1.Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja

Relevantni pojmovi koji se tiču Ekonomike poslovanja su:
· Ekonomske nauke – spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izučavanja
imaju ekonomsku oblast društvenog života. Predmet izučavanja ekonomskih nauka je
skoro svaka ljudska delatnost u kojoj se javlja problem ograničenih sredstava, i
mogućnosti za realizaciju odabranih ciljeva.
· Ekonomija – reč vodi poreklo od grčke reči

oikonomija

(„pravila o radu u

gazdinstvu“). Ekonomija je naučna disciplina i oblast koja izučava ekonomske
zakonitosti u privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona, takođe, izraz ekonomija
označava štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, kao i red u
upravljanju i vođenju gazdinstva, domaćinstva.
· Ekonomika – predstavlja ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti,
ekonomsku delatnost ili ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili
preduzeću. Ona izučava: komponente proizvodnje, uslove i oblike korišćenja
raspoloživih komponenti, efikasnost i efektivnost, ostvarene rezultate, raspodelu
ostvarenih rezultata.
· Ekonomska politika – je nauka o merama i metodama državnog regulisanja,
usmeravanja i menjanja odnosa u okviru ekonomskih delatnosti i reprodukcije jednog
društva. Predstavlja i praktičnu delatnost, tj. skup aktivnosti koji sprovodi država,
njene institucije i organi. Ekonomskom politikom se stvaraju uslovi za optimalni
privredni razvoj jedne zemlje. Ekonomska politika jedne zemlje nužno mora
uvažavati
pravila, zakonodavstvo i planove međunarodnih institucija i činilaca, i kroz šire
procese povezivanja i integracija nacionalnih privreda obezbeđuje se harmonizacija
ekonomskih politika različitih zemalja i regiona.
· Preduzeće – je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi,
obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti. Tržišni koncept preduzećem smatra
„svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“.
· Preduzetništvo – je skup raznovrsnih sposobnosti, veština i f-ja koje poseduje i
koristi
preduzetnik (vlasnik, menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti.
One se odnose na organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje
procesima rada, poslovima.
· Preduzetnik – je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju
novog poslovnog poduhvata. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi
poslovni poduhvat.
· Poslovanje – predstavlja proces obavljanja i izvršavanja poslova, odnosno delatnosti
preduzeća. Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila, kriterijume i
standarde, i unapređenje njegove efikasnosti jedan je od stalnih i dugoročnih ciljeva
svakog preduzeća.

Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik”

Preduzeće

je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi, obavlja

određena privredna delatnost i aktivnosti. Tržišni koncept preduzećem smatra „svaki
samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“.
Savremene teroije ga izučavaju kao racionalni ekonomski sistem sa menadžerom na
čelu, a
organizacione teorije kao organizacioni oblik, sa definisanim i složenim
međuljudskim
odnosima.Savremeno preduzeće je složeni sistem koji podrazumeva jedinstvo i
usklađenost ekonomskih i socijalnih komponenata i faktora njegove organizacije.
Preduzeća predstavljaju nosioce i generatore ne samo ekonomije, već i društva,
civilizacije.

Preduzetništvo

je skup raznovrsnih sposobnosti, veština i f-ja koje poseduje i koristi

preduzetnik (vlasnik, menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti.
One se

odnose na organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje procesima
rada,
poslovima. Postoje slobodno preduzetništvo (pravo prodaje i kupovine po sopstvenom
nahođenju, razna prava i slobode, inicijative, sklapanja ugovora, investiranja i sl.) i
kontrolisano preduzetništvo (karakteristično za socijalističke načine proizvodnje,
država
preuzima preduzetničku f-ju i upravljanje preduzećem). U većini zemalja postoji
kombinovani sistem privatnog i društvenog preduzetništva.

Preduzetnik

je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju

novog
poslovnog poduhvata. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi poslovni
poduhvat,
u čijoj osnovi su kreativnost, rizik i neizvesnost u obavljanju posla. Zadatak
preduzetnika je da kombinuje raspoložive faktore svoga preduzeća i da obavlja
određenu poslovnu aktivnost u cilju sticanja profita.
Rezultati uspešnog preduzetnika su uvek vidljivi i ogledaju se u visokoj efikasnosti i
efektivnosti preduzeća, visini profita i sl., dok nedostatak ili nedovoljna preduzetnička
sposobnost mogu čak izazvati prestanak rada i bankrotstvo preduzeća.

Faze razvoja ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi

· ‘30-tih godina – javlja se prvi celovitiji naučni pristup ekonomiji preduzeća na
našim
prostorima. Izučavan je uglavnom ekonomsko-knjigovodstveni aspekt preduzeća i to
samo delimično, uglavnom teorija troškova. Posle Drugog svetskog rata razvijale su
se
raznovrsne discipline ekonomike preduzeća.
· ‘70-tih godina – dolazi do promena u društveno-ekonomskom sistemu, i do
transformacije preduzeća u organizacije udruženog rada, koje su dovele do
formulisanja nove koncepcije ekonomike preduzeća. Formira se trodelna struktura
organizacije preduzeća: osnovna – radna – složena organizacija udruženog rada.
Umesto dotadašnjeg pojma ekonomike preduzeća, nova disciplina dobija naziv
„ ekonomika organizacija udruženog rada”. Osnova sistema udruženog rada počivala
je na međupovezanoj trojnoj strukturi organizacija udruženog rada (osnovna, radna,
složena) i dohotku kao materijalnoj osnovi funkcionisanja.
Ključni faktori sprovođenja principa ekonomije poslovanja OUR-a su
samoupravljanje
i udruživanje rada i sredstava.
· ’90-tih godina – ukida se društveni koncept zasnovan na „sistemu udruženog rada”.
Stvorene su mogućnosti za duboke društvene i ekonomske transformacije nacionalne
privrede i preduzeća.
Dobit kao cilj rezultata poslovanja preduzeća i težnja ka njegovoj maksimalnoj
ekonomskoj efikasnosti čine suštinu preduzetničke, tržišne koncepcije ekonomike
preduzeća kao naučne discipline.
Slobodno obavljanje delatnosti, zaključivanje ugovora i snošenje rizika u poslovanju
su pretpostavke preduzetničke koncepcije preduzeća. Rizik poslovanja i donošenja
odluka snosi preduzetnik, odnosno menadžment preduzeća, koji ima punu slobodu
obavljanja delatnosti i odlučivanja.Normativna osnova preduzetničke koncepcije
ekonomike preduzeća postavljena je u Zakonu o preduzećima iz 1996. godine.
· Novija razvojna etapa – otvara se prilazom ekonomiji preduzeća kao dinamičkom
organizacionom sistemu. Preduzeće se tretira kao sistem sastavljen od delova koji su
u
stalnoj interakciji i međusobnom komuniciranju. U ovom konceptu značajno je
uspostavljanje i održavanje veza i odnosa između delova sistema, kao i prilagođavanje
i adaptiranje sistema zahtevima okruženja.
Ekonomika preduzeća se razvija kao složeni sistem sastavljen od komponenata: ljudi,

Preduzeće predstavlja privredni subjekt, organizacioni oblik, u okviru kojeg se
obavlja
određena privredna delatnost. Predstavlja oblik kolektivnog rada ljudi u obavljanju
privrednih aktivnosti i delatnosti. Preduzeće obuhvata svaki ekonomski oblik
organizovanja,
bez obzira na vrstu privredne delatnosti, karakter vlasništva, veličinu ili druga
obeležja.
Osnovne karakteristike preduzeća su:
·

predstavlja organizacionu celinu

(preduzeće uvek egzistira u određenom org.

obliku i unutrašnje odnose uređuje na principima organizacije rada)
·

obavlja određenu delatnost u privredi

(preduzeće mora da raspolaže određenim

sredstvima i kadrovima. Ekonomska samostalnost preduzeća, pored slobodnog
raspolaganja i upotrebe sredstava, podrazumeva i izbor i promenu delatnosti
poslovanja, vođenje poslovne politike, poslovne aranžmane sa drugim preduzećima i
sl. U svim tim procesima ono mora poštovati propise i poslovati po načelima
poslovnog morala)
·

ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet

(bitna obeležja

samostalnosti su: donošenje planova i programa, samostalno vođenje poslovne
politike, slobodno ugovaranje poslova, slobodno utvrđivanje cena proizvoda/usluga,
raspodela dobiti, imovinska samostalnost, slobodno udruživanje i povezivanje sa
drugim subjektima u nacionalnoj privredi, i šire.
Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeće realizuje preko:

žiro računa

(preko koga

se obavljaju sve finansijske transakcije),

poslovnih knjiga

(obavezno je vođenje ovih

knjiga, koje se uređuje zakonskim propisima; predstavljaju oblik kontrole
poslovanja),

opštih akata preduzeća

(ugovor o osnivanju, statuti I pravilnici))

predstavlja određeno privredno društvo zasnovano na kapitali ili ličnostima

koje se u njega udružuju

(savremeno, tržišno koncipirano preduzeće)

Ciljevi preduzeća – proizilaze iz njegovih f-ja u privredi, složenosti i unutrašnje
strukture.
Ciljeve preduzeća čini skup raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Oni
mogu biti
međusobno kompatibilni, ali i konfliktni.

interesi makroekonomskog sistemaI

(države), potrošača i drugih preduzeća, uključeni

su
kroz kontinuitet obavljanja delatnosti, proizvodnju roba/pružanje usluga preduzeća i
izmirenje obaveza prema državi. Ovde spadaju: zaposlenost, stabilnost cena,
efikasnost i
rast preduzeća.

Vlasnički interesi

se izražavaju kroz zahteve za očuvanjem i uvećanjem uloženog

kapitala,
putem ostvarivanja dobiti. Ostvarivanje i uvećanje dobiti je strateški cilj svakog
preduzeća i
preduzetništva.

Interesi menadžera

– vezani su za njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u

preduzeću. Njihov primarni interes je lična zarada i profit preduzeća, a kroz uspeh i
rezultate preduzeća menadžeri stiču sopstveni imidž i pozicije, i brojne privilegije.

Zaposleni u preduzeću

su zainteresovani za visinu zarada, uslove rada i sigurnost

zaposlenja. Ovi interesi moraju biti ugrađeni u sistem ciljeva preduzeća.
Ako postoji konfliktnost između pojedinih vrsta ciljeva preduzeća, tada je neophodno

utvrditi prioritet

Preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt

Na preduzećima počiva celokupan ekonomski i društveni razvoj. Ona su nosioci
najraznovrsnijih poslovnih i ekonomskih aktivnosti.
Preduzeće je osnovni subjekt tržišnog privređivanja, poslovanja i razvoja.
Proizvodi/usluge

koje stvara/pruža preduzeće prodaju se ili razmenjuju na tržištu. Rezultati ostvareni
prodajom na tržištu služe preduzeću za naknadu utrošenih komponenata, i
zadovoljavanje
raznovrsnih potreba i zahteva.
Preduzeće je sastavljeno od komponenata koje obezbeđuju izvršavanje njegovih
radnih i
poslovnih procesa. To su: radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti za rad i
organizacija.
Unutar preduzeća se uspostavljaju mnogobrojne veze i odnosi između ovih
komponenata.
U savremenoj privredi preduzeća su ključni nosioci ekonomskih aktivnosti.
Obavljanjem raznovrsnih proizvodnih i drugih privrednih delatnosti, kreiranjem novih
proizvoda i usluga, preduzeće doprinosi zadovoljavanju i proširivanju društvenih
potreba i
vrši alokaciju resursa nacionalne privrede i šire.

Obeležja i uloge malih i srednjih preduzeća

Mala preduzeća postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Ova
preduzeća
imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika
(mikromala
do 15 zaposlenih, i mala od 15 do 100 zaposlenih).
Mala preduzeća po pravilu osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik
i
menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i
snosi
rizik poslovanja svog preduzeća. Malo preduzeće karakteriše relativno nizak stepen
specijalizacije poslova. Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti
maloprodaje, velikoprodaje i u sektoru usluga.
Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju zbačajnu
odrednicu i
prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija, i nove zaposlenosti, i kao
takva
doprinose ubrzanijem razvoju privrede, tj. lokalnom i regionalnom razvoju jedne
zemlje.
Bitna prednost malih preduzeća takođe je jednostavnost, brzina i elastičnost u
donošenju
odluka, dok je jedan od najvećih problema malih preduzeća nedostatak potrebnog
kapitala.
Jedan od uzroka brzog prestanka rada malih preduzeća je i bankrotstvo velikih
korporacija
sa kojima su male firme povezane sistemom ugovora, takođe, u uzroke brzog
zatvaranja
malih preduzeća spadaju i nedostatak znanja, sposobnosti i iskustva u upravljanju od
strane
vlasnika preduzeća, tj. menadžera.
Srednja preduzeća imaju negde između 100 i 300 zaposlenih radnika. Prednosti
srednjih u
odnosu na velika preduzeća su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i
tehnološke
promene, kao i bolje i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa.
Srednja preduzeća karakteriše relativno visok nivo specijalizacije poslova, što dovodi
i do
povećanja ukupne efikasnosti preduzeća. Primena nauke i savremenih dostignuća
tehnike i