Glava I - Uvod u ekonomiku poslovanja

1.Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja

Ekonomske nauke

spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izučavanja imaju ekonomsku

oblast društvenog života.Predmet izučavanja ekonomskih nauka danas je svaka ljudska delatnost u kojoj

se javlja problem ograničenih sredstava i mogućnosti za realizaciju odabranih ciljeva.Ekonomske nauke

se ne bave isključivo izučavanjem i objašnjavanjem ekonomskog života,njegovih karakteristika i

zakonitosti.Ekonomske nauke izučavaju pojave u reprodukciji i ekonomskom životu s aspekta društvenih

odnosa.Sistemski posmatrano,one predstavljaju jedan od podsistema u sistemu društvenih

nauka.Ekonomske nauke izučavaju i institucije u okviru kojih se obavlja ekonomska aktivnost društva.

Ekonomija

– reč vodi poreklo od grčke reči

oikonomija

(„pravila o radu ugazdinstvu“). Ekonomija je

naučna disciplina i oblast koja izučava ekonomske zakonitosti u privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili

regiona, takođe, izraz ekonomija označava štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, kao i

red uupravljanju i vođenju gazdinstva, domaćinstva.

Ekonomika

– predstavlja ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti,ekonomsku delatnost ili

ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili preduzeću. Ona izučava: komponente

proizvodnje, uslove i oblike korišćenja raspoloživih komponenti, efikasnost i efektivnost, ostvarene

rezultate, raspodelu ostvarenih rezultata.

Ekonomska politika

– je nauka o merama i metodama državnog regulisanja,usmeravanja i menjanja

odnosa u okviru ekonomskih delatnosti i reprodukcije jednogdruštva. Predstavlja i praktičnu delatnost,

tj. skup aktivnosti koji sprovodi država,njene institucije i organi. Ekonomskom politikom se stvaraju

uslovi za optimaln I privredni razvoj jedne zemlje. Ekonomska politika jedne zemlje nužno mora

uvažavati pravila, zakonodavstvo i planove međunarodnih institucija i činilaca, i kroz šire procese

povezivanja i integracija nacionalnih privreda obezbeđuje se harmonizacija ekonomskih politika različitih

zemalja i regiona.

Preduzeće

– je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi,obavlja određena

privredna delatnost i aktivnosti. Tržišni koncept preduzećem smatra„svaki samostalni finansijski subjekt

koji proizvodi za tržište robu ili usluge“.

Preduzetništvo

– je skup raznovrsnih sposobnosti, veština i funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik

(vlasnik, menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti.One se odnose na organizovanje,

koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje procesima rada, poslovima.

Preduzetnik

– je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju novog poslovnog

poduhvata. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi poslovni poduhvat.

Poslovanje

– predstavlja proces obavljanja i izvršavanja poslova, odnosno delatnosti

preduzeća.Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila, kriterijume I standarde, i unapređenje

njegove efikasnosti jedan je od stalnih i dugoročnih ciljeva svakog preduzeća.

.Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik“

Preduzeće

je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi,obavlja određena

privredna delatnost i aktivnosti. Savremene teorije preduzeća izučavaju ga kao racionalni,ekonomski

sistem sa preduzetnikom i menadžerom na čelu,dok ga teorije o organizaciji prevashodno definišu kao

organizacioni oblik,sa definisanim i složenim međuljudskim odnosima.S aspekta ekonomike

poslovanja,preduzeće posmatramo kao osnovni ekonomski organizacioni oblik poslovanja i ekonomske

aktivnosti ljudi,sa određenim i definisanim ciljevima.U tom smislu

ono predstavlja oblik

kolektivnog(zajedničkog) rada i aktivnosti,ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju

reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti,procesa rada i međuljudskih odnosa.

Preduzetništvo

predstavlja

aktivnost

kreativnog kombinovanja raspoloživih faktora u preduzeću

kojom se,uz preuzimanje rizika u procesu poslovanja,ostvaruju odgovarajući rezultati preduzeća ili

drugog oblika obavljanja poslova. Preduzetništvo se označava kao

skup raznovrsnih

sposobnosti,veština i funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik(vlasnik,menadžer) u obavljanju

svoje konkretne privredne aktivnosti.

Preduzetnik

je lice koje prihvata tizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju novog poslovnog

poduhvata.On inicira,kreira i realizuje taj novi poslovni poduhvat,prihvatajući rizike i neizvesnosti koje on

nosi i izaziva.Osnovno obeležje preduzetnika je da on

stvara novi poslovni poduhvat

u čijoj osnovi su

kreativnost,rizik i neizvesnost u obavljanju posla. Kao preduzetnik se javlja pojedinac,ali i grupa ljudi koji

su spremni i sposobni da zajednički kreiraju nove ideje i nove mogućnosti i da za njih obezbede

potreban ambijent,kapital i ljude.Oni

stvaraju i menjaju preduzeće,kreiraju organizaciju i

upravljanje i prihvataju poslovne rizike.

3.Značenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika)

Termin ekonomika se uglavnom odnosi na “ekonomsku teoriju”, ali se upotrebljava I da

izrazi

ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti,ekonomsku delatnost

ili pak

ukupnost

ekonomskih odnosa I procesa

u zemlji,grani ili preduzeću. Termin

ekonomika

označava I ekonomske

nauke ili naučne discipline koje izučavaju

određenu ekonomsku stvarnost

kao segment društvenog

života, u cilju "obezbeđivanja uslova za što povoljniji izbor pravaca budućeg razvoja privrede I

društva".Kao naučna disciplina,ekonomika proučava delovanje ekonomskih zakonitosti u određenoj

zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeću.Ona izučava I razrađuje

konkretne odnose

između ljudi ili

grupa,vezane za procese privredne delatnosti,kao I mere I oblike ekonomske politike

zemlje,područja,privredne delatnosti ili grane. Ekonomika poslovanja izučava sve aspekte I probleme

proizvodnje I reprodukcije materijalnog bogatstva društva.Ekonomika izučava: -komponente

proizvodnje-reprodukcije; -uslove I oblike korišćenja raspoloživih komponenata; -Zakonitosti I principe

racionalnog kombinovanja raspoloživih faktora proizvodnje(efekasnosti I efektivnosti); -ostvarene

rezultate u procesu obavljanja delatnosti; -raspodelu ostvarenih rezultata iz procesa rada I poslovanja.

4.Osnovni sadržaj naučne discipline Ekonomika preduzeća

Ekonomika preduzeća spada u grupu ekonomskih nauka.

Ekonomika preduzeća je naučna oblast koja

se bavi izučavanjem ekonomije preduzeća i drugih oblika privrednih aktivnosti.Ona je složena

sveobuhvatna disciplina koja izučava ekonomska stanja,ekonomske

procese

i ekonomske

odnose

okviru preduzeća.Ekonomika preduzeća

obezbeđuje ekonomske instrumente za efikasno

upravljanje i poslovanje preduzeća.

Ona kreira teorijsku podlogu i instrumente za strateško i

operativno vođenje ekonomije preduzeća.Ekonomika preduzeća izučava

metode i tehnike

poslovanja

preduzeća.Pomoću metoda i tehnika obezbeđuju se efikasnost raspoloživih komponenata i resursa

preduzeća,kao i optimalni rezultati njegovog poslovanja.Ekonomika preduzeća obuhvata celokupnost

ekonomskih interesa odnosno ciljeva preduzeća,njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i

međusobne odnose.

5.Faze razvoja ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi

Prvi celovitiji naučni pristup ekonomiji preduzeća na našim područjima javlja se tridesetih godina

dvadesetog veka na visokim ekonomsko-komercijalnim školama u Beogradu i Zgarebu.Izučavan je

uglavnom ekonomsko-knjigovodstveni aspekt preduzeća i to samo fragmentarno,kao npr teorija

troškova,po ugledu na nemačke ekonomiste Melerovica i Šmalenbaha.

7.Odnos ekonomike i srodnih naučnih disciplina

Preduzeće je objekt posmatranja i izučavanja velikog broja ekonomskih i neekonomskih naučnih

disciplina,kao što su:

-ekonomija,kao opšta nauka koja izučava procese i zakonitosti društvene reprodukcije;

-naučne discipline koje izučavaju čoveka na radu:psihologija rada,fiziologija rada,ergonomija,sociologija

rada i sl.;

-ekonomsko-analitičke i evidenciono-tehničke nauke kao što su:računovodstvo,analiza

bilansa,statistika,kibernetika i sl.;

-tehničko-tehnološke nauke,koje proučavaju tehničke podsisteme u preduzeću,i druge.

Opšta ekonomska nauka i osnovna naučna disciplina jeste

ekonomija

(Ranije izučavana kao poliitčka

ekonomija). Ekonomija je usmerena na izučavanje zakona razvoja materijalne snove društva,načina

proizvodnje i odnosa koji nastaju i menjaju se u zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga,odnosno

materijalne osnove.Ekonomija s ebavi odnosima u reprodukciji koji su relevantni za reprodukciju društva

u celini.Ona izučava zakonitosti proizvodnje,razmene,raspodele i potrošnje.

Organizacija preduzeća

izučava preduzeće sa stanovništa procesa organizovanja,strukture i odnosa

komponenata,kao dinamičkog organizacionog sistema.Ekonomika preduzeća izučava preduzeće i

njegovu ekonomiju kao konkretnu ekonomsku stvarnost,dok organizacija preduzeća izučava

organizacione aspekte poslovanja preduzeća,njegove komponent3e,veze i dinamiku.

Posebna naučna disciplina,

organizaciono ponašanje

bavi se ulogom čoveka u preduzeću u svim

aspektima njegovog individualnog i kolektivnog rada i ponašanja,kao i međusobnim odnosima čoveka i

ostalih komponenata preduzeća.

Računovodstvo

i ekonomika preduzeća su naučne discipline koje su takođe istorijski i sadržajno usko

povezane.Računovodstvo i ekonomika preduzeća se razlikuju po sadržini i metodologiji

istraživanja.Ekonomika preduzeća izučava reprodukciju preduzeća kroz:ulaganja,rezultate,odnose

rezultata i ulaganja,faktore kvaliteta ekonomije i drugo.

Ekonomika preduzeća povezana je i sa

statistikom,ekonometrijom,kibernetikom

i drugim naukama

koje koriste kvantitativne metode istrživanja.Bez savremenih kvantitativnih metoda istraživanja eško se

može egzaktno utvrditi stanje određenih pojava i procesa u preduzeću i brzo donositi kvalitetne

poslovne odluke.Ekonomika preduzća koristi te metode,kao što su:indeksi,uzorci,trendovi kretanja i

slično.

Ekonomika preduzeća je povezana i sa većim brojem

neekonomskih naučnih disciplina :društvenih,

tehničkih medicinskih i pravnih.

Doprinose kvalitetnijem i bržem razvoju ekonomike preduzeča kao

naučne discipline i praktične nauke.

8.Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka

Opšti ekonomski razvoj, u složenim ekonomskim, političkim i socijalnim odnosima iinteresima u

savremenom svetu, našao se pred mnogim novim, do skora nezamislivim,mogućnostima i

dostignućima, ali i pred mnogim problemima i dilemama. Naučna saznanja,ostvarena u svim oblastima

nauke, pretočena u tehniku, tehnologiju i organizaciju, dajumogućnosti i realne osnove za duboke

promene uslova života, kao i socijalnih, ekonomskih,političkih i drugih odnosa, struktura i institucija.

U središtu svih tih procesa nalaze se mezoekonomski sistemi, tj. preduzeća, kompanije,korporacije. Oni

su akteri u procesima stvaranja novih vrednosti i akumulacije bogatstva.Veliki mezoekonomski sistemi,

džinovska preduzeća, velike nacionalne i internacionalnekompanije, sa svojim ogromnim ekonomskim

potencijalom, postaju značajan faktor nesamo ekonomske nego i socijalne moći.

Samim tim i Ekonomika poslovanja preduzeća, kao složena naučna disciplina, tj. nauka,koja se bavi

izučavanjem „života” preduzeća, i koja obezbeđuje ekonomske instrumente zaefikasno upravljanje i

poslovanje preduzeća, bez sumnje zauzima visoku poziciju i veomaznačajno mesto u sklopu savremenih

ekonomskih nauka.

Glava II - Preduzeće kao subjekt poslovanja

1.Karakteristike i ciljevi savremenog preduzeća

Preduzećem

se označava privredni subjekt,oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se obavlja

određena privredna aktivnost ili delatnost.U istorijskom razvoju privrede i društva,preduzeća su bila

nosioci i generatori,ne samo razvoja privrednih delatnosti i podele rada,već i društva,odnosno

civilizacije.Preduzeće predstavlja

istorijsku kategoriju

vezanu za društveni,ekonomski i tehničko-

tehnološki razvoj.U ovoj knjizi preduzeće posmatramo kao

osnovni ekonomski i organizovani oblik

obavljanja privrednih delatnosti i ekonomske aktivnosti ljudi,sa određenim,unapred definisanim

ciljevima. Preduzeće obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja

,bez obzira na vrstu privredne

delatnosti,karakter vlasništva,veličinu,pravni oblik ili druga obeležja.Osnovne karakteristike preduzeća

su:

a)predstavlja organizacionu celinu(preduzeće uvek egzistira u određenom organizacionom obliku i

unutrašnje odnose uređuje na principima organizacije rada)

b)obavlja određenu funkciju-delatnost u privredi

(preduzeće mora da raspolaže određenim

sredstvima i kadrovima. Ekonomska samostalnost preduzeća,pord slobodnog raspolaganja i upotrebe

sredstava,podrazumeva i izbor i promenu delatnosti poslovanja,vođenje poslovne politike,poslovne

aranžmane sa drugim preduzećima i slično.)

c)ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet

(Ekonomska i pravna samostalnost

su značajne odrednice svakog preduzeća u tržišnoj privredi.Bitna obeležja samostalnosti preduzeća

ogledaju se u:donošenju planova i programa,samostalnom donošenju i vođenju poslovne

politike,slobodnom ugovaranju poslova,slobodnom utvrđivanju cena proizvoda ili usluga,raspodeli

ostvarenih rezultata poslovanja,imovinskoj samostalnosti i autonomiji,slobodnom udruživanju i

povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima u nacionalnoj privredi i šire.Ekonomski

i pravni subjektivitet konkretno preduzeće realizuje preko:-

žiro računa-

preko koga se obavljaju sve

finansijsko-imovinske transakcije,

poslovnih knjiga-

koje je svako preduzeće dužno da vodi

,opštih akata

preduzeća-

ugovora o osnivanju,statuta i pravilnika koje preduzeće samostalno donosi i u okviru kojih

reguliše svoj unutrašnji poslovni i pravni život.

d)predstavlja određeno privredno društvo zasnovano na kapitalu ili ličnostima koje se u njega

udružuju(savremeno, tržišno koncipirano preduzeće)

Ciljevi preduzeća

– proizilaze iz njegovih funkcija u privredi, složenosti i unutrašnje strukture.Ciljeve

preduzeća čini skup raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva.Oni mogu bitimeđusobno

kompatibilni,ali I konfliktni.

Interesi

makroekonomskog sistema

(države), potrošača i drugih

preduzeća, uključeni su kroz kontinuitet obavljanja delatnosti, proizvodnju roba/pružanje usluga

preduzeća iizmirenje obaveza prema državi. Ovde spadaju: zaposlenost, stabilnost cena, efikasnost irast

preduzeća

. Vlasnički interesi

se izražavaju kroz zahteve za očuvanjem i uvećanjem uloženog

kapitala,putem ostvarivanja dobiti. Ostvarivanje i uvećanje dobiti je strateški cilj svakog preduzeća I

preduzetništva.

Interesi menadžera

– vezani su za njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u

preduzeću. Njihov primarni interes je lična zarada i profit preduzeća, a kroz uspeh I rezultate preduzeća

menadžeri stiču sopstveni imidž i pozicije, i brojne privilegije

. Zaposleni u preduzeću

su zainteresovani

za visinu zarada, uslove rada i sigurnost zaposlenja. Ovi interesi moraju biti ugrađeni u sistem ciljeva

materijalne činioce proizvodnje i sistem njihovih međuodnosa. Društveni faktori bitno opredeljuju

definisanje, strukturu i ciljeve organizacije preduzeća.Taj uticaj ogleda se u odnosima ljudi i njihovim

međuodnosima, motivaciji, ulogama uprocesu rada u preduzeću.Tehnička osnova preduzeća je

konstantna i funkcionalno vezana za tehničku podelu rada.

5.Obeležja i uloge malih i srednjih preduzeća

Mala preduzeća

postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Ova preduzeća imaju mali

obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika (mikro mala

do 15

zaposlenih, i mala

od 15 do 100

zaposlenih).Mala preduzeća po pravilu osniva pojedinac,preduzetnik,koji je istovremeno

vlasnik imenadžer preduzeća.On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi

rizik poslovanja svog preduzeća. Malo preduzeće karakteriše

relativno nizak stepen specijalizacije

poslova

,upravljačkih I poslovnih funkcija.Poslovi malog preduzeća su po pravilu lokalnog karaktera sa

stanovišta tržišta I zaposlenosti.Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti

maloprodaje,

velikoprodaje

i u

sektoru usluga

Visok stepen tržišne fleksibilnost

i i

niski fiksni troškovi

predstavljaju značajnu odrednicu I prednost malih preduzeća.Ona su često i izvor inovacija,i nove

zaposlenosti, i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede, tj. lokalnom i regionalnom razvoju

jedne zemlje.Bitna prednost malih preduzeća takođe je jednostavnost, brzina i elastičnost u donošenju

odluka, dok je jedan od najvećih problema malih preduzeća nedostatak potrebnog kapitala.Jedan od

uzroka brzog prestanka rada malih preduzeća je i bankrotstvo velikih korporacija sa kojima su male

firme povezane sistemom ugovora, takođe, u uzroke brzog zatvaranja malih preduzeća spadaju i

nedostatak znanja, sposobnosti i iskustva u upravljanju od strane vlasnika preduzeća, tj. menadžera.

Srednja preduzeća

imaju negde između

100

300

zaposlenih radnika. Prednosti srednjih u odnosu na

velika preduzeća su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološkepromene, kao i bolje i

efikasnije korišćenje raspoloživih resursa.Srednja preduzeća karakteriše relativno visok nivo

specijalizacije poslova I zaokruženost radnog I tehnološkog procesa.Visok stepen specijalizacije

poslovnih funkcija u preduzeću srednje veličine dovodi do povećanja ukupne efikasnosti

preduzeća.Primena nauke i savremenih dostignuća tehnike itehnologije kod ovih preduzeća veća je

nego kod malih preduzeća,ali i znatno manja nego kod velikih. Srednja preduzeća imaju moć

prilagođavanja-adaptibilnosti potrebama tržišta I drugih spoljnih faktora,nego velika

preduzeća.Organizacija rada u ovim preduzećima se razvija na bazi naučnih principa.Srednja preduzeća

su obično preovlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

6.Karakteristike i vrste korporacija

Korporacija

je oblik organizovanja velikih poslovnih sistema u razvijenim zemljama tržišne privrede.

Ona po svom organizacionom ustrojstvu i sadržini predstavlja akcionarsko društvo(preduzeće koje
kapital za svoju delatnost pribavlja emitovanjem i prodajom akcija).Korporacija predstavlja jedinstvenu
celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu, ona činijedno preduzeće koje poseduje sve što imaju i druga
preduzeća, organizovana kao ortačkadruštva, privatna preduzeća itd. Ima status pravnog lica.Delovi
korporacije nemaju sopstvena sredstva, niti kapital. Kapital i sredstva kojima oni raspolažu pripadaju
korporaciji.Oni nemaju ni sopstvene upravljačke organe, te organe ima korporacija kao celina. Organi
upravljanja donose upravljačke odluke koje se odnose i nadelove korporacije. Za sprovođenje tih odluka
odgovorni su menadžeri raznih nivoa korporaciji i njenim delovima.U korporacije uglavnom spadaju
velike internacionalne kompanije,koja se mogu podeliti u dve velike grupe:

multinacionalne

kompanije

(liderska pozicija na međunarodnom tržištu;centralizovano vlasništvo kapitala u matičnoj