Ekonomski fakultet u Kragujevcu
Ekonomske Doktrine
Seminarski rad
Ekonomija ponude
Profesor: Student:
Dr Gordana Marjanović Aleksandra Zivković(br indeksa)
2
SADRŽAJ
Uvod...........................................................................................................3
1. Pojam ponude.............................................................................................4
1.1.
Definisanje pojma ponude...................................................................4
1.2.
Faktori koji utiču na krivu ponude.......................................................6
2. Funkcija ponude.........................................................................................8
2.1.
Pomeranje ponude...............................................................................10
2.2.
Primene ponude i tražnje.....................................................................11
Zaključak...................................................................................................13
Literatura...................................................................................................14
4
1. Pojam ponude
1.1. Definisanje pojma ponude
Ponudu roba definišemo kao količinu roba koju su proizvođači spremni da prodaju po
datim tržišnim cenama. Pod ponudom podrazumevamo količinu neke robe koju je proizvođač
spreman da proizvede i proda pri različitim nivoima njene cene.
1
Ponudu možemo definisati kao
odnos između ponuđene količine neke robe i njene cene, pri ostalim nepromenjenim uslovima,
kao što su : troškovi proizvodnje, cene supstituta i organizacija tržišta. Ponuda izražava,
prodajnu spremnost proizvođača neke robe pri različitim nivoima cene te robe, ceteris paribus.
Drugim rečima, ponuda pokazuje koje se količine neke robe mogu prodati pri svakom određenom
nivou cene na određenom tržištu i u određenom vremenskom periodu.
Nosioci ponude roba nalaze se u ulozi prodavača na tržištu roba. Kada uprava preduzeća
donosi odluku o obimu proizvodnje i o veličini ponude roba ona uvek vodi računa o prihodima i
troškovima. Ona će izabrati onaj obim proizvodnje (ponude) roba koji je pri datim cenama,
platama radnika i troškovima kapitala najpovoljniji za vlasnika preduzeća, tj. koji donosi najveću
dobit.
Zakonu ponude podvrgnute su i individualna ponuda i tržišna ponuda. Rast cena znači
veće prihode koje preduzeća prisvajaju pa su ona u stanju da nabave sve veće količine svih
inputa proizvodnje – zemlje, kapitala i rada. S obzirom da preduzeća raspolažu većim količinama
inputa, to znači da će se povećavati i obim njihove proizvodnje. Povoljna cena nekog dobra,
znači i mogućnost ostvarenja visokih profita, pa će pojedini proizvođači napustiti proizvodnju u
kojoj su profiti niski i ući u proizvodnju u kojoj su profiti viši.
Ukupna ponuda na tržištu ( koja se sastoji iz zbira pojedinačnih ponuda) biti najveća pri
najvišoj ceni. Smanjenje pojedinih cena dovešće automatski do smanjenja količina koje su
proizvođači spremni da ponude.
Sa matematičkog gledišta prva formula zakona ponude, tj. odnosa između visine tržišne
cene i količine robe koji su ponuđači voljni prodati u određenom vremeni i na određenom tržištu,
dao je
A.A.
Cournot
. Istražujući tržišna kretanja on je konstatovao da je ponuđena količina neke
robe izvesna funkcija njene cene i da se na visini generalizacije tržišnih iskustava, ta funkcija
može bliže odrediti kao funkcija čija je prava izvod po ceni (p) veća od nule, tj. kao:
s
x
= f (p
x
)
f `(p
x
)> 0
1
Samuelson A. Paul i Nordhaus D. William, (2005), „
Ekonomija
“, Mate, Zagreb, str. 39.
