SADRŽAJ:
Uvod..................................................................................................................1
1. Definicija komunikacije .................................................................................2
2. Nivoi menadžerske komunikacije................................................................3
3. Modul međuljudskih odnosa.........................................................................4
4. Vrste komunikacije........................................................................................6
5. Komunikacija u kompanijama.......................................................................8
6. Pravci komunikacije.......................................................................................9
Zaključak..........................................................................................................12
Literatura.........................................................................................................13
1
UVOD
Kao što je poznato, menadžment predstavlja odgovarajuću veštinu vođenja
poslova pomoću i preko ljudi. To podrazumeva i odgovarajuću aktivnost menadžera
u pravcu uticanja na ljude kako bi poslovanje preduzeća, ili drugih organizacionih
sistema bilo što uspešnije. U tom smislu, kao posebna funkcija menadžmenta javlja
se uticanje koje obuhvata tri osnovne komponente i to:
-
motivaciju
-
vođenje i
-
komunikaciju
Komunikacija je treća izuzetno značajna menadžerska aktivnost u domenu
uticanja. Ona je toliko važna za uspešan rad i delovanje menadžera u organizaciji da
je Bernard stavlja ispred svih drugih menadžerskih poslova. Tako, po ovom poznatom
autoru, menadžerske funkcije čine: "prvo, obezbeđenje sistema komunikacija, drugo,
osiguranje i podsticanje neophodnih napora u radu i, treće, koncipiranje i definisanje
cilja".
Da bi istakao poseban značaj ove menadžerske aktivnosti Mincberg nakon
sistematskog promatranja i analiziranja rada top menadžera, navodi da verbalne
interakcije zauzimaju 78% menadžerskog vremena i 67% njihovog rada. Najveći deo
ovog vremena menadžeri troše na sastancima i telefonskim razgovorima, a to znači u
komuniciranju.
Tri su ključna razloga važnosti menadžerskih komunikacija. Prvi je nemogućnost
uspešnog zajedničkog rada ( svojstvenog svim organizacijama u društvu ) bez dobrog
komunikacijskog sistema, drugi je veliko angažovanje menadžera u ovom domenu i
treći je značajan negativni efekat usled lošeg, neadekvatnog komuniciranja. Taj
efekat se javlja ne samo u organizacijama, već i svuda gde se komuniciranje
praktikuje. U porodici, s prijateljima i poznanicima, u društvenoj zajednici i
organizacionom životu za mnoge probleme može se utvrditi da potiču od
nesposobnosti da se ostvari uspešna komunikacija. Ta neophodnost je naročito
karakteristična za privredne organizacije, pa čak i one najrazvijenijih zemalja sveta.
Tako, na primer, konsultanti iz oblasti menadžmenta u SAD-u smatraju da oko 10%
preduzeća ove zemlje propada svake godine u prvom redu zbog loših menadžerskih
komunikacija.
3
Komunikacijski proces je vrlo složen proces, dvosmeran i podložan
subjektivnosti. Zato nije čudo da postoji čitav niz prepreka efikasnoj komunikaciji. U
teoriji se spominju četiri vrste komunikacijskih prepreka o kojima menadžeri treba da
vode računa.To su:
problemi procesa komuniciranja, koji proizilaze iz lošeg funkcionisanja
jedne ili više komponenti u komunikacijskom lancu;
fizičke prepreke komuniciranja;
problemi razumevanja poruka;
psihološke prepreke u komuniciranju.
2. NIVOI MENADŽERSKE KOMUNIKACIJE
Komunikologija analizira proces komuniciranja zavisno od broja učesnika koji
razmenjuju poruke i njihove interakcije.U tom kontekstu možemo razlikovati sledeće
nivoe:
-
Intrapersonalni nivo
komunikacije, koji je usmeren na unutrašnje ponašanje
kao što je promatranje, slušanje, čitanje, govor, pisanje. To je komuniciranje unutar
osobe, ili "razgovor sa samim sobom" ( percepcija i mentalni procesi koji se odvijaju
u čoveku ) Većina ovih aktivnosti uključuje traženje informacija zbog čega je ovaj nivo
komunikacija izuzetno značajan za menadžersko odlučivanje i rešavanje problema,
pošto efektivno odlučivanje zahteva adekvatnu informaciju. Ovim nivoom
komuniciranja bavi se psihologija ( sa stanovišta psiholoških procesa, mentalnih
aktivnosti i perceptivnih obeležja čoveka ), i medicina ( sa stanovišta fiziološke
podloge mentalnih procesa i lečenja "nenormalnih" oblika njihovog funkcionisanja).
Za menadžera je važno da nauči da razgovara sa samim sobom, upozna vlastite
prednosti i nedostatke, da bude u stanju da pohvali samoga sebe, izgrdi ili izmeni
kada je to potrebno.
-
Interpersonalni nivo
komunikacije, gde dvoje ili više lica ( manja grupa )
razmenjuju mišljenja. Oni mogu da dele informacije, obezbeđuju povratnu spregu ili
jednostavno održavaju socijalne odnose. Menadžer koji, na primer, razmatra
invisticiono ulaganje može da ne bude u stanju da donese sud o tome bez razmene
ideja i dobijanja povratnog mišljenja od drugih menadžera. Ovaj proces se kompletira
na međupersonalnom nivou komunikacije. Ovim kao i multipersonalnim nivoom
komunikacije bavi se sociologija kominiciranja.
-
Multipersonalni nivo
komunikacije, podrazumeva komuniciranje unutar
grupe, između grupa i većih organizacionih delova, i on se odvija na mreži koja
povezuje članove organizacija međusobno. Putem te mreže šalju se razne poruke,
organizaciona sredstva i upute članovima organizacijama. Organizacioni nivo
komunikacije se takođe, odnosi na to kako je grupa zadataka međusobno vezana da
bi se kompletirao posao.
-
Nivo otvorenog sistema
je onaj koji je uočljiv ako se sa informaciono-
komunikacionog osnova posmatra odnos grupe, organizacije ili kompanije i njene
okoline. Svaki poslovni sistem komunicira sa svojom okolinom posredstvom svog
informacionog sistema. Njime istražuje i prikuplja informacije o okruženju ( tržištu,
konkurentima, nauci i tehnologiji ), a takođe razmenjuje informacije o svom
delovanju
