Skripta za usmeni ispit by Toza
I. Uvod u ekonomiku poslovanja
1.
Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja
Relevantni pojmovi koji se tiču Ekonomike poslovanja su:
•
Ekonomske nauke – spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izučavanja
imaju ekonomsku oblast društvenog života. Predmet izučavanja ekonomskih nauka je
skoro svaka ljudska delatnost u kojoj se javlja problem ograničenih sredstava, i
mogućnosti za realizaciju odabranih ciljeva.
•
Ekonomija – reč vodi poreklo od grčke reči
oikonomija
(„pravila o radu u
gazdinstvu“). Ekonomija je naučna disciplina i oblast koja izučava ekonomske
zakonitosti u privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona, takođe, izraz ekonomija
označava štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, kao i red u
upravljanju i vođenju gazdinstva, domaćinstva.
•
Ekonomika – predstavlja ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti,
ekonomsku delatnost ili ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili
preduzeću. Ona izučava: komponente proizvodnje, uslove i oblike korišćenja
raspoloživih komponenti, efikasnost i efektivnost, ostvarene rezultate, raspodelu
ostvarenih rezultata.
•
Ekonomska politika – je nauka o merama i metodama državnog regulisanja,
usmeravanja i menjanja odnosa u okviru ekonomskih delatnosti i reprodukcije jednog
društva. Predstavlja i praktičnu delatnost, tj. skup aktivnosti koji sprovodi država,
njene institucije i organi. Ekonomskom politikom se stvaraju uslovi za optimalni
privredni razvoj jedne zemlje. Ekonomska politika jedne zemlje nužno mora uvažavati
pravila, zakonodavstvo i planove međunarodnih institucija i činilaca, i kroz šire
procese povezivanja i integracija nacionalnih privreda obezbeđuje se harmonizacija
ekonomskih politika različitih zemalja i regiona.
•
Preduzeće – je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi,
obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti. Tržišni koncept preduzećem smatra
„svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“.
•
Preduzetništvo – je skup raznovrsnih sposobnosti, veština i f-ja koje poseduje i koristi
preduzetnik (vlasnik, menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti.
One se odnose na organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje
procesima rada, poslovima.
•
Preduzetnik – je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju
novog poslovnog poduhvata. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi
poslovni poduhvat.
•
Poslovanje – predstavlja proces obavljanja i izvršavanja poslova, odnosno delatnosti
preduzeća. Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila, kriterijume i
standarde, i unapređenje njegove efikasnosti jedan je od stalnih i dugoročnih ciljeva
svakog preduzeća.
2.
Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik”
Preduzeće
je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi, obavlja
određena privredna delatnost i aktivnosti. Tržišni koncept preduzećem smatra „svaki
samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“.
Savremene teroije ga izučavaju kao racionalni ekonomski sistem sa menadžerom na čelu, a
organizacione teorije kao organizacioni oblik, sa definisanim i složenim međuljudskim
odnosima.
1
Skripta za usmeni ispit by Toza
Savremeno preduzeće je složeni sistem koji podrazumeva jedinstvo i usklađenost ekonomskih
i socijalnih komponenata i faktora njegove organizacije.
Preduzeća predstavljaju nosioce i generatore ne samo ekonomije, već i društva, civilizacije.
Preduzetništvo
je skup raznovrsnih sposobnosti, veština i f-ja koje poseduje i koristi
preduzetnik (vlasnik, menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti. One se
odnose na organizovanje, koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje procesima rada,
poslovima. Postoje slobodno preduzetništvo (pravo prodaje i kupovine po sopstvenom
nahođenju, razna prava i slobode, inicijative, sklapanja ugovora, investiranja i sl.) i
kontrolisano preduzetništvo (karakteristično za socijalističke načine proizvodnje, država
preuzima preduzetničku f-ju i upravljanje preduzećem). U većini zemalja postoji
kombinovani sistem privatnog i društvenog preduzetništva.
Preduzetnik
je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju novog
poslovnog poduhvata. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi poslovni poduhvat,
u čijoj osnovi su kreativnost, rizik i neizvesnost u obavljanju posla.
Zadatak preduzetnika je da kombinuje raspoložive faktore svoga preduzeća i da obavlja
određenu poslovnu aktivnost u cilju sticanja profita.
Rezultati uspešnog preduzetnika su uvek vidljivi i ogledaju se u visokoj efikasnosti i
efektivnosti preduzeća, visini profita i sl., dok nedostatak ili nedovoljna preduzetnička
sposobnost mogu čak izazvati prestanak rada i bankrotstvo preduzeća.
3.
Značenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika)
Termin
ekonomika
se upotrebljava da izrazi ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti,
ekonomsku delatnost ili ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili preduzeću.
Takođe, označava i ekonomske nauke ili naučne discipline koje izučavaju određenu
ekonomsku stvarnost kao segment društvenog života, u cilju „obezbeđivanja uslova za što
povoljniji izbor pravaca budućeg razvoja privrede i društva“.
Kao naučna disciplina, ekonomika proučava delovanje ekonomskih zakonitosti u određenoj
zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeću. Ona razvija sopstvene metode istraživanja
ekonomskih pojava, zakonitosti i odnosa. Izučava: komponente proizvodnje, uslove i oblike
korišćenja raspoloživih komponenti, efikasnost i efektivnost, ostvarene rezultate, raspodelu
ostvarenih rezultata. Sve je veća potreba za specijalizacijom ekonomike, te se ona raščlanjuje
na ekonomike pojedinih privrednih delatnosti: ekonomiku industrije, ekonomiku
poljoprivrede, trgovine, turizma i sl.
Ekonomiku poslovanja, njene principe i metode, nijedno ozbiljno preduzeće, kompanija ili
korporacija, ne sme zanemariti u svojoj praksi.
4.
Osnovni sadržaj naučne discipline Ekonomika preduzeća
Ekonomika preduzeća spada u grupu ekonomskih nauka. Ona predstavlja naučnu oblast koja
se bavi izučavanjem ekonomije preduzeća i drugih oblika privrednih aktivnosti. Ona je
složena sveobuhvatna disciplina koja izučava ekonomska stanja, ekonomske procese i
ekonomske odnose u okviru preduzeća.
Ekonomika preduzeća obezbeđuje ekonomske instrumente za efikasno upravljanje i
poslovanje preduzeća, i izučava metode i tehnike poslovanja preduzeća. Pomoću metoda i
tehnika obezbeđuju se efikasnost raspoloživih komponenata i resursa preduzeća, kao i
optimalni rezultati njegovog poslovanja. Ciljevi i metode su usmereni ka traženju optimalnih
rešenja za realizaciju zadataka preduzeća u uslovima ograničenih resursa i konkurencije na
tržištu.
2
Skripta za usmeni ispit by Toza
6.
Odnos ekonomike i organizacije poslovanja
Odnos ekonomike i organizacije poslovanja može se posmatrati sa dva
aspekta:
a)
Ekonomika i organizacija preduzeća kao jedinstvena naučna disciplina
Ova disciplina klasičnu teoriju troškova proširuje na granične troškove, sredstva za
proizvodnju i prikazivanje procesa proizvodnje kao organizacionog fenomena. Uvodi se
detaljna analiza organizacije f-ja u preduzeću. Posebno mesto u vođenju poslovne
politike pripada troškovima, odnosno potrebi njihove stalne analize i smanjivanja u
dinamici poslovanja preduzeća.
U ovom teorijskom pristupu organizaciona problematika je zastupljena u jednakoj meri
kao i problematika ekonomije preduzeća.
b)
Ekonomika i organizacija preduzeća kao posebne naučne discipline
Ovom koncepcijom izdvaja se organizaciona tematika iz domena ekonomike preduzeća.
U ekonomiji preduzeća uvodi se pojam „mezoekonomija”, kao sistemska karika između
ekonomije pojedinca (mikroekonomija) i ekonomije društva (makroekonomija).
Ciljevi ekonomike preduzeća su usmereni na izučavanje onih pojava činilaca i faktora
koji uslovljavaju rezultate koji doprinose ostvarivanju ciljeva preduzeća. Ti ciljevi su:
makroekonomski (obezbeđuje se regulacija obaveza prema državi), mezoekonomski
(obezbeđuje se opstanak i razvoj preduzeća) i mikroekonomski (obezbeđuje se
reprodukcija zaposlenih, njihova motivacija za rad, standard i sl.)
Komponente ekonomike preduzeća čine njenu strukturu i predstavljaju značajan
predmet izučavanja ekonomike preduzeća. One se javljaju kao: komponente rezultata (u
obliku fizičkog proizvoda, ukupnog prihoda itd.), komponente ulaganja (radna snaga,
predmeti rada, troškovi itd.)
Međusobni odnosi kompone
nata
se formiraju u procesu pretvaranja komponenata
ulaganja u rezultate poslovanja.
Faktori se dele na unutrašnje (deluju u okviru preduzeća) i spoljne (iz okruženja).
Faktori koji deluju u preduzeću su mnogobrojni i sa različitim dejstvima. Od unutrašnjih
faktora u preduzeću najznačajniji su: organizacija, radna snaga i sredstva za
proizvodnju.
7.
Odnos ekonomike i srodnih naučnih disciplina
Preduzeće je objekt posmatranja i izučavanja velikog broja ekonomskih i neekonomskih
naučnih disciplina, kao što su:
•
Ekonomija (opšta nauka koja izučava procese i zakonitosti društvene
reprodukcije)
•
Naučne discipline koje izučavaju čoveka na radu: Psihologija rada, Fiziologija
rada, Ergonomija, Sociologija rada i sl.
•
Ekonomsko-analitičke i evidenciono-tehničke nauke kao što su: Računovodstvo,
Statistika, Kibernetika, Analiza bilansa i sl.
•
Tehničko-tehnološke nauke (proučavaju tehničke podsisteme u preduzeću)
Ekonomija
i ekonomika preduzeća
- izučavaju proces reprodukcije. Razlika je u nivou
izučavanja: ekonomija kao fundamentalna naučna disciplina izučava društvenu
reprodukciju, a ekonomika preduzeća izučava reprodukciju preduzeća. U proučavanju
ekonomika preduzeća polazi od opštih saznanja ekonomije kao celine.
4
Skripta za usmeni ispit by Toza
Organizacija preduzeća i ekonomika preduzeća - izučavaju pojave, stanja i promene stanja
u preduzeću. Ekonomika preduzeća izučava preduzeće i njegovu ekonomiju kao konkretnu
ekonomsku stvarnost, dok organizacija preduzeća izučava organizacione aspekte poslovanja
preduzeća.
Organizaciono ponašanje, kao posebna naučna disciplina, bavi se ulogom čoveka u
preduzeću u svim aspektima njegovog rada i ponašanja, kao i odnosima čoveka i ostalih
komponenti preduzeća.
Računovodstvo i ekonomika preduzeća – su usko povezane. U svojim začecima ekonomika
preduzeća je nastajala i razvijala se iz računovodstva. Efikasnost ekonomike poslovanja
preduzeća ne može se ni videti, ni iskazati bez računovodstvenog pokazatelja. Ekonomika
preduzeća izučava reprodukciju preduzeća kroz: ulaganja, rezultate, i njihove odnose, dok
računovodstvo kvantitativno izražava njihova stanja i promene, i pruža pokazatelje za
kontrolu ostvarivanja poslovnih rezultata, donošenje poslovnih odluka i sl.
Statistika, ekonometrija, kibernetika i ekonomika preduzeća – su takođe povezane naučne
discipline. Bez savremenih kvantitativnih metoda istraživanja teško se može egzaktno
utvrditi stanje određenih pojava i procesa u preduzeću, i brzo donositi kvalitetne poslovne
odluke. Ekonomika preduzeća koristi te metode, kao što su: indeksi, uzorci, trendovi
kretanja i sl.
Ekonomika preduzeća je povezana i sa većim brojem neekonomskih naučnih disciplina:
društvenih, tehničkih, medicinskih i pravnih, budući da one doprinose bržem i kvalitetnijem
razvoju ekonomike preduzeća kao naučne discipline i praktične nauke.
8.
Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka
Opšti ekonomski razvoj, u složenim ekonomskim, političkim i socijalnim odnosima i
interesima u savremenom svetu, našao se pred mnogim novim, do skora nezamislivim,
mogućnostima i dostignućima, ali i pred mnogim problemima i dilemama. Naučna saznanja,
ostvarena u svim oblastima nauke, pretočena u tehniku, tehnologiju i organizaciju, daju
mogućnosti i realne osnove za duboke promene uslova života, kao i socijalnih, ekonomskih,
političkih i drugih odnosa, struktura i institucija.
U središtu svih tih procesa nalaze se mezoekonomski sistemi, tj. preduzeća, kompanije,
korporacije. Oni su akteri u procesima stvaranja novih vrednosti i akumulacije bogatstva.
Veliki mezoekonomski sistemi, džinovska preduzeća, velike nacionalne i internacionalne
kompanije, sa svojim ogromnim ekonomskim potencijalom, postaju značajan faktor ne
samo ekonomske nego i socijalne moći.
Samim tim i Ekonomika poslovanja preduzeća, kao složena naučna disciplina, tj. nauka,
koja se bavi izučavanjem „života” preduzeća, i koja obezbeđuje ekonomske instrumente za
efikasno upravljanje i poslovanje preduzeća, bez sumnje zauzima visoku poziciju i veoma
značajno mesto u sklopu savremenih ekonomskih nauka.
5
Skripta za usmeni ispit by Toza
2.
Preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt
Na preduzećima počiva celokupan ekonomski i društveni razvoj. Ona su nosioci
najraznovrsnijih poslovnih i ekonomskih aktivnosti.
Preduzeće je osnovni subjekt tržišnog privređivanja, poslovanja i razvoja. Proizvodi/usluge
koje stvara/pruža preduzeće prodaju se ili razmenjuju na tržištu. Rezultati ostvareni
prodajom na tržištu služe preduzeću za naknadu utrošenih komponenata, i zadovoljavanje
raznovrsnih potreba i zahteva.
Preduzeće je sastavljeno od komponenata koje obezbeđuju izvršavanje njegovih radnih i
poslovnih procesa. To su: radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti za rad i organizacija.
Unutar preduzeća se uspostavljaju mnogobrojne veze i odnosi između ovih komponenata.
U savremenoj privredi preduzeća su ključni nosioci ekonomskih aktivnosti.
Obavljanjem raznovrsnih proizvodnih i drugih privrednih delatnosti, kreiranjem novih
proizvoda i usluga, preduzeće doprinosi zadovoljavanju i proširivanju društvenih potreba i
vrši alokaciju resursa nacionalne privrede i šire.
3.
Sistemski koncept preduzeća
Razvoj teorija sistema i informacionih tehnologija doprineo je popularisanju sistemskog
pristupa.
Sistemski prilaz omogućava sagledavanje karakteristika modela preduzeća i njegovog
funkcionisanja. Preduzeće je u tom smislu sistem sastavljen od delova – podsistema. To su
organizacioni delovi preduzeća, komponente procesa rada, f-je i njihovi međuodnosi. Kroz
ulazne veze, preduzeće prima energiju i informacije iz poslovnog okruženja, a preko
izlaznih veza prima energiju i info. drugih sistema u okruženju. Preduzeće možemo
posmatrati kao:
•
društveni sistem (sastavljeno od ekonomskih, organizacionih i tehničkih podsistema,
kao i različitih uslova i metoda rada i poslovanja)
•
organizacioni sistem (ostvaruje unapred postavljene ciljeve, na principima
organizacije rada; putem organizacije se zaposleni u preduzeću, poslovi i zadaci
međusobno povezuju, tako da predstavljaju sistemski organizacionu celinu)
•
dinamički sistem (podložan stalnim promenama; preduzeće se menja prema
uticajima i zahtevima svog funkcionalnog i poslovnog okruženja)
•
relativno stabilan sistem (dugoročni ciljevi preduzeća su trajni i stabilni:
opstanak i razvoj; relativnu stabilnost određuje visok stepen rizika na tržištu,
povećana konkurencija, nesigurna prodaja i sl.)
4.
Preduzeće i organizacija
Ciljevi preduzeća ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije, a sama
organizacija nema svrhe bez odgovarajućih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarivanju
ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeća time što obezbeđuje skladan odnos i racionalno
angažovanje svih komponenata – faktora preduzeća. Promene na komponentama zahtevaju
stalnu aktivnost organizatora i menadžera i primenu elastičnih organizacionih metoda.
Organizacija obuhvata zaposlene, njihove međusobne odnose, materijalne činioce
proizvodnje i sistem njihovih međuodnosa.
7
