УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ЧАЧКУ
Предмет: Менаџмент знања
Смер и семестар: Предузенички менаџмент (3) /(5)
СЕМИНАРСКИ РАД
Екномија знања и продуктивност знања
Ментори: Студенти:
проф. Цариша Бешић, ванр. проф. Маја Стојановић 257/2014
Гордана Рендулић, сарадник Димитрије Милинковић 121/2014
1
Увод
Напретком технологије и почетком индустријске револуције у одређеним научним
дисциплинама су одређени темељи тих истих морали бити замењени, како би дошло до
веће продуктивности и ефективности. Самим тим, у одређене темеље тих дисциплина
стављао се акценат на интелектуални капитал, односно знање. Знање само по себи
можемо окарактерисати као један од кључних фактора за успешно пословање, те самим
тим унапређивање, односно продуктивност знања можемо окарактерисати као један од
предуслова ка што успешнијем пословању. Економију знања самим тим, на основу
управљања знањем и освртом ка продуктивности знања можемо сврстати у такозвану
Нову Економију, односно у Економију чија је улога постала уочљива и практично
примењива у тренутку када су одређена технолошка достигнућа дозволила практичност
(економичност) у примени. Генерално, економија знања се, као што јој и сам назив
говори, темељи на прикупљању одређених информација које могу користити ка
успешнијем пословању и смањити ризике на минимум. Ради боље прегледности
семинарског рада поступно ћемо се усресређивати на теме које су нам дате.
3
Зашто Економија Знања?
У горепоменутој књизи Питера Друкера он описује разлику између уобичајеног
радника и радника знањем, обичан радник по њему ради својим рукама и производи
одређена добра или пружа одређене услуге. Насупрот њему радник знањем ради својом
главом и производи идеје знањем и информацијама. Кључни проблем формализације и
конкрентне дефиниције економије знања јесте релативан појам знања самог по себи.
Морамо поменути нераскидиву повезаност, технички, под утицајем 21. века, између
Економије Знања и Економије базиране на Знању. У самом развоју модерне економије,
под утицајем глобалне економске мреже, дошло је до фиктивне повезаности и спајања
између две, наочиглед уско повезане економије. Првобитне разлике, о конкретном
тумачењу знања, односно фактички корену те две економије, су се узајамно спојиле,
издвојивши ''Оно најбоље'', како из једне, тако и из друге. Потребно је уочити разлике,
које видимо у следећем тексту:
Када говоримо о економији базираној на знању требамо да разликујемо два појма:
економија знања и економија базирана на знању. Економија знања је више
оријентисана ка менаџменту и производњи знања, док је економија базирана на знању
окренута ка употреби знања и технологије како би се створиле економске користи и
радна места. Као што видимо главна разлика је како тумачимо знање. У економији
знања оно је производ, док је у економији базираној на знању фактор производње. Оба
концепта су веома интердисциплинарна и укључују економисте, информатичаре,
инжињере, математичаре, хемичаре, физичаре, као и психологе и социологе. Такође
може се рећи да су оба концепта међусобно повезана, да један претходи другом и да
један произилази из другог, те увиђамо нераскидиву повезаност и фактички
поистовећење.
Као што смо навели кључна ствар јесте како посматрамо знање и образовање (познатије
као „хумани капитал“). Њих дакле можемо посматрати као производ пословања
(интелектуални производи, едукациони материјал и услуге које се могу продати уз
велики повраћај уложених средстава), или као ресурс у процесу производње.
Најбоља дефиниција економије знања је: „То је концепт који подржава креирање знања
од стране запослених у организацији и који их подстиче да пренесу и боље искористе
своје знање које је у складу са циљевима организације у којој раде.“
