Ekonomika preduzeća
I Pojam i predmet izučavanja ekonomike preduzeća
Ekonomika preduzeća
je
disciplina
ekonomske nauke koja proučava
preduzeće
sa ciljem da
definiše
principe
i
pravila
kojima se u praksi
efikasnije
postižu
ciljevi
preduzeća
. Kako bi omogućila efikasnije
ostvarivanje ciljeva preduzeća,
ekonomika
preduzeća
koristi
sopstvena
teorijska
uopštavanja
i
rezultate
istraživanja
drugih
ekonomskih disciplina.
Predmet
proučavanja ekonomike preduzeća je
proces poslovanja preduzeća
. Proces poslovanja se
sastoji od:
ulaganja
,
tranformacije
ulaganja u
rezultate
i
rezultate
. Ekonomika preduzeća proučava
karakteristike
svake
od ovih
faza
. Tako u vezi sa fazom
ulaganja
, ekonomika preduzeća
proučava
:
materijal
,
ljudske
resurse
novac
i
kapital
. U fazi
transformacije
ulaganja
u rezultate
proučava
način
na
koje preduzeće koristi
tehnologiju
i
ljudske
resurse
. Što se faze
rezultata
tiče ekonomika preduzeća
najveću pažnju posvećuje
profitu
.
Ekonomika preduzeća proučava i
okruženje preduzeća
, tj.
karakteristike
užeg
i
šireg
okruženja
kao i
načine
interakcije
između
preduzeća
i
njegovog
okruženja
.
Ekonomika preduzeća proučava
ciljeve preduzeća
. Ciljevi su
veoma
važni,
jer
je njihovo
ostvarivanje
i
svrha
osnivanja
preduzeća
.
Ekonomika preduzeća proučava i
efikasnost i efektivnost
. To su
suštinska
pitanja
ekonomske nauke.
Proizilaze iz činjenice da su
resursi
ugraničeni
i da imaju
mogućnost
alternativne
upotrebe
. Stoga je
potrebno da se resursi
što
efikasnije
koriste.
II Mesto ekonomike preduzeća u sistemu poslovne ekonomije
Ne postoji jedinstveno shvatanje poslovne ekonomije. Za jedne, poslovna ekonomija je
primenjena
mikroekonomija
dok je za druge, to je
nauka
o upravljanju
.
Poslovna ekonomija
je
skup
disciplina
ekonomske nauke koje proučavaju
preduzeće
sa ciljem da
definišu
principe
i
pravila
kojima se u praksi
efikasnije
postižu
ciljevi
preduzeća
. Poslovna ekonomija
nije jedna
naučna disciplina
već
sistem
disciplina
.
Discipline poslovne ekonomije
su:
opšte discipline
:
ekonomika preduzeća, menadžment i organizacija
funkcionalna područja
:
upravljanje
proizvodnjom
, upravljanje
ljudskim resursima
, upravljanje
finansijama
i
marketing
pomoćna područja
:
računovodstvo, informatika, kvantitativna analiza i nauka o ponašanju
posebna područja
:
bankarstvo, osiguranje, međunarodno poslovanje, trgovina, saobraćaj i
turizam.
1
Sve
discipline,
osim
opštih
, proučavaju
preduzeće
sa ciljem da
definišu
principe
i
pravila
kojma se u
praksi
efikasnije
postižu
ciljevi
preduzeća
koje posluje
u određenoj oblasti
ili grani.
Za razliku od specijalizovanih disciplina,
ekonomika preduzeća
proučava
opšte
probleme
poslovanja
svih preduzeća
. Ona je
koncepcijsko-metodološka osnova
svih
specijalizovanih
disciplina
poslovne
ekonomije.
Za
poslovnu ekonomiju
od posebnog su
značajna
:
teoriska ekonomija
: daje
teorijsko-metodološku osnovu
poslovnoj ekonomiji, pa samim tim i
ekonomici preduzeća
.
Posebno
značajna
teorijska disciplina je
mikroekonomija
, koja se bavi
ekonomskim
ponašanjem
pojedinačnih
ekonomskih
subjekata
.
nauke o odlučivanju
: razvile su brojne
metode
i
tehnike
koje se
primenjuju
u poslovnoj
ekonomiji, pa samim tim i
u ekonomici preduzeća
.
III Ciljevi izučavanja ekonomike preduzeća
Osnovni cilj
ekonomike preduzeća
je
sistematsko
širenje
znanja
o
svim
aspektima
poslovanja
preduzeća
.
Sistematsko širenje znanja i
ma
dva cilja
:
1.
teorijski cilj
–
razumevanje
i
objašnjavanje
poslovanja
preduzeća
;
2.
praktični cilj
–
sticanje
znanja
i
veština
neophodnih za
efikasno
upravljanje
preduzećem
.
Ekonomika preduzeća
je
i normativna i pozitivna
naučna
disciplina
.
Normativna
je zato što propisuje
kako preduzeće
treba
da funkcioniše kako bi ostvarilo određene ciljeve. Pozitivna je zato što ona pre
nego što propiše kako preduzeće treba da funkcioniše, najpre treba da utvrdi kako
zaista
funkcioniše.
Ekonomika preduzeća
treba da pokaže
zašto
preduzeća
donose
odluke
na
određeni
način
, i po čemu se
dobre
odluke
razlikuju
od
loših
.
Nije
međutim samo
dovoljno
utvrditi
dobre i loše
odluke
.
Nije
dovoljno
da neko preduzeće na primer
imitira
uspešno
preduzeće
, jer
uspeh
preduzeća može biti
posledica
brojnih
faktora
, koji mogu biti
nepoznati
i tom uspešnom preduzeću. Zato se ekonomika
preduzeća
ne može
isključivo
osloniti
samo
na
teorijska
ili
samo
na
praktična
znanja,
već
ova
dva
treba
da
integriše
u
principe donošenja poslovnih odluka
.
IV Pojam preduzeća
Proces
stvaranja
vrednosti
u tržišnoj privredi ostvaruje se aktivnošću velikog broja
preduzeća
.
Preduzeće je
osnovni
subjekt
tržišne privrede.
Preduzeće
je
samostalna
organizacija
ekonomskih
resursa
koja
transformišući
uložene
resurse
u rezultate
stvara
vrednost
u
cilju
ostvarenja
profita
.
2
Preduzeće je
organizacioni sistem
jer nastaje
svesnom voljom ljudi
da bi svojim
funkcionisanjem
ostvarivalo ekonomske
ciljeve
.
Zato se preduzeće naziva još i
sistemom cilja
, ili
teleološkim sistemom
.
Preduzeće je takođe
funkcionalan
sistem.
Preduzeće je
otvoren sistem
jer stalno
održava
veze
sa
okruženjem
:
pribavlja
resurse
iz okruženja i
šalje
rezultate
svog funkcionisanja u okruženje.
Preduzeće je
složen sistem
jer se sastoji od
raznolikih elemenata
i
složenih veza
između tih elemanata.
Kao
sistem
preduzeće
se sastoji od
više
podsistema
:
podsistem za održavanje veza sa okruženjem;
podsistem za održavanje;
podsistem operacija;
podsistem prilagođavanja i
upravljački podsistem.
Podsistem održavanja veza sa okruženjem
neposredno
održava
vezu
preduzeća
sa
okruženjem
–
pribavlja
resurse
iz okruženja i
šalje
rezultate
funkcionisanja u preduzeće.
Podsistem za održavanje
omogućava
nesmetano
funkcionisanje
preduzeća
.
U
podsistemu operacija
se odvijaju
procesi
transformacije
ulaganja u rezultate (to je na primer
proizvodni pogon).
Podsistem prilagođavanja
prati
promene
u okruženju preduzeća sa ciljem da
upozori
preduzeće na
opasnosti
ili
mogućnosti
.
Upravljački podsistem
upravlja
preduzećem kao celinom i
koordinira
rad svih ostalih
podsistema
.
VI Zašto preduzeća postoje?
Preduzeća postoje zbog
tri razloga
:
1.
prednost specijalizacije
;
2.
redukcije rizika i neizvesnosti
i
3.
minimiziranja transakcionih troškova
.
Sve tri teorija ipak ističu da je
osnovni
razlog
postojanja preduzeća
efikasnost
.
Prednost specijalizacije
Privreda
može
da postoji
bez
preduzeća
ali u tom slučaj se
ne
proizvodi
efikasno
. Preduzeća nastaju
kada su domaćinstva počela da proizvode za razmenu, a ne za lične potrebe.
Specijalizacija
ima
dva
značenja
– raditi samo
jedan
posao
i raditi
za
drugog
.
4
Specijalizaciju
uzrokuje
podela rada.
Podela rada
je
deljenje
procesa
rada
na više zasebnih
radnih
zadataka
. Uz podelu rada se svaki posao obavlja
brže
,
stručnije
,
kvalitetnije
, pa samim tim i
efikasnije
(i
to je
najveća
prednost
specijalizacije
). Stepen
specijalizacije
zavisi
od
veličine
tržišta
(veće tržište – veća
specijalizacija).
Prednosti specijalizacije su utemeljene u
neoklasičnoj teoriji
preduzeća
. Osnovni predmet analize
neoklasičara je
razmena
. Preduzeće se definiše kao
proizvodno-tehnička jedinica
koja
kupuje
inpute
i
proizvodi
dobra
namenjena
razmeni
. Odluke donosi
preduzetnik
koji ostvaruje profit ili snosi gubitak.
Preduzeće
kao organizacija
u neoklasičnoj teoriji
ne postoji
. Preduzeće je
crna
kutija
koja proizvodi za
razmenu.
Redukcija rizika i neizvesnosti
Preduzeća postoje zbog
redukcije rizika i neizvesnosti
. Rizik i neizvesnost se
minimiziraju
zbog
asimetrične raspodele
rizika i neizvesnosti između
vlasnika
/menadžera i
zaposlenih
.
Vlasnik
/menadžer
snosi
veći
rizik
od
zaposlenih
, koji traže
sigurne
plate
i
zaštitu
od
rizika
i
neizvesnosti
.
Vlasnik
snosi
veći
rizik
od zaposlenih jer je njegov
ulog
u preduzeću
veći
nego ulog zaposlenih. Zbog toga
vlasnik/menadžer zahteva
kontrolu
i
upravljanje
, koje su
metod
za
upravljanje
rizika
. Takođe zbog
većeg rizika
, vlasnik
potražuje
ukupan ostatak
profita
.
Teoriju da preduzeće postoji zbog redukcije rizika i neizvesnosti formulisao je
Najt
. Kada je teorija
formulisana,
vlasnik
i
menadžer
je bio
ista
osoba
.
Kasnije
se
kontrola
odvaja
od
vlasništa
, i prenosi se
na menadžere.
Odluku
o
izboru
menadžera
vrše
vlasnici
, tako da oni
posredno
imaju pravo
kontrole
.
Profit
nije rezultat rizika već je
rezultat
neizvesnosti
.
Rizik
se
može
osigurati
, a
neizvesnost
ne
može
.
Pošto može da se osigura
rizik je trošak
. Neizvesnost se ne može osigurati ni konvertovati u troškove.
Zato je
profit
rezultat
neizvesnosti
.
Izvesnost, rizik i neizvesnost
se definišu prema
stepenu informisanosti
. Postoji
potpuna
i
nepotpuna
informisanost
.
Izvesnost
postoji kada su ekonomski agenti
potpuno informisani
.
Rizik i neizvesnot
postoje kada su ekonomski agenti
nepotpuno
informisani
. U situaciji
potpune informisanosti
sve
alternative
i njihovi
ishodi
su
poznati
. U situaciji
nepotpune informisanosti
nisu
poznati
svi
ishodi
i
alternative
. Kada je
informisanost nepotpuna
vrši se
proračun verovatnoće ishoda
. Kod
rizika
se ta
verovatnoća može
objektivo
odrediti. Kod
neizvesnosti
se ta verovatnoća ne može objektivno odrediti,
već samo
subjektivno
– na osnovu
znanja
,
iskustva
i
intuicije
.
Rizik
je
podkategorija neizvesnosti
, gde
verovatnoća ishoda
može
objektivno
da se odredi.
Verovatnoća ishoda
može da se odredi:
apriori
– na osnovu
teorije
verovatnoće
ili
aposteriori
– na osnovu
iskustva
u sličnim okolnostima.
Neizvesnost
su
događaji
koji se
ne
mogu
predvideti
. U
situaciji neizvesnosti
verovatnoća
ishoda
se
ne
može
objektivno
odrediti. U toj situaciji se
svakom
ishodu
dodeljuje
verovatnoća
dešavanja
.
5
Proizvodna preduzeća
se dele na:
1.
Industrijska preduzeća
, koja se dalje dele na:
a. preduzeća koja proizvode
poluproizvode
od
prirodnih supstanci
;
b. preduzeća koja proizvode
proizvode
od
sintetičkih
supstanci
i
poluproizvoda
;
c. preduzeća koja
prerađuju
poluproizvode
od prirodnih i veštačkim materijala.
2.
Građevinska preduzeća
, koja se dalje dele na:
a. preduzeća
niske
gradnje i
b. preduzeća
visoke
gradnje
.
3.
Ekstraktivna preduzeća za proizvodnju proizvoda mineralnog porekla
, koja se dalje dele na:
a. preduzeća koja eksploatišu
metalne
i
nemetalne
minerale
i
b. preduzeća koja eksploatišu
fosilne
materijale
.
4.
Ekstraktivna preduzeća za proizvodnju proizvoda biljnog porekla
, koja se dalje dele na:
a.
poljoprivredna
i
b.
šumarka
preduzeća
.
VIII Uslužno preduzeće
Pored
tradicionalnih usluga
(kao što su
transportne
i
zanatske
usluge) danas se sve više razvijaju i
usluge poput:
finansijskih
, usluga
poslovnog
savetovanja
i sličnih.
Osnovna karakteristika
uslužnih
preduzeća je to što
proces
pružanja
usluge
i
proces
potrošnje
usluge
neodvojiv
. Podrazumeva se
neposredan kontakt
onoga ko pruža uslugu i korisnika usluge.
Usluge
su
mnogo više
prilagođene
specifičnim
potrebama
korisnika.
Nasuprot
tome, kod
proizvodnih
preduzeća
proizvodi
su
standardizovani
.
Uslužna preduzeća
ne mogu da skladište usluge
, pa je stoga važno da stalno usklađuju ponudu i tražnju.
Uslužna preduzeća su
radno intenzivna
.
Ljudski
faktor
ima
veći
značaj
od
tehničkog
.
Uslužna preduzeća
ne moraju biti velika
da bi bila efikasna.
Efikasnost
povećavaju
svojim
razgrađivanjem
u
manje
jedinice
koje su locirane u blizini klijenata.
Zaposleni
u uslužnim preduzećima,
pored
tehničkog
znanja moraju posedovati i
humanistička
znanja i
interpersonalne
sposobnosti.
Takođe postoje i
preduzeća
koja imaju
karakteristike
i uslužnih i proizvodnih
preduzeća. Tavka
preduzeća
standardizuju
svoje
usluge
.
IX Diferenciranje preduzeća prema veličini
Prema
veličini
preduzeća se dele na:
mala
,
srednja
i
velika
.
Određivanje kriterijuma
podele je
osnovni
problem
.
7
