Ekonomika poslovanja

H

H

H

5

5

5

Е

Е

К

К

О

О

Н

Н

О

О

М

М

И

И

К

К

А

А

П

П

О

О

С

С

Л

Л

О

О

В

В

А

А

Њ

Њ

А

А

Према

уџбенику

ЕКОНОМИКА

ПОСЛОВАЊА

Проф

. 

др

Момчила

Живковића

за

МЕГАТРЕНД

УНИВЕРЗИТЕТ

ПРИМЕЊЕНИХ

НАУКА

, 

Београд

, 2003. 

H

H

H

5

5

5

1

ЕКОНОМИКА

ПОСЛОВАЊА

ЕКОНОМИЈА

Економија

представља

научну

дисциплину

која

изучава

економске

законитости

у

привреди

једне

земље

, 

региона

. 

Економија

се

може

представити

као

укупност

економских

наука

које

обухватају

сваку

људску

делатност

у

којој

се

среће

проблем

ограничених

средстава

за

реализацију

одабраних

циљева

. 

У

ужем

значењу

економија

се

може

тумачити

као

штедљивост

и

рационално

коришћење

расположивх

ресурса

. 

ЕКОНОМИКА

Економика

као

научна

дисциплина

проучава

деловање

економских

законитости

у

одређеној

земљи

, 

привредној

области

или

предузећу

. 

Она

изучава

и

конкретне

односе

људи

у

процесу

репродукције

као

и

мере

и

облике

економске

политике

земље

, 

привредне

делатности

или

гране

. 

Економика

се

бави

свим

аспектима

и

проблемима

производње

и

репродукције

друштвеног

и

материјалног

богатства

. 

Економика

има

и

развија

своје

сопствене

методе

изтраживања

економских

појава

и

законитости

, 

па

стога

економика

изучава

: 

-

факторе

производње

-

услове

и

облике

коришћења

компонената

производње

-

ефикасност

и

ефективност

-

остварене

резултате

у

процесу

репродукције

-

расподелу

остварених

резултата

из

процеса

рада

и

пословања

ЕКОНОМСКА

ПОЛИТИКА

Економска

политика

је

наука

о

мерама

и

методама

свесног

регулисања

, 

усмеравања

и

мењања

односа

у

процесу

репродукције

једног

друштва

. 

Економска

политика

представља

и

практичну

активност

коју

спроводи

држава

у

циљу

регулисања

економског

живота

ка

одабраним

циљевима

. 

Она

се

бави

изучавањем

начела

, 

правила

понашања

и

законитости

која

се

јављају

у

економским

активностима

државе

, 

и

свесног

деловања

државе

у

циљу

њиховог

побољшавања

. 

Економска

политика

може

да

ствара

повољне

услове

привредног

пословања

, 

али

исто

тако

може

и

да

кочи

и

успорава

развој

економије

. 

ПРЕДУЗЕЋЕ

Предузеће

представља

економски

субјект

у

оквиру

којег

се

, 

у

робоновчаној

приврди

, 

обавља

одређена

делатност

или

активности

. 

Економски

карактер

предузећа

се

заснива

на

бази

коју

чине

капитал

и

рад

, 

као

и

економских

принципа

и

законитости

на

којима

се

заснива

пословање

и

развој

предузећа

. 

Предузеће

представља

сложен

економски

субјект

који

захтева

детаљну

поделу

рада

, 

послова

и

функција

, 

а

самим

тим

и

потребу

њиховим

координирањем

ка

постављеним

циљевима

. 

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Предузетништво

је

активност

креативног

комбиновања

расположивих

фактора

у

предузећу

којом

се

, 

преузимајући

ризик

, 

остварује

одговарајући

резултат

предузећа

. 

Такође

предузетништво

се

означава

као

скуп

разноврсних

способности

и

функција

које

поседује

и

користи

предузетник

у

обављању

своје

конкретне

привредне

активности

. 

Слободно

приватно

предузетнишво

у

савременим

условима

подразумева

одређене

иницијативе

, 

слободе

и

права

и

то

: 

да

власник

има

право

на

остварени

профит

, 

на

обављање

сваког

законом

дозвољеног

посла

, 

на

инвестирање

, 

на

склапање

уговора

итд

. 

Са

друге

стране

постоји

контролисано

предузетништво

, 

које

се

јављало

у

социјалистичким

земљама

, 

где

је

предузетничку

функцију

преузимала

држава

. 

ПРЕДУЗЕТНИК

Предузетник

је

лице

које

прихвата

ризик

и

шансе

које

се

стварају

у

креирању

и

вођењу

нивог

пословног

подухвата

. 

Задатак

предузетника

је

да

организује

факторе

производње

у

целовит

организам

и

да

обавља

одређену

привредну

активност

. 

Као

предузетник

се

јавља

појединац

или

више

њих

који

су

спремни

и

способни

да

креирају

нове

идеје

и

да

за

њих

обезбеде

капитал

и

људе

. 

Ефекти

успешног

предузетника

се

огледају

у

ефикасности

и

ефективности

предузећа

, 

тј

. 

бржем

темпу

напредовања

у

односу

на

конкуренцију

. 

ПОСЛОВАЊЕ

Пословање

представља

процес

обављања

и

извршавања

послова

, 

односно

делатности

предузећа

. 

Поред

обављања

одређене

делатности

, 

пословање

подразумева

и

стварање

техничких

, 

материјалних

, 

финансијских

, 

кадровских

и

других

услова

и

предпоставки

функционисања

предузећа

. 

Да

би

пословање

функционисало

потребно

је

располагати

потребним

компонентама

  (

кадрови

, 

средства

, 

организација

) 

и

релавантним

информацијама

из

окружења

  (

конкуренција

, 

прописи

, 

тржиште

). 

Пословање

садржи

просторну

и

временску

димензију

. 

Пословање

се

увек

обавља

у

одређеном

амбијену

са

одређеним

и

дефинисаним

правилима

која

могу

бити

екстерна

 (

прописи

, 

закони

) 

и

интерна

 (

правилници

, 

норме

). 

Да

би

пословање

било

успешно

потребно

је

стално

мерити

и

анализирати

динамику

пословања

. 

ЕКОНОМИКА

ПРЕДУЗЕЋА

Економика

предузећа

је

научна

област

која

се

бави

истраживањем

економије

предузећа

. 

Она

изучава

економска

стања

, 

економске

процесе

и

економске

односе

у

оквиру

предузећа

. 

Економика

предузећа

обезбеђује

економски

инструментаријум

за

ефикасно

управљање

предузећем

, 

поседује

инструменте

за

стратешко

и

оперативно

вођење

. 

Економика

пословања

изучава

методе

и

техике

пословања

предузећа

. 

Економика

предузећа

обухвата

целокупност

економских

интереса

односно

циљева

предузећа

. 

H

H

H

5

5

5

3

-

организациона

структура

предузећа

 – 

помоћу

организације

врши

се

усклађивање

фактора

производње

. 

У

оквиру

предузећа

усклађивање

представља

успостављање

одређених

оптималних

односа

измећу

средстава

за

рад

, 

предмета

рада

и

радне

снаге

. 

Организација

рада

не

представља

механичко

успостављање

односа

између

разноврсних

компонената

предузећа

, 

већ

обезбећује

њихово

усклађивање

према

постављеним

циљевома

предузећа

. 

Организовање

технолошки

утврђеног

процеса

врши

се

у

оквиру

организационе

структуре

предузећа

. 

Усклађивањем

процеса

рада

врши

се

расчлањивањем

компонената

радног

процеса

на

појединачне

делове

и

повезивањем

тих

делова

у

јединствен

систем

радног

процеса

. 

ПРЕДУЗЕЋЕ

И

ОРГАНИЗАЦИЈА

Циљеви

предузећа

не

могу

се

ефикасно

остварити

без

адекватне

организације

, 

а

сама

организација

нема

сврхе

без

одговарајућих

резултата

. 

Организација

обезбеђује

резултате

предузећа

зато

што

ствара

склад

између

свих

компонената

односно

фактора

предузећа

. 

Организација

обухвата

запослене

, 

њихове

међусобне

односе

, 

материјалне

чиниоце

производње

и

систем

односа

сваког

од

њих

и

у

оквиру

сваког

од

њих

. 

Променом

циљева

предузећа

мења

се

и

организација

предузећа

. 

СИСТЕМСКИ

КОНЦЕПТ

ПРЕДУЗЕЋА

Системски

гледано

на

предузеће

, 

оно

прдставља

скуп

више

подсистема

који

су

уствари

организациони

делови

предузећа

, 

тј

. 

елементи

процеса

рада

и

функције

. 

Предузеће

послује

по

економским

законима

и

принципипа

. 

Оно

има

карактеристике

функционалног

економског

система

. 

Као

друштвени

систем

предузеће

је

састављено

од

економских

, 

организационих

и

техничких

подсистема

, 

као

и

различитих

услова

и

метода

рада

. 

Предузеће

је

динамички

систем

, 

тј

. 

подложно

је

сталним

променама

. 

Те

промене

су

квантитативне

и

квалитативне

. 

Оно

се

мења

према

условима

функционалног

окружења

. 

Предузеће

се

дефинише

као

релативно

стабилан

систем

са

управљањем

чији

рад

се

мора

регулисати

. 

Дугорочни

циљеви

предузећа

су

стални

и

стабилни

, 

а

то

су

опстанак

и

развој

. 

Као

систем

управљања

преузеће

усклађује

рад

и

функционисање

великог

броја

својих

система

и

њихових

елемената

. 

ПРЕДУЗЕЋЕ

КАО

МЕЗОЕКОНОМСКИ

ОРГАНИЗАЦИОНИ

СИСТЕМ

Предузеће

представља

основну

, 

базичну

економску

јединицу

у

процесу

репродукције

. 

Оно

изражава

специфичну

економску

и

организациону

јединицу

како

макроекономије

тако

и

микроекономије

. 

Економска

и

друштвена

обележја

предузећа

разграничена

између

микро

и

макроекономије

, 

представљају

специфичну

и

релативно

самосталну

друштвену

и

економску

структуру

тј

. 

мезоекономски

организациони

систем

. 

У

предузећу

као

мезоекономском

систему

, 

главни

предмет

организовања

су

појаве

везане

између

људи

и

средстава

који

га

сачињавају

. 

ВЕЛИЧИНА

ПРЕДУЗЕЋА

Значајна

одредница

економије

сваког

предузећа

је

и

у

његовој

величини

. 

Рангирање

предузећа

по

величини

је

битно

са

становишта

економских

мера

државе

у

вођењу

економске

политике

и

контроле

. 

Као

критеријум

величине

преузећа

обично

се

узимају

: 

број

запослених

, 

вредност

уложеног

капитала

, 

обим

производње

и

продаје

итд

. 

У

привреди

је

потребна

равнотежа

у

броју

између

великих

, 

средњих

и

малих

предузећа

, 

јер

таква

приврда

поседује

неопходну

флексибилност

и

адаптибилност

. 

МАЛА

ПРЕДУЗЕЋА

Она

постоје

у

скоро

свим

привредним

областима

. 

Мала

предузећа

имау

мали

обим

пословања

, 

мали

уложени

капитал

и

мали

број

запослених

. 

Она

се

уклапају

у

привредни

простор

која

нису

покрила

велика

и

средња

предузећа

и

обављају

оне

делатности

која

нису

исплатива

за

већа

предузећа

. 

Мала

преузећа

су

изузетно

флексибилна

и

адаптибилна

новим

тржишним

условима

. 

Мала

предузећа

обично

оснива

појединац

који

је

уједно

и

власник

и

менаџер

и

сам

сноси

ризик

пословања

предузећа

. 

За

мала

предузећа

је

карактеристичан

низак

степен

специјализације

. 

Број

запослених

у

малим

предузећима

не

прелази

 200 

у

индустрији

, 

док

у

трговини

његова

величина

зависи

од

годишњег

промета

. 

Највећи

број

малих

преузећа

оснива

се

у

сектору

малопродаје

, 

великопродаје

и

услуга

. 

Код

малих

преузећа

долази

до

изражаја

предузетничка

креативност

, 

иновативност

, 

улагање

капитала

. 

Пеко

малих

предузећа

се

лакше

преноси

савремена

технологија

. 

СРЕДЊА

ПРЕДУЗЕЋА

Код

овог

типа

предузећа

број

запослених

варира

између

 100 

и

 300. 

Величина

предузећа

се

утврђује

у

зависности

од

примењених

критеријума

, 

тј

. 

ако

се

за

критеријум

узима

број

запослених

или

величина

уложеног

капитала

. 

Средња

преузећа

се

налазе

на

прелазу

између

малих

и

великих

предузећа

. 

Ова

предузећа

карактерише

релативно

висок

степен

специјализације

, 

што

доводи

до

повећања

укупне

ефикасности

предузећа

. 

Примена

науке

и

научних

достигнућа

је

већа

код

ових

предузећа

него

код

малих

, 

али

много

мања

него

код

великих

предузећа

. 

Средња

предузећа

имају

већу

моћ

прилагођавања

него

велика

предузећа

. 

ВЕЛИКА

ПРЕДУЗЕЋА

Ова

предузећа

располажу

великим

капиталом

и

покривају

велика

тржишта

. 

Такође

велика

предузећа

прати

и

велики

број

запослених

, 

по

правилу

дислоцираних

на

више

локација

. 

Величина

предузећа

омогућује

му

утицај

на

резултате

пословања

и

темпо

сопственог

развоја

. 

Велико

преузеће

има

значајан

утицај

на

тржиште

и

тржишна

кретања

, 

што

је

и

показатељ

његове

тржишне

моћи

. 

Ова

предузећа

су

носиоци

одређених

области

производње

, 

па

служе

као

окосница

развоја

читавог

низа

других

предузећа

. 

У

оквиру

групе

великих

предузећа

посебно

се

истичу

мултинационална

предузећа

и

транснационална

H

H

H

5

5

5

4 

предузећа

. 

Такође

у

велика

предузећа

спадају

и

ткз

. 

предузећа

глобалног

карактера

 (

предузећа

која

своје

послове

и

развој

заснивају

на

потребама

тражње

у

светским

, 

глобалним

оквирима

). 

У

савремене

облике

организације

и

удруживања

капитала

спадају

: 

-

концерни

 – 

као

сложено

предузеће

концерн

представља

удружене

компаније

које

задржавају

своју

правну

самосталност

. 

У

оквиру

концерна

се

ствара

ланац

филијала

које

зависе

од

концерна

и

која

су

контролисана

у

погледу

вођења

пословне

политике

и

развоја

. 

-

картеле

 – 

најчешће

формирају

мања

предузећа

са

циљем

да

се

заштите

од

монопола

и

конкуренције

великих

предузећа

. 

-

трустови

 – 

представљају

удруживање

у

домену

финансијског

капитала

. 

У

оквиру

трустова

се

води

јединствена

политика

цена

, 

чиме

се

подстичу

продуктивнији

произвођачи

и

конкурентност

у

оквиру

чланова

труста

. 

-

конгломерати

 – 

представљају

сложене

облике

организације

предузећа

формираних

на

основу

концентрације

капитала

и

производње

. 

Велики

конгломерати

обједињују

различите

функције

и

делатности

, 

и

они

имају

монополски

положај

. 

ПОСЛОВНА

ПОЛИТИКА

ПРЕДУЗЕЋА

Пословна

политика

предузећа

представља

конкретизацију

циљева

предузећа

и

методе

и

средства

за

остваривање

тих

циљева

у

одређеном

временском

периоду

. 

Избор

циљева

је

једна

од

кључних

функција

у

пословној

политици

предузећа

, 

јер

јасни

и

реални

циљеви

су

услов

за

правилно

планирање

и

реализацију

тих

циљева

. 

При

избору

метода

и

средстава

за

остваривање

циљева

, 

прдузеће

мора

да

се

усесреди

на

добру

организацију

обављања

послова

, 

уштедама

, 

већим

коришћењем

капацитета

итд

. 

Постоје

екстерни

  (

финансирање

предузећа

из

спољних

извора

, 

дејство

тржишних

услова

) 

и

унутрашњи

фактори

 (

организација

производње

, 

финансиски

токови

у

оквиру

предузећа

, 

питање

расподеле

) 

који

утичу

на

пословну

политику

предузећа

. 

Посматрана

према

хоризонталним

функцијама

предузећа

, 

пословну

политику

можемо

посматрати

као

политика

производње

, 

набавке

, 

финансијска

политика

, 

политика

продаје

, 

развојна

, 

кадровска

политика

итд

. 

Са

становишта

функције

управљања

и

дефинисања

циљева

прдузећа

може

се

разликовати

дугорочна

политика

  (

односи

се

на

дугорочне

планове

развоја

) 

и

краткорочна

политика

  (

односи

се

на

текуће

планове

и

активности

прдузећа

). 

Циљеви

и

задаци

дефинисани

пословном

политиком

преузећа

морају

да

су

у

складу

са

могућностима

и

ресурсима

предузећа

. 

Да

би

носиоци

пословне

политике

доносили

правилне

циљеве

неопходна

је

стална

анализа

, 

поређење

, 

предвиђање

релавантних

појава

и

показатеља

на

тржишту

. 

ОБЛИЦИ

И

ВРСТЕ

ПРЕДУЗЕЋА

У

САВРЕМЕНИМ

УСЛОВИМА

Тржишни

услови

у

којима

се

савремена

предузећа

оснивају

и

послују

условљавају

разноврсне

облике

организовања

предузећа

, 

па

стога

разликујемо

више

облика

предузећа

: 

-

Инокосно

предузеће

 – 

предузетник

 – 

иноксно

предузеће

представља

најједноствнији

облик

предузећа

у

привреди

. 

То

је

предузеће

које

оснива

једно

лице

, 

предузетник

који

улаже

целокупан

оснивачки

капитал

, 

прихвата

ризик

пословања

прдузећа

и

сноси

одговорност

над

целокупном

имовином

за

обавезе

предузећа

. 

Предности

ових

предузећа

су

што

послују

уз

релативно

ниске

трошкове

, 

флексибилна

су

и

једноставније

престају

са

радом

. 

Недостаци

оваквог

предузећа

се

огледају

у

велком

степену

ризика

, 

нестабилно

је

и

искључиво

је

везано

за

власника

, 

карактерише

их

кратак

век

постојања

. 

-

Друштва

лица

 – 

ортаклук

 – 

друштва

лица

оснивају

и

сачињавају

партнери

 (

ортаци

) 

који

се

удружују

ради

обављања

заједничког

посла

. 

Они

заједнички

обезбеђују

капитал

за

оснивање

и

рад

предузећа

и

учествују

у

расподели

оствареног

профита

или

губитка

сразмерно

уложном

капиталу

. 

Сва

имовина

која

је

унета

у

ортаклук

за

пословање

предузећа

, 

мора

се

користити

искључиво

ради

обављања

заједничког

посла

, 

сходно

уговору

о

ортаклуку

. 

У

пракси

се

друштва

лица

јављају

као

: 

-

ортачко

друштво

 – 

то

је

форма

пословне

организације

где

се

два

или

више

лица

удружује

ради

обављања

заједничког

посла

. 

Ортаклуци

су

привредна

друшва

где

чланови

немају

ограничену

одговорност

. 

Ортачко

друштво

се

најчешће

оснива

у

области

трговине

, 

услужним

делатностима

, 

осигурању

итд

. 

Постоје

две

врсте

ортачких

друштава

и

то

: 

јавно

и

тајно

ортачко

друштво

. 

-

командитно

друштво

 – 

је

друштво

једног

или

више

лица

 – 

комплементара

и

командитора

који

обављају

заједничку

делатност

под

заједничком

фирмом

, 

регулисану

уговором

. 

Са

становишта

одговорности

према

трећим

лицима

командитно

друштво

има

две

врсте

чланова

: 

комплементари

(

воде

пословање

предузећа

и

одговарају

за

његове

обавезе

неограничено

солидарно

) 

и

командитори

  (

не

учествују

у

вођењу

послова

предузећа

и

одговарају

ограничено

за

његове

обавезе

). 

-

Друштва

капитала

 – 

код

ових

друштава

је

битан

капитал

при

њиховом

основању

. 

Ова

предузећа

могу

да

чине

било

која

физичка

лица

која

поседују

капитал

, 

и

која

су

спремна

да

га

уложе

у

ова

друштва

ради

обављања

одређене

делатности

. 

Код

ових

друштава

непостоји

одговорност

улагача

средстава

за

обавезе

друштва

према

трећим

лицима

, 

та

одговорност

постоји

само

према

друштву

као

привредном

предузећу

. 

Друштва

капитала

се

користе

за

организовање

већих

и

великих

предузећа

. 

Ова

друштва

се

најчешће

јављају

као

: 

-

акционарско

друштво

 – 

је

привредно

друштво

физичких

или

правних

лица

које

се

оснива

у

циљу

обављања

привредне

делатности

и

чији

је

капитал

подељен

на

акције

. 

Основни

капитал

тог

предузећа

је

дефинисан

и

подељен

на

акције

одређене

номиналне

вредности

. 

Улози

акционара