Definiši ekonomiku preduzeća u okviru poslovne ekonomije

Ekonomika preduzeća kao opšta disciplina proučava opšte probleme poslovanja preduzeća i
shodno   tome   predstvalja   koncepcijsko-metodološku   osnovu   specijalizovanih   disciplina   u
okviru poslovne ekonomije koje, svaka sa svoga aspekta, izučavaju poslovanje preduzeća.
Dakle,   ekonomika   preduzeća   je   komplementarna   specijalizovanim   disciplinama   poslovne
ekonomije,   koje   proučavaju   poslovanje   celine   preduzeća   ili   funkcionisanje   pojedinih
poslovnih funkcija preduzeća. Blisko je povezana sa svim mikroekonomskim disciplinama, a
pre svega sa organizacijom preduzeća i upravljanjem, računovodstvom i finansijama
2.

Predmet i ciljevi ekonomike preduzeća

Predmet izučavanja Ekonomike preduzeća je

celina procesa poslovanja preduzeća, a to znači kompleksan proces reprodukcije odnosno
stvaranja vrednosti (sve tri faze: ulaganje, transformacija ulaganja i rezultat). Dakle predmet
izučavanja su (a) svi oblici ulaganja (ljudski resursi, materijal, novac i kapital, informacije i
znanje, klijenti i potrošači -za uslužna preduzeća), (b) način na koji preduzeće koristi ljudsko
znanje, veštine i sposobnosti, tehnologiju, mašine i opremu za transformisanje ulaganja u
rezultate, (c) izlazni rezultati (gotovi proizvodi, usluge, plate, vrednosti za stejkholdere).
Osnovni cilj (zadatak) izučavanja ekopnomike preduzeća je da se sistematski širi znanje o
svim aspektima poslovanja preduzeća, što omogućuje potpunije razumevanje i objašnjenje
suštine preduzeća, njegovog uspešnog poslovanja i funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i
svih međuuticaja, Na taj način se (a) obezbeđuje sisitemski pristup rešavanju poslovnih
problema preduzeća, (b) nude znanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzećem
i (c) ukazuje na neophodne aktivnosti i mere kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi. Iz svega
rečenog može se zaključiti da je Ekonomika preduzeća (a) normativna naučna disciplina, jer
propisuje načelno kako preduzeće treba da funkcioniše da bi ostvarilo postavljene ciljeve, (b)
pozitivna naučna disciplina, jer utvrđuje kako preduzeće stvarno funkcioniše, objašnjavajući
zašto preduzeće donosi odluke na određeni način.

3.Kako bi se moglo definisati Preduzeće kroz naglašavanje zajedničkih
karakteristika

Najznačajnije karakteristike preduzeća kao sistema su da je to organizacioni,

složeni i otvoreni sistem. Preduzeće je organizacioni sistem jer nastaje kao rezultat ljudskog
stvaralaštva u organizovanju procesa proizvodnje, što će reći da ljudi osnivaju preduzeće da bi
njegovim usmerenim funkcionisanjem ostvarili svoje ekonomske ciljeve. Termin organizacija
se koristi da opiše proces organizovanja i da se opiše drutveno biće koje je formirala grupa
ljudi, da bi ostvarili neke ciljeve koje kao pojedinci nisu u stanju da ostvare. Ključni elementi
svake organizacije su svrha ili cilj koji se želi ostvariti, kao i ljudi i struktura, koja odgovara
prirodi zadatka koji organizacija obavlja.

4.Značaj i potreba primene ekonomskih principa poslovanja

kompleks procesa poslovanja

posmatra se sa aspekta ostvarenja i povećanja profita kao osnovnog motiva poslovanja, uz
sagledavanje karakteristika troškova koji nastaju u reprodukciji i njihovog uticaja na cenu
koštanja proizvoda odnosno na poslovni rezultat. Profit je jedan od osnovnih razloga nastanka
preduzeća, mada ne treba zaboraviti ni činjenicu da postoje i preduzeća koja ne teže
isključivom ostvarenju profita (neprofitna - ustanove u oblasti kulture i obrazovanja,
zdravstvene ustanove itd) već imaju zadatak da prevashodno obezbede dobra i usluge koje su
potrebne svim ljudima.
5.

Tipovi -Modeli organizacionog struktuiranja preduzeća

Za razumevanje promena

organizacione strukture potrebno je poći od razmatranja uzajamnih odnosa između četiri
elementa organizacije: zadataka (stvoriti proizvod ili uslugu sa namerom da se ostvari dobit
prodajom na tržištu), strukture (dati okvir), sredstava (materijalni resursi) i ljudi (koriste
sredstva da bi obavili posao).
6.

Diferenciranje preduzeća (nabroj podele

) -

Kao kombinovano pitanje

Postoje brojna i

raznovrsna preduzeća koja posluju na nacionalnim i svetskim tržištima i koja se mogu
diferencirati i grupisati u različite grupacije prema određenim kriterijumima. Uobičajeno je da

se diferencijacija preduzeća zvršiti prema sledećim kriterijumima: (1) suštinskim
karakteristikama transformacionog procesa (proizvodna i uslužna preduzeća (2) veličini
preduzeća (mala, srednja i velika preduzeća) (3) pravnom obliku, koji se definiše Zakonom.
Uobičajeni pravni oblik preduzeća u zemljama tržišne privrede je oblik privrednog društva
(lično, partnersko i akcionarsko preduzeće)
7.

Objasni faktor minimizacije transakcionih troškova kao razlog postojanja

preduzeća

Preduzeća su osnovni tržišni subjekti čije učešće na tržištu podrazumeva kupovinu

resursa i prodaju proizvedenih roba i usluga. Pri svakoj tržšnoj kupovini ili prodaji javljaju se
troškovi razmene odnosno troškovi tržišnih transakcija (transakcioni troškovi), koji
podrazumevaju: (a) troškove prikupljanja informacija o predmetu razmene (cena, kvalitet,
uslovi nabavke), (b) troškove pregovaranja učesnika u razmeni i (c) troškove koji nastaju u
funkciji ostvarenja postignutog dogovora (da bi se ugovor u celini ispunio). Dakle, radi se o
troškovima koji nastaju u vezi prikupljanja podataka, pregovaranja, nadgledanja, realizacije i
vođenja procesa kupovine odnosno prodaja.
8.

Objasni prednosti specijalizacije i podele rada kao razlog postojanja

preduzeća

Specijalizacija je nastala kao rezultat podele rada, koja je donela deljenje procesa

rada na veliki broj posebnih poslovnih zadatak. Na taj način su stvoreni uslovi da se svaki
radnik specijalizuje za obavljanje jednog konkretnog posla odnosno da se usresredi na uže
delove procesa rada. To je omogućilo razvoj konkretnih radnih sposobnosti a time i brže,
kvalitetnije i stručnije obavljanje poslova, uz niže troškove i veće uštede odnosno veću
efikasnost. Rezultat podele i specijalizacije rada je stvaranje realnih uslova za proizvodnju
velikog obima.S druge strane, pošto specijalizacija znači proizvoditi za drugog, to direktno
znači da stepen neophodne specijalizacije zavisi od veličine tržišta. Što je tržište veće, veći je
stepen specijalizacije, a onda je i veći obim proizvodnje, što dalje znači da su niži prosečni
troškovi a veća ekonomičnost, rentabilnost i ukupna efikasnost preduzeća.Dakle, preduzeća
postoje zbog prednosti specijalizacije ili proizvodnje za drugog, a prednost specijalizacije je
veća efikasnost.

9.Objasni faktor boljeg korišćenja tehnike i tehnologije kao faktor postojanja
preduzeća

Formiranjem preduzeća stvaraju se uslovi za veće i bolje korišćenje moderne

tehnike i tehnologije, a to opet doprinosi povećanju obima i proširenju asortimana
proizvodnje odnosno ostvarenju efekata ekonomije obima i ekonomije širine18. Ekonomija
obima označava smanjenje prosečnih troškova (po jedinici proizvodnje) do koga dolazi usled
povećanја obima proizvodnje. Ekonomija širine je omogućila da se smanje troškovi usled
širenja asortimana proizvoda, jer se faktički povećava efikasnost korišćenja nedovoljno
iskorišćenih resursa (koriste se u proizvodnji više različitih proizvoda). Poznati su primeri iz
prakse (Honda, Tojota) koji su imali liniju za istovremenu proizvodnju tri modela automobila,
čime su smanjili troškove i povećali fleksibilnost proizvodnje, omogućavajući preduzećima
da se lakše prilagode promenama tražnje na tržištu 19.

10.Objasni faktor većeg podsticaja i bolje kontrole kao razlog postojanja
preduzeća

Strukturom autoriteta i sistemom kontrole preduzeće može da utiče na zaposlene

da kontinuirano usklađuju svoje sposobnosti i aktivnosti sa poslom koji obavljaju i da se
prilagođavaju stalnim promenama i zahtevima procesa rada, s ciljem da se poveća kvalitet i
efikasnost procesa. U skladu sa tim preduzeće može da ispolji uticaj u segmentu stalnog
usaglašavanja potreba i razvojnih ciljeva preduzeća sa ambicijama, željama i mogućnostima
zaposlenih. Dakle, cilj je da se obezbedi kontinuirana kompetentnost zaposlenih u toku
čitavog radnog veka i da se kroz to gradi konkurentska prednost preduzeća. Preduzeće ima
potrebu da stalno osposobljava zaposlene i da to stimuliše njihovim adekvatnim
postavljenjem i unapređenjem, a pojedinac ima interes da stalno podiže nivo svojih znanja i
sposobnosti.

usled povećanog obima proizvodnje, nabavke i prodaje (oprema velikih kapaciteta, tržišne
prednosti, efikasnije upravljanje, lakše obezbeđenje finansijskih sredstava itd).

15.Kako mogu nastati velika preduzeća, interni i eksterni rast, finansijsko
povezivanje

Velika preduzeća nastaju povećanjem obima i širenjem aktivnosti preduzeća,

odnosno internim rastom preduzeća ili fuzijom dva ili više preduzeća, odnosno eksternim
rastom.   Interni   i   eksterni   rast   mogu   biti   horizontalni,   vertikalni   ili   konglomeratski.
Horizontalni   rast   se   ostvaruje   u   okviru   postojeće   delatnosti   (spajanje   preduzeća   koja
proizvode iste ili slične proizvode), dok vertikalni rast podrazumeva uključenje preduzeća
više   ili   niže   faze   proizvodno   -   prometnog   procesa.   Ako   preduzeće   širi   svoju   delatnost
uključivanjem nižih faza proizvodno prometnog procesa, takav rast se naziva vertikalni rast
unazad (prema dobavljačima - izvorima sirovina), a ako širi svoju delatnost tako što uključuje
više   faze   proizvodno   prometne   faze,   takav   rast   se   naziva   vertikalni   rast   unapred   (prema
distributerima-   tržištu).     Velika   preduzeća   mogu   nastati   i   finansijskim   povezivanjem
određenog broja pravno samostalnih preduzeća, pri čemu nastaju različiti oblici preduzeća, od
kojih su najpoznatiji: holding i koncern. Holding predstavlja oblik finansijskog povezivanja
pravno samostalnih društava do koga dolazi većinskim učešćem jednog društva -vladajuće
društvo (matično ili kontrolno društvo) u kapitalu drugog društva -zavisno društvo (filijala,
podčinjeno društvo). Sticanje učešća u kapitalu zavisnog društva može se ostvariti ustupanjem
imovine društva holdinga ili investiranjem holdinga u nova društva. Holding predstavlja oblik
privrednog društva čija je osnovne karakteristika da kontroliše jedno ili više drugih društava
na osnovu učešća u njihovom kapitalu.   Koncern predstavlja oblik povezivanja preduzeća
koja   imaju   zajedničku   upravu,   s   tim   što   se   pojam   upravljanja   tumači   dosta   rastegljivo.
Značenje tog pojma ide od toga da se shvata kao jedinstveno upravljanje svim preduzećima na
način da uprava koncerna naređuje svim članicama, pa do toga da se shvata kao proces
usklađivanja poslovne politike koncerna bez prava uprave koncerna da naređuje upravama
pojedinačnih preduzeća.
16.

Oblici privrednog društva (nabroj i objasni jedan od oblika društva lica)

Prema

pravnom obliku, u privrednom sistemu postoje sledeći oblici privrednih društava (vrsta
preduzeća):- lično preduzeće - partnersko preduzeće - akcionarsko preduzeće

Lično preduzeće

- ima samo jednog vlasnika, koji upravlja preduzećem, vrši kontrolu i donosi

odluke odnosno ima neograničenu odgovornost. To znači da je vlasnik odgovoran za sve
obaveze preduzeća, ne samo do visine vrednosti kapitala koji je uložio u preduzeće, već da
odgovara celokupnom svojom imovinom. povoljniji poreski status obzirom da se plaća samo
porez na lični prihod vlasnika a ne i na profit preduzeća jednostruko oporezovanje.Zbog
mogućeg većeg rizika neuspeha, otežan pristup kapitalu. Glavni izvor kapitala su lična
ušteđevina vlasnika, pozajmice od rođaka i prijatelja,kasnije ostvarenim profitom. Ovo
društvo lica postoji samo dok u njemu radi i posluje vlasnik. Lično preduzeće se karakteriše
niskom specijalizacijom posla jer vlasnik nastoji da obavlja sve poslove („univerzalac“), kao i
činjenica da je teško zadržati najkvalitetnije ljude.
17.

Akcionarsko preduzeće

nastaje ulaganjem osnovnog kapitala (novac, stvari i prava) od

strane

akcionara

s ciljem da obavlja određenu privrednu delatnost, uz potpunu odgovornost.

Osnovni   kapital   akcionarskog   društva   je   fiksiran,   a   minimalni   iznos   uloga   je   propisan
zakonom. Društvo, kao pravni subjekt, ima svoju imovinu kojom u potpunosti odgovara za
sve obaveze koje stiče u pravnom prometu, dok akcionari snose samo rizik poslovanja do
visine   svojih   akcionarskih   uloga   tj   samo   za   kapital   koji   su   uložili   u   akcije   preduzeća.
Zahvaljujući prenosivosti akcija ovo društvo je otvoreno i njegov pesonalni sastav može se
lako   i   brzo   menjati.   Akcionarsko   preduzeće   postoji   i   opstaje   odvojeno   od   vlasnika   –
akcionara.   Jer,   kada   neki   vlasnik   akcionar   proda   akcije   i   napusti   preduzeće,   akcionarsko
preduzece i dalje opstaje i radi. postoji sve dok postoji osnovni kapital preduzeća.

18.

Javno preduzeće (

bitne karakteristike, ograničenja, područja delatnosti, instrumenti

uticaja na javna preduzeća)

Javna preduzeća

se uopšteno mogu definisati kao preduzeća čije se osnivanje i

funkcionisanje može dovesti u vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna vlast (država)
u potpunosti ili delimično obavlja ulogu preduzetnika.

U bitne karakteristike javnih preduzeća obično se ubraja to da su u državnom (javnom)
vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda - usluga od vitalnog značaja za određenu
društvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju
na tržištu, stečenom uz podršku vlasti, kao i da su predmet javnog regulisanja kroz koje se
obezbeđuje njihovo funkcionisanje u javnom (opštem) interesu.

Osnovna područja delatnosti javnih preduzeća su

: javne službe, proizvodnja bazičnih

industrijskih proizvoda, kao i neke delatnosti u kojima država osniva svoja preduzeća da bi
obezbedila određene standarde pružanja usluga i minimalnu ponudu tih usluga.
Postoji nekoliko osnovnih

instrumenata kojima se može uticati na javna preduzeća, a to su

kontrola cena i tarifa, kontrola ulaska u granu kao i propisivanje standarda kvaliteta proizvoda
i uslova pružanja usluga.

Ograničenja:

Jedan od važnijih uzroka neefikasnosti javnih preduzeća nalazi se u

nedostacima javne svojine, odnosno činjenici da ona nije transferabilna. Manja efikasnost
sistema kontrole procesa upravljanja javnim preduzećem u odnosu na privatna posledica je i
nestimulativnog sistema nagrađivanja. Na niži stepen upravljačke efikasnosti javnih
preduzeća u odnosu na privatna utiču i svi oni faktori koji doprinose nižoj osetljivosti na rizik
(državne subvencije, razne vrste pomoći i podrške, zaštitnička uloga, otpis ili odlaganje
dugova, specijalni status.

19.Definiši Okruženje preduzeća

Okruženje

preduzeća, u najopštijem smislu, čine svi

elementi (pojedinci, organizacije, institucije) i faktori (ekonomski, politički, tehnološki itd)
koji su van preduzeća kao i njihova stvarna i potencijalna dejstva koja mogu da utiču na
poslovanje preduzeća i njihov pristup retkim resursima(

npr. kroz pritisak konkurencije da se

smanji prodajna cena, usvajanje novih propisa koji postavljaju nove obaveze, zahteve nove
tehnologije koja traži dodatne investicije i sl.)

. Kako se može podeliti okruženje preduzeća u zavisnosti od intenziteta i načina

delovanja faktora na preduzeće

Može se podeliti na:

(a) domen, (b) specifično i (c) opšte

okruženje

Domen

određuju proizvodi koje je preduzeće izabralo kao svoj izlazni rezultat, odnosno kupci

i drugi stejkholderi čije potrebe preduzeće nastoji da zadovolji.

Specifično

okruženje čine sektori okruženja sa kojima je preduzeće u direktnoj interakciji i

čiji elementi i delovanje imaju neposredan uticaj na poslovanje preduzeća i mogućnost
pribavljanja resursa. Najznačajniji elementi specifičnog okruženja su: kupci, dobavljači,
distributeri, sindikati, konkurencija i vlada

Opšte

okruženje obuhvata sektore koji ne utiču direktno na poslovanje preduzeća i njegovu

mogućnost pribavljanje resursa, već indirektno (posredno) preko specifičnog okruženja.
Opšte okruženje čine elementi iz sledećih sektora: vlade, ekonomskih uslova,
tehnologije,finansijskih resursa, sociokulturnog sektora

21.Čime su određene dimenzije i karakteristike neizvesnosti okruženja

Složenost

okruženja zavisi od konkretnih elemenata, njihovog broja i karaktera, uticaja i načina
uspostavljanja ukupnih veza i međuzavisnosti(

npr. okruženje složenije za preduzeće ako ima

na stotine dobavljača ili ako proizvode plasira na različitim tržišnim segmentima)

Dinamičnost

okruženja zavisi od intenziteta i načina promena elemenata i sila u