dobara i usluga i vrsi njihovu raspodelu medju clanovima drustva
Kljucni ekonomski problem drustva je kako pomiriti nesklad izmedju stvarnih, neogranicenih
potreba ljudi za robama i uslugama i ogranicenih izvora resursa ( rad, masine i sirovine )
Racionalno koriscenje resursa u proizvodno - usluznim delatnostima stvara mnoge proizvode i
usluge.
EKONOMIJA KAO DRUSTVENA NAUKA: LJUDSKE POTREBE, MATERIJALNA
DOBRA - ROBE I USLUGE
1) EKONOMIJA kao drustvena nauka. Prva ucenja o ekonomiji tumace sustinu ekonomskih
aktivnosti ljudi kao drustveni process proizvodnje, raspodele, razmene i potrosnje materijalnih
dobara radi zadovoljenja ljudskih potreba. Ekonomija istrazuje ekonomske zakonitosti izmedju
ljudi koje nastaju u okviru ekonomskih aktivnosti, uvazavajuci trzisni mehanizam na principima
efikasne alternativne uprtrebe ogranicenih resursa i neogranicenih potreba za materijalnim
dobrima i uslugama.
Prema tome, zadatak ekonomije kao nauke jeste a otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje
vladaju drustvenom proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrosnjom, sto znaci da je
ekonomija drustvena nauka.
2) LJUDSKE POTREBE se ne zadovoljavaju prisvajanjem slobodnih materijalnih dobara iz
prirode, sem izuzetnih slucajeva ( izvorska voda, kesten, kupina,borovnica i sl.), vec
prevashodno stvaranjem – proizvodnjom i raspodelom materijalnih dobara. To podrazumeva
troskove rada, odnosno ekonomske aktivnosti. S obzirom na to da svaki covek ispoljava potrebe
za materijalnim dobrima, to se potrebe tretiraju po hitnosti i vaznosti. Svakako da su najvaznije
covekove osnovne, bioloske potrebe koje obezbedjuju bioloski opstanak ljudi ( hrana, odeca,
stanovanje, higijena itd.) . S promenom zivotnog standarda, kulture, navika i slicno, nivo
osnovnih navika prerasta u tzv. Luksuzne potrebe, koje nisu adekvatno rasporedjene medju
ljudima. Takva materijalna sredstva se posebno oporezuju i opterecuju dodatnim izdatcima.
Potrebe se stalno obnavljaju ( ne mogu se zadovoljiti zauvek ), zbog cega se ekonomske
aktivnosti neprekidno i obavljaju.
Ekonomske potrebe se zadovoljavaju proizvodima ljudskog rada – material – na dobra ( robe ) i
usluge. Nivo zadovoljenja od ovih potreba predodredjuje proizvodnja, odnosno dostignuti stepen
