1
EKONOMIKA PREDUZECA
1.Predmet izučavanja ekonomike preduzeca
Ekonomika preduzeca je naucna disciplina koja izucava ekonomiju preduzeća. Predstavlja
sistem znanja i shvatanja koja se odnose na ekonomske procese i stanja, kao i ekonomske
odnose koji proizilaze iz ukupnih ekonomskih interesa-ciljeva poslovanja i razvoja
preduzeca. Cilj ek.pred.je permanentno iznalazenje resenja za probleme koji proizilaze iz
ogranicenosti resursa za realizaciju odabranih ciljeva. Ek.pred.istrazuje uticaje ek.zakona
na proizvodnju i poslovanje definisuci ek.principe kojih se treba pridrzavati da bi se
obezbedila efektivnost i efikasnost preduzeca. Izucava konkretnu ekonomsku stvarnost,
ekonomiku preduzeca, analitiku stanja i promenu stanja u ekonomiji preduzeca. Teznja
je,pri tome, da se utvrde i formulisu zakonitosti koje se ispoljavaju u reprodukciji u
njenim tokovima i razvoju, kao i da se formulisu odredjeni principi organizovanja radi
ostvarivanja dobiti, ek.uspeha i razvoja preduzeca. Reprodukcija-zakonitosti, tokovi,
poremecaji u tokovima i njihova ek. rehabilitacija, opšti je okvir premeta izučavanje
ek.preduzeća, odnosno konkretnije razmatra:
1) rezultate reprodukcije
2) ulaganje u reprodukciju
3) odnos izmedju rezultata i ulaganja
4) faktora ekonomije preduzeca
Doktor Simon Babic - proces drustvene reprodukcije koji se odvija u preduzecu
Samjuelson- sta proizvoditi, kako proizvesti, za koga i sa kakvim uspehom proizvoditi
2. Mesto Ekonomike preduzeca u sistemu ekonomskih nauka
Prema dr Zivku Kosticu oblici ekonomije se mogu grupisati u 3 osnovne razlicite skupine
pojavnih oblika ekonomije:
1) mikroekonomija
2) makroekonomija
3) mezoekonomija
1) MIKROEKONOMIJA
je ekonomija pojedinca- clana radnog kolektiva,
podrazumevajuci elemente i faktore bitne za ostvarivanje licnih ekonomskih potreba.
Elemente mikroek.cine proizvodi ili reprodukciona vrednost utrosene radne snage i rad
pojedinca, kojima se obezbedje rezultat mikroek. Kao neophodno ulaganje za vrsenje
ekonomskih aktivnosti.Faktori mikroek.uslovljavaju ek.aktivnosti, a mogu se grupisati u
faktore okruzenja u kojem pojedinac deluje, faktore licnosti i njegovog profesionalnog
profila.
2) MAKROEKONOMIJA
cini drustvenu ekonomiju. Elementi makroek.su proizvod I
rad, a faktori koji je determinisu se mogu svrstati u drustvene, prirodne I tehnicko-
organizacione.Osnovni ekonomski princip ove ekonomije je identican tom principu u
2
ekonomiji preduzeca: ostvariti maksimalne rezultate reprodukcije uz minimalna ulaganja.
3) MEZOEKONOMIJA
predstavlja srednju ekonomiju, ona je podsistem makroek. i
sadrzi svoje podsisteme mikroek. Mezoek.se ispoljava kao samostalna ekonomija
preduzeca ciji su elementi proizvod I rad I ciji brojni faktori determinisu ostvarivanje
njenih ciljeva-ekonomski uspeh.Mezoek.je specifican organizacioni oblik koji
obezbedjuje postizanje ciljeva makro I mikro ek.kao izmirenje suprotnosti ovih
ekonomija.U njoj se obezbedjuje osnovno postovanje principa mikroek.-za jednak rad
jednaka zarada I osnovnog principa makroek.-zajednake proizvode kao upotrebne
vrednosti jednaka cena.
3. Odnos Ekonomike preduzeca i drugih naucnih disciplina
Odnos ekonomike preduzeca i politicke ekonomije
Iako je predmet izucanja obe naucne discipline reprodukcija, postoji razlika u nivou, dok
pol.ek.kao opsta fundamentalna naucna disciplina proucava drustvenu reprodukciju,
ekonomika preduzeca kao posebna teorijska disciplina izucava reprodukciju
mezoekonomskog
sistema.
Odnos ekonomike preduzeca i ekonomike i oranizacija preduzeca
Ek.i organizacija preduzeca, kao naucna disciplina proucava pojave, stanja I promene
stanja u mezoek.a tesno je povezana sa ek.preduzeca. sadzaj ek.preduzeca usmeren je na
objasnjavanje i oupstavanje ekonomskih zbivanja u preduzecu, dok nauka o organizaciji
preduzeca izucava preduzece i njegov zivot samo kao predmet i kao rezultat
organizovanja.
Odnos eknomike preduzeca i racunovodstva
Ekonomika preduzeca izucava reprodukciju konkretizovanu u istrazivanju rezultata
ulaganja I fakrota rezultata I ulaganja.Racunovodstvo ove pojave stanja i promene stanja u
ek.pred.izucava iz specificnog ugla, ono ih kvantitativno izrazava pruzajuci pokazatelje za
kontrolu ekonomskog uspeha, donosenja poslovnih odluka i raspodelu dobiti.
Osnos ekonomike preduzeca i matematike, statistike i privrednog prava
Ek.pred.osim sopstvenih metoda primenjuje I statisticki kvantitativne metode.Statistika
svojim metodama prati zbivanja u mezoek. Dok ek.pred.ima za cilj utvrdjivanje
zakonitosti u mezoek.,cilj statistike je iznalazenje I utvrdjivanje statistickih metoda.
Prisutnost matematike u ekonomiji je ocigledna jer se mnoge ekonomske zakontitosti I
veze ilustruju funkcijama, grafikonima I drugim matematickim izrazima. Privredno pravo
institucijalnim pitanjima preduzeca daje pravno tumacenje, a ek.pred.posmatra tu
problematiku sa ekonomskog aspekta.
4
5. Drustveni faktori ulaganja u reprodukciju
Drustveni faktori predstavljaju eksterne faktore ek.pred. Sadrzani su u makroek. ali I u
globalnoj ek. U drustvene faktore ubrajaju se:
1. Svi eksterni drustveni faktori sadrzani u makroek. Njima su odredjeni osnovni
parametric ek. razvoja u vidu nivoa produktivnosti drustvenog proizvoda po
stanovniku I zaposlenom, te nivo zivotnog standarda, kao I raspolozivost radne snage
po broju I po kvalifikovanosti. Faktori makroek. uticu na ek. pred, I na strani ulaganja
I na strain rezultata. Preko prosecnih velicina koje se formiraju upravo na nivou
prosecnih proizvodjaca I njihovog odstupanja od prosecnih velicina, uslovljenih
ostalim faktorima ekonomije.
2. Trzisni faktori
Uticu na poslovanje pred. u uslovima trzisne privrede. Njihov uticaj na efikasnost
pred. je odredjen dostignutim razvojem trzisnih odnosa I karakteristikama trzista. U
ove faktore spadaju: odnos ponude I traznje I obim trzisne ponude I traznje, kao
faktori koji direktno uticu na koriscenje proizvodnih potencijala preduzeca.
3. Privredno sistemski faktori
Sglasno karakteristikama privrednog sistema I ek.politike u vidu mera drzavne
integracije, ostvaruje se uticaj ek. pred. na strain ulaganja I na strain rezultata,
ukljucujuci I raspodelu I upotrebu ostvarenih rezultata preduzeca. Ove ingerencije se
mogu znacajno razlikovati po vrsti I razmerama zahvata nacionalnih ekonomija i imati
razlicit uticaj implikacije na ek. pred. - pozitivne i negativne. Preduzece nije u
mogucnosti da utice na njih.
6. Tehnicki faktori ulaganja u reprodukciju
Obuhvataju sve cinioce materijalne prirode, koji uslovljavaju ulaganja I rezultate
preduzeca.Objektivno su odredjeni I neizmenjeni za posmatrani period. Grupe tehnickih
faktora:
1. Karakteristike proizvoda – odredjene su oblikom, dimenzijama, tezinom, tehnoloskim
I funkcionalnim kvalitetom.
2. Karakteristike sredstava za rad – su tehnocko-tehnoloske I radne karakteristike szr.
Ovim karakt. Su u dominantnoj meri odredjene I karakt. Tehnoloskog procesa, pa I
vida proizvodnje I nivoa tehnicke opremljenosti rada. Szr imaju odredjeni kapacitet,
rezim rada I rezim odrzavanja.
3. Karakt predmeta rada(material) – definisane su standardima (kvalitetom I upotrebnim
kvalitetom)
5
4. Karakt. Tehnoloskog procesa – zasnivaju se na determinantama koje odredjuju svaki
tehnoloski process I uticaj na potrebna ulaganja u taj proces da bi se realizovali
proizvodi odredjene namene I kvaliteta.
5. Uslovi rada – 1) Prirodni 2) Tehnicki – definicija tih uslova I potrebnih ulaganja za
dostignuti nivo tehnoloskog razvoja I pri odredjenim prirodnim uslovima, predstavlja
bitan uslov za rad preduzeca.
6. Karakt. Proizvodnje – su odredjene posebno prema vidu proizvodnje (pojedinacna,
serijska, lancana, masovna, automatska). Svaki od njih ima odredjene tehnicke karakt.
7. Tehnicka opremljenost rada – manifestuje se u svim prethodnim karakt. Tehnickih
faktora, ali posebno u vidu karakteristika I dometa tehnicko progresa, te Izabranog
vida I oblika organizacije.
7. Prirodni faktori kao faktori ek. pred.
Neki od njih imaju karakter eksternih, a neki internih faktora. Oni su objektivno
uslovljeni, buduci da preduzeca na njih ne mogu uticati. Fokus je na racionalnijem
trosenju prirodnih resursa.
Prva podela:
1. Prisvojne – kad preduzeca ili potrosaci mogu iskoristiti njihovu punu ekonomsku
vrednost (plodno zemljiste, sume)
2. Neprisvojne – kao sto su riblja ili pticija jaja kojima je tesko odrediti ekonomsku
vrednost (trzisne cene, troskovi eksploatacije)
Druga podela:
1. Neobnovljivi resursi – cije je koriscenje nuzno ograniceno zalihama ili se sporo
obnavlja (ugalj, nafta)
Obnovljivi resursi – koji se uvek iznova obnavljaju I mogu se koristiti beskonacno,
ako se njima pravilno upravlja (sunce, sume, reke)
8. Objektivni ljudski faktori, kao faktori ek. pred.
Ljudski factor ima dvostruku ulogu: 1) Neposrednog izvrsenja procesa rada 2)
upravlajackog I inovativnog rada. Sa stanovista uslovljenosti ek. pred. znacajne su
karakt: a) prirodne sposobnosti b) kvalifikovanost c) kultura d) verske vrednosti
Prirodne sposobnosti ljudskog faktora sadrzane su u 1) zdravstvenim 2) fizickim 3)
intelektualnim sposobnostima zaposlenih.Pri ostalim datim uslovima, visina ulaganja
rada I drugih elemenata koji su time uslovljeni, bice srazmerno manja kada su
prirodne sposobnosti ljudskog faktora povoljne I obrnuto.Drugo obelezje je
kvalifikovanost zaposlenih.Izmedju kvalifikovanosti I kvaliteta ekonomike pred.
postoji pozitivna korelativna medjuzavisnost. Svako odstupanje stvarne od standardne
7
raspolozivost resursima. Strategija postavljanja veza izmedju preduzeca mogu se
podeliti na: 1) strategije upravljanja simbiotskom medjuzavisnoscu preduzeca I 2)
strategije upravljanja konkurentskom moedjuzavisnoscu preduzeca.
Teorija transakcionih troskova obajsnjava kada I pod kojim uslovima ce preduzece
koristiti neku odredjenu strategiju upravljanja zavisnoscu od resursa.
11. Menadžerska klasifikacija faktora e. pred.
- Okruženje je faktor opstanka i efikasnosti funkcionisanja i efektivnosti razvoja
preduzeća. Kreiranje adekvatnog poslovno-društvenog ambijenta u kome preduzeća
normalno posluju i razvijaju se permanentan je zadatak vlade svake države, ako želi da
obezbedi ekonomski rast i prosperitet zemlje. Može se reći da uspešan privredni razvoj
upravo beleže privrede koje su uspele da stvore stimulativno okruženje za poslovanje I
razvoj preduzeća. Ne postoji univerzalni - uniformni model privrede koji se može
simulirati i preneti u odgovarajuću zemlju.
Poslovno i društveno odruženje preduzeće sagledava : 1.) u kontekstu tržišne privrede
i 2.) globalnih opštevažećih a ne specifičnih uslova koji definišu okruženje u svakoj
pojedinačnoj privredi. Preduzeće mora voditi računa o efektima koje njegove
aktivnosti imaju na kvalitet života, držeči ga odgovornim ne samo prema deoničarima
nego i prema velikom broju društvneih stejkholdera – grupa i pojedinaca koji su
direktno ili indirektno zainteresovani za rezultate i postupke preduzeća. Stejkholderi
mogu biti – sindikati, dobavljači, kupci, specijalne interene grupe i vladine agencije.
Komponente eksternog okruženja:
1.
INPUTI
RESURSI OKRUŽENJA, SIROVINE I RAD KOJE
PREDUZEĆE UZIMA IZ SVOJE SREDINE
2.
OUTPUTI
TRANSFORMISANI INPUTI U VIDU PROIZVODA I
USLUGA KOJE PRDUZEĆE VRAĆA U OKRUŽENJE
3.
ELEMENTI SA
DIREKTNIM
UTICAJEM
ELEMENTI EKSTERNOG OKRUŽENJA PREDUZEĆA
KOJI DIREKTNO UTIČU NA AKTIVNOSTI
PREDUZEĆA I NJEGOVU EFIKASNOST I
EFEKTIVNOST
4.
ELEMENTI SA
INDIREKTNIM
UTICAJEM
ELEMENTI EKSTERNOG OKRUŽENJA KOJI UTIČU
NA KLIMU U KOJOJ SE ODVIJAJU POSLOVNE I
RAZVOJNE AKTIVNOSTI, ALI NE UTIČU DIREKTNO
NA PREDUZEĆE
12. Elementi direktnog uticaja okruženja na e. pred.
- Uticaj eksternih faktora na preduzeće zavisi do uloge zainteresovanih grupa stejk
holdera za rezultate i preduzeća u određenom trenutku
- Preduzeće najlakše efikasno i efektivno posluje u mirnom okruženju, a najslabije u
turbolentnom, ukoliko menadžment nije sposoban da adekvatno odgovori na promene
u okruženju nivoe konkretnog preduzeća u jednoj ili drugoj poziciji. Preduzeće u
