Sadrzaj:
Uvod………………………………………………………………......2
1) Prirodni resursi – pojmovi,definicije i podele……………………..3
2) Mineralni resursi...............................................................................4
2.1) Metalicne sirovine........................................................................7
2.2) Nemetalicne sirovine....................................................................9
3)Energetske sirovine............................................................................10
4)Uticaj eksploatacije mineralnih sirovina na zivotnu sredinu.............11
4.1) Reciklaza otpada i racionalno koriscenje mineralnih resursa......13
4.2) Razvoj novih tehnologija i stednja mineralnih sirovina..............14
5) Obnovljivi energetski izvori .............................................................15
5.1) Hidroenergija...............................................................................16
5.2) Geotermalna energija...................................................................16
5.3) Sunceva energija..........................................................................18
6) Zemljiste kao resurs..........................................................................18
7) Vodni resursi.....................................................................................19
8) Sumski resursi...................................................................................20
9) Ostali prirodni resursi........................................................................20
10) Zakljucak.........................................................................................22
11) Literatura.........................................................................................24
1
UVOD
Prorodni resursi su opšte dobro i za jedničko bogatstvo.
Njihovo kor išćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da
budu planski usmereni i namenskikonstrolisani.
Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinačne količine, oni su
osnov za predstojeći privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije.
Naravno, postoji i deo prirodnihresursa koji mora ostati izvan ekonomskih i
privrednih tokova i koji treba da bude sačuvanza sadašnje i buduće generacije, a
to posebno važi za one resurse koji se teško obnavljaju ineobnovljive prirodne
resurse.
Pri stup pri rodnim res ursima mora da obuhva ti de finisanje
politike i str ategij enjihovog održivog korišćenja, kao i definisanje
zakonodavno-pravnog okvira za njihovoefikasno sprovođenje.
Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje
- zemljište, biljke, životinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo
u vrlo različite svrhe,kao što je:
•
proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda važnih za svakodnevni život,
•
dobijanje električne energije,
•
gajenje useva,
•
vožnju automobila,
•
građevinske radove...
Sve što jedemo, koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je
nastalood njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog sve većih i rastućih
potreba, mi ih vrlo brzo iskorištavamo. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju brže
nego što mogu biti zamenjeninovim.
Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će
se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju,
što je ozbiljan problem, zato što živisvet na Zemlji zavisi od ovih resursa.
2
2.
MINERALNI RESURSI
Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su
iscrpljivi resursi izbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje tj.
štednja, koje se u savremeno vremeostvaruje: reciklažom, supstitucijom i
uvozom.
Korišćenje mineralnih resursa izaziva veliko zagađenje životne
sredine i praćeno jesledećim pojavama:
• velika degradacija zemljišne površine
• velika količina otpada
• velika količina otpadnih voda
• naftne mrlje.
Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog
porekla koje, pri određenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije,
mogu ekonomično da se koriste u prirodnom stanju ili nakon
prerade. Minerali predstavljaju različita postojana
hemijska jedinjenja.
Postoje ograničeni delovi zemljine kore u kojima je sadržaj nekog
elementa znatnoveći od njegovog prosečnog sadržaja u zemljinoj kori i njih
nazivamo
ležišta mineralnih
sirovina
.
Sirovine koje sadrže minerale metala nazivaju se rude. Rude mogu
biti:
• Monometalične – one koje sadrže samo jedan metal;
• Polimetalične ili kompleksne – one koje sadrže više metala.
Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa I to:
1.
Osnovne korisne komponente
- mineralni nosioci elemenata zbog
kojih semineralna sirovina eksploatiše.
2.
Korisne komponente
- k o r i s n i m i n e r a l n i p r a t i o c i
o s n o v n i h k o r i s n i h minerala, njima se povećava ekonomska
vrednost sirovina.
3.
Korisne primese
- korisni elementi koji se javljaju u malim
količinama, npr. plemeniti metali u rudama obojenih metala, gde
se najčešće izdvajaju ukoncentrate osnovnih korisnih metala i
povećavaju ekonomsku vrednost.
4
4.
Nekorisne komponente
- minerali stenske mase i ostali
minerali koji u datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost.
5.
Štetne primese
- elementi čije prisustvo preko određenog sadržaja u
siroviniili koncentratima otežava ili čak onemogućava njihovo
korišćenje, npr.arsen, sumpor u ugljevima itd.
P r i m a r n a p r e r a d a r u d e s e v r š i p r o c e s o m k o j i
s e n a z i v a k o n c e n t r a c i j a . Koncentracijom se iz rude
izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili
više odvojenih proizvoda, koji se nazivaju
koncentrati
.Nekorisne
komponente i štetne primesečine odvojen proizvod tj.
jalovinu
.Mesto gde
se jalovina odlaže je
jalovište.
M i n e r a l n e
s i r o v i n e ,
p r e m a
t e h n o l o š k o j
k l a s i f i k a c i j i m o g u b i t i m e t a l i č n i i nemetalični. Metalične
mineralne sirovine se dele na:
• rude obojenih metala,
• rude crnih metala,
• rude plemenitih metala,
• rude retkih metala,
• rude retkih i rasejanih metala
Nemetalične mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to :
• u hemijskoj industriji i poljoprivredi,
• u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala,
• u staklarskoj i livačkoj industriji,
• u keramičkoj i vatrostalnoj inustriji,
• abrazivni materijali,
• drago kamenje.
Energetske sirovine tj. goriva, služe za dobijanje toplotne energije i
drugih vidova energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na:
• čvrsta goriva (ugalj, drvo...),
• tečna goriva (nafta),
• gasovita goriva (prirodni gas),
• geotermalni fluidi - oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora.
5
Istraživanja ležišta sirovina obično traju 10-12 god. Kod velikih
ležišta moguće je početi sa eksploatacijom pre završetka istraživanja i
to ako su ležišta velika, tako da eksploatacija jednog dela ne remeti
istraživanje preostalog dela. Takođe, bilansne rezerve istraženog dela ležišta
treba da omogućavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za određeni period,
u kojem bi se istražio i preostali deo, a da objekti i radovi na
otvaranju tog dela ležišta ne remete konačni program eksploatacije
čitavog ležišta.
2.1. Metalične sirovine
A. Ruda bakra
Bakar se najviše troši u građevinarstvu 40%, elektroindustiji i
elektronici 25%,industriji mašina i opreme 15%, transportna sredstva –
najviše automobili 10% i hemijska industrija i razna potrošna dobra 10%.
U Srbiji se ležišta bakra nalaze u istočnoj, zapadnoj i jugozapadnoj
Srbiji, a najveći značaj imaju ležišta bakra na području Bora i
Majdanpeka. U njima ima i plemenitih metala koji povećavaju
vrednost rude.
Ležišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se
svrstati u tri grupe:
1.Ležišta sa velikim rezervama i relativno velikim sadržajem
bakra – Borska Reka ali i na velikoj dubini.
2.Ležišta sa velikim rezervama i malim sadržajem bakra i
plemenitih metala – Cerovo, Kiseljak, Lece.
3.Lež išt a sa relativno veliki m sadrž ajem bakra i malim
rezervama – Čik aMrin, Stojadinovići, Karavansalija.
B . Rude olova i cinka
Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju
olova i cinka u svetskim okvirima. Međutim danas su aktivna
samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja,
dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraženih rezervi.
Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem, jer se
pretežno nalaze navećim dubinama, a u sebi sadrže ekonomski značajnu
količinu srebra, a ređe i zlata. Nekesu nosioci ekonomski interesantnih
7
